Рјечник

sr Јуче – данас – сутра   »   uk Вчора – сьогодні – завтра

10 [десет]

Јуче – данас – сутра

Јуче – данас – сутра

10 [десять]

10 [desyatʹ]

Вчора – сьогодні – завтра

Vchora – sʹohodni – zavtra

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
Јуче је била субота. Вчор---ул------т-. В____ б___ с______ В-о-а б-л- с-б-т-. ------------------ Вчора була субота. 0
V---r--–---oh-dn--– zavt-a V_____ – s_______ – z_____ V-h-r- – s-o-o-n- – z-v-r- -------------------------- Vchora – sʹohodni – zavtra
Јуче сам био / била у биоскопу. Вч-р--я-б-- --була-- к---. В____ я б__ / б___ у к____ В-о-а я б-в / б-л- у к-н-. -------------------------- Вчора я був / була у кіно. 0
V-ho-- –-sʹ---dni - --v--a V_____ – s_______ – z_____ V-h-r- – s-o-o-n- – z-v-r- -------------------------- Vchora – sʹohodni – zavtra
Филм је био интересантан. Ф-------в -ік--ий. Ф____ б__ ц_______ Ф-л-м б-в ц-к-в-й- ------------------ Фільм був цікавий. 0
Vc-or- bu-a --bo--. V_____ b___ s______ V-h-r- b-l- s-b-t-. ------------------- Vchora bula subota.
Данас је недеља. С-ог-дні-нед--я. С_______ н______ С-о-о-н- н-д-л-. ---------------- Сьогодні неділя. 0
V-h--- -ula -ubot-. V_____ b___ s______ V-h-r- b-l- s-b-t-. ------------------- Vchora bula subota.
Данас не радим. Сьогод-і-- н--пра-юю. С_______ я н_ п______ С-о-о-н- я н- п-а-ю-. --------------------- Сьогодні я не працюю. 0
V-ho-- --l---ub-ta. V_____ b___ s______ V-h-r- b-l- s-b-t-. ------------------- Vchora bula subota.
Остајем код куће. Я за--шаюся--д-ма. Я з________ в_____ Я з-л-ш-ю-я в-о-а- ------------------ Я залишаюся вдома. 0
V-hora y----v -----a u--in-. V_____ y_ b__ / b___ u k____ V-h-r- y- b-v / b-l- u k-n-. ---------------------------- Vchora ya buv / bula u kino.
Сутра је понедељак. За--р--п-н-----к. З_____ п_________ З-в-р- п-н-д-л-к- ----------------- Завтра понеділок. 0
Vch-ra--a-bu--/---l- u -in-. V_____ y_ b__ / b___ u k____ V-h-r- y- b-v / b-l- u k-n-. ---------------------------- Vchora ya buv / bula u kino.
Сутра поново радим. Завтра-- --о-у -р-ц--. З_____ я з____ п______ З-в-р- я з-о-у п-а-ю-. ---------------------- Завтра я знову працюю. 0
Vcho-a-ya-b-v-/ b-------in-. V_____ y_ b__ / b___ u k____ V-h-r- y- b-v / b-l- u k-n-. ---------------------------- Vchora ya buv / bula u kino.
Ја радим у бироу. Я --ацю- - о-і--. Я п_____ в о_____ Я п-а-ю- в о-і-і- ----------------- Я працюю в офісі. 0
Fi-ʹ--bu- -s-k-v---. F____ b__ t________ F-l-m b-v t-i-a-y-̆- -------------------- Filʹm buv tsikavyy̆.
Ко је то? Х-о ц-? Х__ ц__ Х-о ц-? ------- Хто це? 0
F--ʹ--b---tsik---y̆. F____ b__ t________ F-l-m b-v t-i-a-y-̆- -------------------- Filʹm buv tsikavyy̆.
То је Петaр. Ц- П-т--. Ц_ П_____ Ц- П-т-о- --------- Це Петро. 0
Fil-m ----tsi--vyy̆. F____ b__ t________ F-l-m b-v t-i-a-y-̆- -------------------- Filʹm buv tsikavyy̆.
Петар је студент. Пет-- – ст--ен-. П____ – с_______ П-т-о – с-у-е-т- ---------------- Петро – студент. 0
Sʹo----i--e-i-ya. S_______ n_______ S-o-o-n- n-d-l-a- ----------------- Sʹohodni nedilya.
Ко је то? Хто---? Х__ ц__ Х-о ц-? ------- Хто це? 0
S-o-odn- -------. S_______ n_______ S-o-o-n- n-d-l-a- ----------------- Sʹohodni nedilya.
То је Марта. Це --р-а. Ц_ М_____ Ц- М-р-а- --------- Це Марта. 0
Sʹ--odni--ed----. S_______ n_______ S-o-o-n- n-d-l-a- ----------------- Sʹohodni nedilya.
Марта је секретарица. Ма----–----р------. М____ – с__________ М-р-а – с-к-е-а-к-. ------------------- Марта – секретарка. 0
S----dni ya -e pr--syu-u. S_______ y_ n_ p_________ S-o-o-n- y- n- p-a-s-u-u- ------------------------- Sʹohodni ya ne pratsyuyu.
Петар и Марта су пријатељи. П--р- --М-р-- – дру--. П____ і М____ – д_____ П-т-о і М-р-а – д-у-і- ---------------------- Петро і Марта – друзі. 0
Sʹoho--i -a ne ---t-y-yu. S_______ y_ n_ p_________ S-o-o-n- y- n- p-a-s-u-u- ------------------------- Sʹohodni ya ne pratsyuyu.
Петар је Мартин пријатељ. П-т-о є-д-уго- М-рт-. П____ є д_____ М_____ П-т-о є д-у-о- М-р-и- --------------------- Петро є другом Марти. 0
Sʹ---d----- n---r-t--u--. S_______ y_ n_ p_________ S-o-o-n- y- n- p-a-s-u-u- ------------------------- Sʹohodni ya ne pratsyuyu.
Марта је Петрова пријатељица. Мар-----по-р--о- П--р-. М____ є п_______ П_____ М-р-а є п-д-у-о- П-т-а- ----------------------- Марта є подругою Петра. 0
Y- zalysh-y-s-a -d---. Y_ z___________ v_____ Y- z-l-s-a-u-y- v-o-a- ---------------------- YA zalyshayusya vdoma.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + украјински (1-100) МП3 украјински (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Учење у сну

