Рјечник

sr Редни бројеви   »   fi Järjestysnumerot

61 [шездесет и један]

Редни бројеви

Редни бројеви

61 [kuusikymmentäyksi]

Järjestysnumerot

Изаберите како желите да видите превод:   
српски фински Игра Више
Први месец је јануар. E-simmäi-e- --u--u-- -----m-ikuu. E__________ k_______ o_ t________ E-s-m-ä-n-n k-u-a-s- o- t-m-i-u-. --------------------------------- Ensimmäinen kuukausi on tammikuu. 0
Други месец је фебруар. T-i--n--u-k-us- o- h-lm--uu. T_____ k_______ o_ h________ T-i-e- k-u-a-s- o- h-l-i-u-. ---------------------------- Toinen kuukausi on helmikuu. 0
Трећи месец је март. K--ma----uka-s--o- maa--skuu. K_____ k_______ o_ m_________ K-l-a- k-u-a-s- o- m-a-i-k-u- ----------------------------- Kolmas kuukausi on maaliskuu. 0
Четврти месец је април. N-l--s---uk-u-- -- ------u-. N_____ k_______ o_ h________ N-l-ä- k-u-a-s- o- h-h-i-u-. ---------------------------- Neljäs kuukausi on huhtikuu. 0
Пети месец је мај. V-i--- kuu----- o--tou-okuu. V_____ k_______ o_ t________ V-i-e- k-u-a-s- o- t-u-o-u-. ---------------------------- Viides kuukausi on toukokuu. 0
Шести месец је јуни. K----s--uukau-i-----esä---. K_____ k_______ o_ k_______ K-u-e- k-u-a-s- o- k-s-k-u- --------------------------- Kuudes kuukausi on kesäkuu. 0
Шест месеци је пола године. K-us- --uka---- -n--uol--vuot-a. K____ k________ o_ p____ v______ K-u-i k-u-a-t-a o- p-o-i v-o-t-. -------------------------------- Kuusi kuukautta on puoli vuotta. 0
Јануар, фебруар, март, Tammi-u-, --lm-k--, ma-l-skuu, T________ h________ m_________ T-m-i-u-, h-l-i-u-, m-a-i-k-u- ------------------------------ Tammikuu, helmikuu, maaliskuu, 0
април, мај и јун. hu----u-,-t-u---uu-j- k-s--uu. h________ t_______ j_ k_______ h-h-i-u-, t-u-o-u- j- k-s-k-u- ------------------------------ huhtikuu, toukokuu ja kesäkuu. 0
Седми месец је јул. Se-t-e-----u----si-on -e--äk-u. S________ k_______ o_ h________ S-i-s-m-s k-u-a-s- o- h-i-ä-u-. ------------------------------- Seitsemäs kuukausi on heinäkuu. 0
Осми месец је август. K---eksa- ------si -n----k--. K________ k_______ o_ e______ K-h-e-s-s k-u-a-s- o- e-o-u-. ----------------------------- Kahdeksas kuukausi on elokuu. 0
Девети месец је септембар. Yh-e--ä- kuuk------n ----kuu. Y_______ k_______ o_ s_______ Y-d-k-ä- k-u-a-s- o- s-y-k-u- ----------------------------- Yhdeksäs kuukausi on syyskuu. 0
Десети месец је октобар. Ky-m--e- ---kaus- o- --ka---. K_______ k_______ o_ l_______ K-m-e-e- k-u-a-s- o- l-k-k-u- ----------------------------- Kymmenes kuukausi on lokakuu. 0
Једанаести месец је новембар. Y-d-sto------uu--u-i o---a-r-s-u-. Y__________ k_______ o_ m_________ Y-d-s-o-s-a k-u-a-s- o- m-r-a-k-u- ---------------------------------- Yhdestoista kuukausi on marraskuu. 0
Дванаести месец је децембар. K----s--i-ta --uk--s---- jo-luk--. K___________ k_______ o_ j________ K-h-e-t-i-t- k-u-a-s- o- j-u-u-u-. ---------------------------------- Kahdestoista kuukausi on joulukuu. 0
Дванаест месеци је једна година. K---itoi--a-k-u--utta-on y--i-v--si. K__________ k________ o_ y___ v_____ K-k-i-o-s-a k-u-a-t-a o- y-s- v-o-i- ------------------------------------ Kaksitoista kuukautta on yksi vuosi. 0
Јули, август, септембар, He---kuu- elokuu, s--s---, H________ e______ s_______ H-i-ä-u-, e-o-u-, s-y-k-u- -------------------------- Heinäkuu, elokuu, syyskuu, 0
октобар, новембар и децембар. loka-uu, ---raskuu j----ul---u. l_______ m________ j_ j________ l-k-k-u- m-r-a-k-u j- j-u-u-u-. ------------------------------- lokakuu, marraskuu ja joulukuu. 0

Матерњи језик је увек најважнији језик

Матерњи језик је први који учимо. Ово се догађа аутоматски те то и не примећујемо. Највећи број људи има само један матерњи језик. Сви други језици се уче као страни. Наравно, има и људи који одрастају са више језика. Ипак, они ове језике углавном говоре различитим степеном течности. Језици се често користе другачије. Један језик се, на пример, користи на послу. Други - код куће. Колико добро говоримо један језик зависи од бројних чинилаца. Уколико га учимо као мали, углавном га одлично научимо. Центар за говор најефикасније ради у раним годинама. Такође је важно и колико често га говоримо. Што га чешће употребљавамо, то га боље и говоримо. Ипак, научници верују да никада не можемо два језика говорити подједнако добро. Један од њих је увек важнији. Чини се да је експериментима ова теза и потврђена. У једној студији су испитивани разни људи. Половина испитаника је течно говорила два језика. Кинески је био матерњи, а енглески други језик. Друга половина испитаника је само говорила енглески и то као матерњи језик. Требало је да испитаници реше простије задатке на енглеском. При томе им је мерена мождана активност. У мозгу испитаника појавиле су се разлике. Код вишејезичних особа је посебно био активан један предео мозга. Код монојезичких испитаника ове активности није било. Обе групе су једнако брзо и једнако добро решиле задатке. Упркос свему, Кинези су све преводили на матерњи кинески...