Рјечник

sr Радити   »   ru Работать

55 [педесет и пет]

Радити

Радити

55 [пятьдесят пять]

55 [pyatʹdesyat pyatʹ]

Работать

Rabotatʹ

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
Шта сте по занимању? Кто ---п---рофессии? К__ В_ п_ п_________ К-о В- п- п-о-е-с-и- -------------------- Кто Вы по профессии? 0
Rabo-atʹ R_______ R-b-t-t- -------- Rabotatʹ
Мој муж је по занимању доктор. Мо- м-ж-п- проф--с-и вр-ч. М__ м__ п_ п________ в____ М-й м-ж п- п-о-е-с-и в-а-. -------------------------- Мой муж по профессии врач. 0
Ra-o-a-ʹ R_______ R-b-t-t- -------- Rabotatʹ
Ја радим пола радног времена као медицинска сестра. Я ---ота- -е---с-рой ---п-л-с--вки. Я р______ м_________ н_ п__________ Я р-б-т-ю м-д-е-т-о- н- п-л-с-а-к-. ----------------------------------- Я работаю медсестрой на пол-ставки. 0
Kto ---po---o------? K__ V_ p_ p_________ K-o V- p- p-o-e-s-i- -------------------- Kto Vy po professii?
Ускоро ћемо добити пензију. С---о мы-п--учи---ен-ию. С____ м_ п______ п______ С-о-о м- п-л-ч-м п-н-и-. ------------------------ Скоро мы получим пенсию. 0
K-o Vy -o --o---s-i? K__ V_ p_ p_________ K-o V- p- p-o-e-s-i- -------------------- Kto Vy po professii?
Али су порези високи. Но -а-оги ----кие. Н_ н_____ в_______ Н- н-л-г- в-с-к-е- ------------------ Но налоги высокие. 0
Kto ---p--p-of-s---? K__ V_ p_ p_________ K-o V- p- p-o-e-s-i- -------------------- Kto Vy po professii?
И здравствено осигурање је високо. И-м--и--нс--- с--а--вк--до-огая. И м__________ с________ д_______ И м-д-ц-н-к-я с-р-х-в-а д-р-г-я- -------------------------------- И медицинская страховка дорогая. 0
M-y----h p- p-of--si- -r-c-. M__ m___ p_ p________ v_____ M-y m-z- p- p-o-e-s-i v-a-h- ---------------------------- Moy muzh po professii vrach.
Шта желиш једном постати? Ке- ты-хоче------ть? К__ т_ х_____ с_____ К-м т- х-ч-ш- с-а-ь- -------------------- Кем ты хочешь стать? 0
Mo- muz- --------s--i---a-h. M__ m___ p_ p________ v_____ M-y m-z- p- p-o-e-s-i v-a-h- ---------------------------- Moy muzh po professii vrach.
Ја желим постати инжењер. Я хотел-б----х--е-а-б- с---ь--нж---р--. Я х____ б_ / х_____ б_ с____ и_________ Я х-т-л б- / х-т-л- б- с-а-ь и-ж-н-р-м- --------------------------------------- Я хотел бы / хотела бы стать инженером. 0
Moy -u-h-------fessi---r-ch. M__ m___ p_ p________ v_____ M-y m-z- p- p-o-e-s-i v-a-h- ---------------------------- Moy muzh po professii vrach.
Желим да студирам на универзитету. Я-хо-у-учить-я ---ни--р--т---. Я х___ у______ в у____________ Я х-ч- у-и-ь-я в у-и-е-с-т-т-. ------------------------------ Я хочу учиться в университете. 0
Ya -abot-y--me-se-tro- -a pol---a---. Y_ r_______ m_________ n_ p__________ Y- r-b-t-y- m-d-e-t-o- n- p-l-s-a-k-. ------------------------------------- Ya rabotayu medsestroy na pol-stavki.
Ја сам приправник. Я-прак--ка-т ---рактика--к-. Я п_________ / п____________ Я п-а-т-к-н- / п-а-т-к-н-к-. ---------------------------- Я практикант / практикантка. 0
Ya-r------u m-----t-oy -a p-l-------. Y_ r_______ m_________ n_ p__________ Y- r-b-t-y- m-d-e-t-o- n- p-l-s-a-k-. ------------------------------------- Ya rabotayu medsestroy na pol-stavki.
Ја не зарађујем много. Я-мал----р---т--а-. Я м___ з___________ Я м-л- з-р-б-т-в-ю- ------------------- Я мало зарабатываю. 0
Ya r------u -e---s--o- n----l-sta-k-. Y_ r_______ m_________ n_ p__________ Y- r-b-t-y- m-d-e-t-o- n- p-l-s-a-k-. ------------------------------------- Ya rabotayu medsestroy na pol-stavki.
Ја одрађујем приправнички стаж у иностранству. Я--а --а--и----- -----цей. Я н_ п_______ з_ г________ Я н- п-а-т-к- з- г-а-и-е-. -------------------------- Я на практике за границей. 0
Skor-----polu-h-m-pe-siyu. S____ m_ p_______ p_______ S-o-o m- p-l-c-i- p-n-i-u- -------------------------- Skoro my poluchim pensiyu.
Ово је мој шеф. Это-м---нач-л-н-к. Э__ м__ н_________ Э-о м-й н-ч-л-н-к- ------------------ Это мой начальник. 0
S-or- m- -o----i- ------u. S____ m_ p_______ p_______ S-o-o m- p-l-c-i- p-n-i-u- -------------------------- Skoro my poluchim pensiyu.
Имам драге колеге. У-м--- хоро--- -ол-ег-. У м___ х______ к_______ У м-н- х-р-ш-е к-л-е-и- ----------------------- У меня хорошие коллеги. 0
Skor---y--ol-ch-m----s---. S____ m_ p_______ p_______ S-o-o m- p-l-c-i- p-n-i-u- -------------------------- Skoro my poluchim pensiyu.
У подне увек идемо у кантину. В об-д--ы -с-г-а-х---- в-с--л-ву-. В о___ м_ в_____ х____ в с________ В о-е- м- в-е-д- х-д-м в с-о-о-у-. ---------------------------------- В обед мы всегда ходим в столовую. 0
No --l-gi --s--iy-. N_ n_____ v________ N- n-l-g- v-s-k-y-. ------------------- No nalogi vysokiye.
Ја тражим радно место. Я ищу ра---у. Я и__ р______ Я и-у р-б-т-. ------------- Я ищу работу. 0
No --lo-- --s-kiy-. N_ n_____ v________ N- n-l-g- v-s-k-y-. ------------------- No nalogi vysokiye.
Ја сам већ годину дана незапослен / незапослена. Я--ж- цел-й г---без-р-б--ы. Я у__ ц____ г__ б__ р______ Я у-е ц-л-й г-д б-з р-б-т-. --------------------------- Я уже целый год без работы. 0
N- nalo-- -ysok--e. N_ n_____ v________ N- n-l-g- v-s-k-y-. ------------------- No nalogi vysokiye.
У овој земљи има превише незапослених. В ---й -т-ане--лиш-о- -н--о б-зр---т-ых. В э___ с_____ с______ м____ б___________ В э-о- с-р-н- с-и-к-м м-о-о б-з-а-о-н-х- ---------------------------------------- В этой стране слишком много безработных. 0
I m-d---i-s---- s----hov------og---. I m____________ s_________ d________ I m-d-t-i-s-a-a s-r-k-o-k- d-r-g-y-. ------------------------------------ I meditsinskaya strakhovka dorogaya.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + руски (1-100) МП3 руски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Меморији је потребан говор

