Рјечник

sr Радити   »   fi Työskennellä / tehdä töitä

55 [педесет и пет]

Радити

Радити

55 [viisikymmentäviisi]

Työskennellä / tehdä töitä

Изаберите како желите да видите превод:   
српски фински Игра Више
Шта сте по занимању? Mitä -e-t-- työk-en--? M___ t_____ t_________ M-t- t-e-t- t-ö-s-n-e- ---------------------- Mitä teette työksenne? 0
Мој муж је по занимању доктор. M-e-e-- o----ä---i. M______ o_ l_______ M-e-e-i o- l-ä-ä-i- ------------------- Mieheni on lääkäri. 0
Ја радим пола радног времена као медицинска сестра. Min---yös--nt-len-os----ka----ti ---r-anhoi-aja--. M___ t___________ o_____________ s________________ M-n- t-ö-k-n-e-e- o-a-a-k-i-e-t- s-i-a-n-o-t-j-n-. -------------------------------------------------- Minä työskentelen osa-aikaisesti sairaanhoitajana. 0
Ускоро ћемо добити пензију. Pian sa-m-----ä----ä. P___ s_____ e________ P-a- s-a-m- e-ä-e-t-. --------------------- Pian saamme eläkettä. 0
Али су порези високи. M-t---v---t---a- --r--i--. M____ v____ o___ k________ M-t-a v-r-t o-a- k-r-e-t-. -------------------------- Mutta verot ovat korkeita. 0
И здравствено осигурање је високо. J- sair--vakuu-us o--ko--e-. J_ s_____________ o_ k______ J- s-i-a-v-k-u-u- o- k-r-e-. ---------------------------- Ja sairasvakuutus on korkea. 0
Шта желиш једном постати? M-ks--si-- h--uat -o-k-- tul--? M____ s___ h_____ j_____ t_____ M-k-i s-n- h-l-a- j-s-u- t-l-a- ------------------------------- Miksi sinä haluat joskus tulla? 0
Ја желим постати инжењер. Ha-uan-t---- in---ööriksi. H_____ t____ i____________ H-l-a- t-l-a i-s-n-ö-i-s-. -------------------------- Haluan tulla insinööriksi. 0
Желим да студирам на универзитету. H---an--p-s--l-a-y----i-to--a. H_____ o________ y____________ H-l-a- o-i-k-l-a y-i-p-s-o-s-. ------------------------------ Haluan opiskella yliopistossa. 0
Ја сам приправник. O--n----j------i-a. O___ h_____________ O-e- h-r-o-t-e-i-a- ------------------- Olen harjoittelija. 0
Ја не зарађујем много. En--i--a----l-on. E_ t_____ p______ E- t-e-a- p-l-o-. ----------------- En tienaa paljon. 0
Ја одрађујем приправнички стаж у иностранству. Min-----o---y-h-rjo----lu ---om---la. M______ o_ t_____________ u__________ M-n-l-a o- t-ö-a-j-i-t-l- u-k-m-i-l-. ------------------------------------- Minulla on työharjoittelu ulkomailla. 0
Ово је мој шеф. T-o--- -om---. T__ o_ p______ T-o o- p-m-n-. -------------- Tuo on pomoni. 0
Имам драге колеге. M---l-- on m--avia työka-er----. M______ o_ m______ t____________ M-n-l-a o- m-k-v-a t-ö-a-e-e-t-. -------------------------------- Minulla on mukavia työkavereita. 0
У подне увек идемо у кантину. Lo-n-sai---n-k-ymm--a-n--ruok---s--. L___________ k_____ a___ r__________ L-u-a-a-k-a- k-y-m- a-n- r-o-a-a-s-. ------------------------------------ Lounasaikaan käymme aina ruokalassa. 0
Ја тражим радно место. Et--n ----ai-kaa. E____ t__________ E-s-n t-ö-a-k-a-. ----------------- Etsin työpaikkaa. 0
Ја сам већ годину дана незапослен / незапослена. O-en ----t--y--tömä-ä-jo --od--. O___ o____ t_________ j_ v______ O-e- o-l-t t-ö-t-m-n- j- v-o-e-. -------------------------------- Olen ollut työttömänä jo vuoden. 0
У овој земљи има превише незапослених. Tässä------- o----i-n-mo--------önt-. T____ m_____ o_ l____ m____ t________ T-s-ä m-a-s- o- l-i-n m-n-a t-ö-ö-t-. ------------------------------------- Tässä maassa on liian monta työtöntä. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + фински (1-100) МП3 фински (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Меморији је потребан говор

Већина људи памти свој први дан у школи. Многи од њих се ипак не сећају шта је било пре тога. Скоро да немамо сећање на прве дане нашег живота. Али зашто? Зашто се не сећамо искустава које смо имали кад смо били бебе? Разлог лежи у развоју. Говор и меморија се развијају готово истовремено. Да би се нечега сетила, особи је неопходан језик. То значи да мора имати речи којима би означила своја искуства. Научници су децу тестирали на различите начине. Том приликом дошли су до занимљивог открића. Чим науче да говоре, деца забораве све што је било пре тог тренутка. Зато је почетак говора истовремено и почетак меморије. Прве три године живота деца уче огроман број ствари. Свакога дана доживљавају нове ствари. У тој животној доби стичу многа важна искуства. Па ипак све то нестане. Психолози овај феномен називају инфантилном амнезијом. У памћењу остају само ствари које су деца у стању да именују. Аутобиографско памћење чува лично доживљено. Ово ради на принципу вођења дневника. У њему је записано све што нам је у животу важно. На тај начин аутобиографска меморија формира наш идентитет. Али њен развој зависи од учења матерњег језика. Њу можемо активирати искључиво путем говора. Ствари које смо као беба научили нису нестале. Све оне су меморисане негде у мозгу. Једино их се не можемо сетити... Заиста штета, зар не?