Рјечник

sr Јуче – данас – сутра   »   am ትናንት - ዛሬ - ነገ

10 [десет]

Јуче – данас – сутра

Јуче – данас – сутра

10 [አስር]

10 [አስር]

ትናንት - ዛሬ - ነገ

tilaniti ; zarē ; nege

Изаберите како желите да видите превод:   
српски амхарски Игра Више
Јуче је била субота. ት--ትና -ዳ--ነ-ረ። ት____ ቅ__ ነ___ ት-ን-ና ቅ-ሜ ነ-ረ- -------------- ትላንትና ቅዳሜ ነበረ። 0
til-n----a------mē --b--e. t_________ k______ n______ t-l-n-t-n- k-i-a-ē n-b-r-. -------------------------- tilanitina k’idamē nebere.
Јуче сам био / била у биоскопу. ትላን-- -ልም ቤት--በ-ኩኝ። ት____ ፊ__ ቤ_ ነ_____ ት-ን-ና ፊ-ም ቤ- ነ-ር-ኝ- ------------------- ትላንትና ፊልም ቤት ነበርኩኝ። 0
til--it-n--fīl-m--bē-- --b-----nyi. t_________ f_____ b___ n___________ t-l-n-t-n- f-l-m- b-t- n-b-r-k-n-i- ----------------------------------- tilanitina fīlimi bēti neberikunyi.
Филм је био интересантан. ፊ-ሙ አ-ጊ -በ-። ፊ__ አ__ ነ___ ፊ-ሙ አ-ጊ ነ-ረ- ------------ ፊልሙ አጓጊ ነበረ። 0
f------ā---g---e---e. f_____ ā_____ n______ f-l-m- ā-w-g- n-b-r-. --------------------- fīlimu āgwagī nebere.
Данас је недеља. ዛ- --- ነ-። ዛ_ እ__ ነ__ ዛ- እ-ድ ነ-። ---------- ዛሬ እሁድ ነው። 0
z--- -h-di--ew-. z___ i____ n____ z-r- i-u-i n-w-. ---------------- zarē ihudi newi.
Данас не радим. ዛ--እ- -ልሰ-ም። ዛ_ እ_ አ_____ ዛ- እ- አ-ሰ-ም- ------------ ዛሬ እኔ አልሰራም። 0
z--ē i-- --is-ra-i. z___ i__ ā_________ z-r- i-ē ā-i-e-a-i- ------------------- zarē inē āliserami.
Остајем код куће. እኔ-ቤት -ስጥ ነው-የ-ቀ--ው። እ_ ቤ_ ው__ ነ_ የ______ እ- ቤ- ው-ጥ ነ- የ-ቀ-ጠ-። -------------------- እኔ ቤት ውስጥ ነው የምቀመጠው። 0
i----ēt- -i-i--- newi --m-k’eme--e--. i__ b___ w______ n___ y______________ i-ē b-t- w-s-t-i n-w- y-m-k-e-e-’-w-. ------------------------------------- inē bēti wisit’i newi yemik’emet’ewi.
Сутра је понедељак. ነ--ሰ- -ው-። ነ_ ሰ_ ነ_ ። ነ- ሰ- ነ- ። ---------- ነገ ሰኞ ነው ። 0
n----se-yo--ewi-. n___ s____ n___ . n-g- s-n-o n-w- . ----------------- nege senyo newi .
Сутра поново радим. እ---ገ እንደገ- ስራ እሰራለው። እ_ ነ_ እ____ ስ_ እ_____ እ- ነ- እ-ደ-ና ስ- እ-ራ-ው- --------------------- እኔ ነገ እንደገና ስራ እሰራለው። 0
in- n--e-inid----- -i-a is-r-le--. i__ n___ i________ s___ i_________ i-ē n-g- i-i-e-e-a s-r- i-e-a-e-i- ---------------------------------- inē nege inidegena sira iseralewi.
Ја радим у бироу. እ---ሮ-ውስጥ-ነ- የምሰራ-። እ_ ቢ_ ው__ ነ_ የ_____ እ- ቢ- ው-ጥ ነ- የ-ሰ-ው- ------------------- እኔ ቢሮ ውስጥ ነው የምሰራው። 0
i-ē ---- -is-t---ne-i-ye-i-e-a-i. i__ b___ w______ n___ y__________ i-ē b-r- w-s-t-i n-w- y-m-s-r-w-. --------------------------------- inē bīro wisit’i newi yemiserawi.
Ко је то? ያ--ን-ነው?---ቺ-ማን---? ያ ማ_ ነ___ ያ_ ማ_ ና__ ያ ማ- ነ-?- ያ- ማ- ና-? ------------------- ያ ማን ነው?/ ያቺ ማን ናት? 0
ya-ma-- newi------h-----i---ti? y_ m___ n_____ y____ m___ n____ y- m-n- n-w-?- y-c-ī m-n- n-t-? ------------------------------- ya mani newi?/ yachī mani nati?
То је Петaр. ያ -ተር --። ያ ፔ__ ነ__ ያ ፔ-ር ነ-። --------- ያ ፔተር ነው። 0
ya p--er------. y_ p_____ n____ y- p-t-r- n-w-. --------------- ya pēteri newi.
Петар је студент. ፔ-- ተማ--ነው። ፔ__ ተ__ ነ__ ፔ-ር ተ-ሪ ነ-። ----------- ፔተር ተማሪ ነው። 0
pē---i ----r--ne--. p_____ t_____ n____ p-t-r- t-m-r- n-w-. ------------------- pēteri temarī newi.
Ко је то? ያቺ--ን----/---ማን -ው? ያ_ ማ_ ና___ ያ ማ_ ነ__ ያ- ማ- ና-?- ያ ማ- ነ-? ------------------- ያቺ ማን ናት?/ ያ ማን ነው? 0
y---ī-mani nati?--y-------newi? y____ m___ n_____ y_ m___ n____ y-c-ī m-n- n-t-?- y- m-n- n-w-? ------------------------------- yachī mani nati?/ ya mani newi?
То је Марта. ያ--ማ-ታ---። ያ_ ማ__ ና__ ያ- ማ-ታ ና-። ---------- ያቺ ማርታ ናት። 0
yach- -a-ita-n---. y____ m_____ n____ y-c-ī m-r-t- n-t-. ------------------ yachī marita nati.
Марта је секретарица. ማርታ --ፊ -ት። ማ__ ፀ__ ና__ ማ-ታ ፀ-ፊ ና-። ----------- ማርታ ፀሐፊ ናት። 0
m----a t-s’-ḥ-f- nat-. m_____ t͟_______ n____ m-r-t- t-s-e-̣-f- n-t-. ----------------------- marita t͟s’eḥāfī nati.
Петар и Марта су пријатељи. ፔተ- -ና--ርታ -ደኛማቾች --ው። ፔ__ እ_ ማ__ ጋ_____ ና___ ፔ-ር እ- ማ-ታ ጋ-ኛ-ቾ- ና-ው- ---------------------- ፔተር እና ማርታ ጋደኛማቾች ናቸው። 0
p--eri--n- mari-- ga-enyamac---h- -ache--. p_____ i__ m_____ g______________ n_______ p-t-r- i-a m-r-t- g-d-n-a-a-h-c-i n-c-e-i- ------------------------------------------ pēteri ina marita gadenyamachochi nachewi.
Петар је Мартин пријатељ. ፔ-- የ--- -ደኛ-ነው። ፔ__ የ___ ጋ__ ነ__ ፔ-ር የ-ር- ጋ-ኛ ነ-። ---------------- ፔተር የማርታ ጋደኛ ነው። 0
p-te-- ----r--a ga-eny-----i. p_____ y_______ g______ n____ p-t-r- y-m-r-t- g-d-n-a n-w-. ----------------------------- pēteri yemarita gadenya newi.
Марта је Петрова пријатељица. ማ-ታ የፔተር-ጋደ- -ት። ማ__ የ___ ጋ__ ና__ ማ-ታ የ-ተ- ጋ-ኛ ና-። ---------------- ማርታ የፔተር ጋደኛ ናት። 0
ma-----y----e-- g-d---- ---i. m_____ y_______ g______ n____ m-r-t- y-p-t-r- g-d-n-a n-t-. ----------------------------- marita yepēteri gadenya nati.