Већина људи памти свој први дан у школи. Многи од њих се ипак не сећају шта је било пре тога. Скоро да немамо сећање на прве дане нашег живота. Али зашто? Зашто се не сећамо искустава које смо имали кад смо били бебе? Разлог лежи у развоју. Говор и меморија се развијају готово истовремено. Да би се нечега сетила, особи је неопходан језик. То значи да мора имати речи којима би означила своја искуства. Научници су децу тестирали на различите начине. Том приликом дошли су до занимљивог открића. Чим науче да говоре, деца забораве све што је било пре тог тренутка. Зато је почетак говора истовремено и почетак меморије. Прве три године живота деца уче огроман број ствари. Свакога дана доживљавају нове ствари. У тој животној доби стичу многа важна искуства. Па ипак све то нестане. Психолози овај феномен називају инфантилном амнезијом. У памћењу остају само ствари које су деца у стању да именују. Аутобиографско памћење чува лично доживљено. Ово ради на принципу вођења дневника. У њему је записано све што нам је у животу важно. На тај начин аутобиографска меморија формира наш идентитет. Али њен развој зависи од учења матерњег језика. Њу можемо активирати искључиво путем говора. Ствари које смо као беба научили нису нестале. Све оне су меморисане негде у мозгу. Једино их се не можемо сетити... Заиста штета, зар не?