У данашње време су страни језици део општег образовања. Кад би само њихово савлађивање било мање напорно! За оне који са учењем језика имају потешкоће имамо добре вести. У сну се најефикасније учи. До овог закључка су дошле бројне научне студије. Баш ту чињеницу можемо користити при учењу језика. У сну се прерађују искуства протеклог дана. Тада наш мозак анализира нове утиске. Све што смо у току дана доживели, у сну се још једном обрађује. У том процесу се у мозгу утврђују нови садржаји. Ствари које научимо непосредно пред спавање најдуже задржавамо. Зато је од велике помоћи да о важним ставрима размишљамо увече. У различитим фазама сна уче се различити садржаји. РЕМ-сан, на пример, је подобан за психомоторно учење. Ту спадају спортови, или свирање неког инструмента. Насупрот томе, учење чистог знања, одвија се у дубоком сну. Ту се утврђује све што смо научили. Речник и граматика такође! Док учимо језике, мозак мора пуно да ради. Мора да меморише нове речи и правила. У сну се све ово одвија још једанпут. Научници ову појаву називају теоријом понављања. Разумљиво, битно је да добро спавамо. И тело и дух треба да се добро одморе. Само тада мозак може исправно функционисати. Могло би се рећи: добар сан - добро спознајно функционисање. Док се ми лепо одмарамо, наш мозак ради ... Е па онда: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc! (лаку ноћ!)
Да ли си знао?
Британски енглески је облик енглеског који се говори у Великој Британији. Спада у западногерманске језике. За око 60 милиона то је матерњи језик. У неколико тачака се разликује од америчког енглеског. Зато се говори о енглеском као плурицентричном језику. То значи да је то језик који има више стандардних варијаната. Разлике се могу, на пример, односити на изговор, лексички фонд и правопис. Британски енглески се дели на пуно дијалеката који су деломице веома различити. Говорници дијалекта дуго времена су сматрани за необразоване и да једва могу да се образују за добра занимања. Данас је то друкчије, иако дијалекти у Великој Британији још увек играју важну улогу. У британском енглеском приметан је снажан утицај француског. То је повезано са заузимањем Велике Британије од стране Нормана 1066. године. У време колонијализма Велика Британија је проширила свој језик на друге континенте. Тако је енглески током задњих векова постао најважнији језик на свету… Учите енглески, али оригинал!