Рјечник

sr Придеви 1   »   uk Прикметники 1

78 [седамдесет и осам]

Придеви 1

Придеви 1

78 [сімдесят вісім]

78 [simdesyat visim]

Прикметники 1

Prykmetnyky 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
стара жена стар---інка с____ ж____ с-а-а ж-н-а ----------- стара жінка 0
Pry-me----y-1 P__________ 1 P-y-m-t-y-y 1 ------------- Prykmetnyky 1
дебела жена товс----і-ка т_____ ж____ т-в-т- ж-н-а ------------ товста жінка 0
P----e---ky-1 P__________ 1 P-y-m-t-y-y 1 ------------- Prykmetnyky 1
радознала жена д-пи-л----ж-н-а д________ ж____ д-п-т-и-а ж-н-а --------------- допитлива жінка 0
st--a z---ka s____ z_____ s-a-a z-i-k- ------------ stara zhinka
ново ауто нов-- авт-м---ль н____ а_________ н-в-й а-т-м-б-л- ---------------- новий автомобіль 0
s---a-z--nka s____ z_____ s-a-a z-i-k- ------------ stara zhinka
брзо ауто ш-и--и- а-томо-іль ш______ а_________ ш-и-к-й а-т-м-б-л- ------------------ швидкий автомобіль 0
stara--h--ka s____ z_____ s-a-a z-i-k- ------------ stara zhinka
удобно ауто з-у-ний--------і-ь з______ а_________ з-у-н-й а-т-м-б-л- ------------------ зручний автомобіль 0
t-v-ta-z-inka t_____ z_____ t-v-t- z-i-k- ------------- tovsta zhinka
плава хаљина синє--ла-тя с___ п_____ с-н- п-а-т- ----------- синє плаття 0
tovs-a zhin-a t_____ z_____ t-v-t- z-i-k- ------------- tovsta zhinka
црвена хаљина ч-р--н- -лат-я ч______ п_____ ч-р-о-е п-а-т- -------------- червоне плаття 0
to-----zhi--a t_____ z_____ t-v-t- z-i-k- ------------- tovsta zhinka
зелена хаљина зел-не--л-т-я з_____ п_____ з-л-н- п-а-т- ------------- зелене плаття 0
dop-tl--a z-inka d________ z_____ d-p-t-y-a z-i-k- ---------------- dopytlyva zhinka
црна торба ч-------мка ч____ с____ ч-р-а с-м-а ----------- чорна сумка 0
dopy-ly---z-i-ka d________ z_____ d-p-t-y-a z-i-k- ---------------- dopytlyva zhinka
смеђа торба к-ричнева -у--а к________ с____ к-р-ч-е-а с-м-а --------------- коричнева сумка 0
d-p-t--v--z---ka d________ z_____ d-p-t-y-a z-i-k- ---------------- dopytlyva zhinka
бела торба біл---у--а б___ с____ б-л- с-м-а ---------- біла сумка 0
n-vyy- -vt---bi-ʹ n____ a_________ n-v-y- a-t-m-b-l- ----------------- novyy̆ avtomobilʹ
драги људи л--’-з-і----и л_______ л___ л-б-я-н- л-д- ------------- люб’язні люди 0
n-v--------m--i-ʹ n____ a_________ n-v-y- a-t-m-b-l- ----------------- novyy̆ avtomobilʹ
културни људи вві--и-- --ди в_______ л___ в-і-л-в- л-д- ------------- ввічливі люди 0
novyy- av--mob-lʹ n____ a_________ n-v-y- a-t-m-b-l- ----------------- novyy̆ avtomobilʹ
интересантни људи ц---ві л-ди ц_____ л___ ц-к-в- л-д- ----------- цікаві люди 0
shvydkyy- --t-mob-lʹ s_______ a_________ s-v-d-y-̆ a-t-m-b-l- -------------------- shvydkyy̆ avtomobilʹ
драга деца м--і-д--и м___ д___ м-л- д-т- --------- милі діти 0
sh-y-kyy̆ ----mo-i-ʹ s_______ a_________ s-v-d-y-̆ a-t-m-b-l- -------------------- shvydkyy̆ avtomobilʹ
безобразна деца з--в------ти з______ д___ з-х-а-і д-т- ------------ зухвалі діти 0
shv-d-----avto---ilʹ s_______ a_________ s-v-d-y-̆ a-t-m-b-l- -------------------- shvydkyy̆ avtomobilʹ
добра деца с--хн-ні-діти с_______ д___ с-у-н-н- д-т- ------------- слухняні діти 0
z-uchn-y--avt------ʹ z_______ a_________ z-u-h-y-̆ a-t-m-b-l- -------------------- zruchnyy̆ avtomobilʹ

Компјутер је у стању да реконструише речи које је чуо

Човек већ одавно машта о томе да чита туђе мисли. Свако је у једном тренутку пожелео да може да прочита мисли неке особе. Но овај сан се још увек није остварио. Чак ни уз помоћ модерне технологије нисмо у стању да читамо мисли. То што други мисле остаје тајна. Зато можемо препознати шта други чују! Доказ за ово налазимо у научним експериментима. Научницима је пошло за руком да реконструишу речи које су чули. У ту сврху је вршена анализа можданих таласа испитаника. Када нешто чујемо, мозак постаје активан. Он мора прерадити садржај који је чуо. У том процесу долази до стварања једног одређеног облика активности. Ту активност можемо забележити уз помоћ електрода. Тај запис се такође може даље прерађивати. Уз помоћ компјутера може се преводити у звучни облик. На овај начин се се реч која се чује може препознати. Овај принцип функционише са свим речима. Свака реч коју чујемо производи одређени сигнал. Тај сигнал увек има везе са звучањем речи. Сада га “само” треба превести у звучни сигнал. Уколико нам је облик речи познат, знамо и о којој се речи ради. У експерименту су испитаници слушали и праве и измишљене речи. Значи, део ријечи које су се чуле није постојао. Упркос томе и оне су се могле реконструисати. Компјутер може изговарати тако препознате речи. Такође је могуће приказати их на монитору. Научници се надају да ће ускоро бити у могућности да боље разумеју језичке сигнале. Тако се сан о читању мисли наставља ...