Учење у сну

У данашње време су страни језици део општег образовања. Кад би само њихово савлађивање било мање напорно! За оне који са учењем језика имају потешкоће имамо добре вести. У сну се најефикасније учи. До овог закључка су дошле бројне научне студије. Баш ту чињеницу можемо користити при учењу језика. У сну се прерађују искуства протеклог дана. Тада наш мозак анализира нове утиске. Све што смо у току дана доживели, у сну се још једном обрађује. У том процесу се у мозгу утврђују нови садржаји. Ствари које научимо непосредно пред спавање најдуже задржавамо. Зато је од велике помоћи да о важним ставрима размишљамо увече. У различитим фазама сна уче се различити садржаји. РЕМ-сан, на пример, је подобан за психомоторно учење. Ту спадају спортови, или свирање неког инструмента. Насупрот томе, учење чистог знања, одвија се у дубоком сну. Ту се утврђује све што смо научили. Речник и граматика такође! Док учимо језике, мозак мора пуно да ради. Мора да меморише нове речи и правила. У сну се све ово одвија још једанпут. Научници ову појаву називају теоријом понављања. Разумљиво, битно је да добро спавамо. И тело и дух треба да се добро одморе. Само тада мозак може исправно функционисати. Могло би се рећи: добар сан - добро спознајно функционисање. Док се ми лепо одмарамо, наш мозак ради ... Е па онда: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc! (лаку ноћ!)
Да ли си знао?
Британски енглески је облик енглеског који се говори у Великој Британији. Спада у западногерманске језике. За око 60 милиона то је матерњи језик. У неколико тачака се разликује од америчког енглеског. Зато се говори о енглеском као плурицентричном језику. То значи да је то језик који има више стандардних варијаната. Разлике се могу, на пример, односити на изговор, лексички фонд и правопис. Британски енглески се дели на пуно дијалеката који су деломице веома различити. Говорници дијалекта дуго времена су сматрани за необразоване и да једва могу да се образују за добра занимања. Данас је то друкчије, иако дијалекти у Великој Британији још увек играју важну улогу. У британском енглеском приметан је снажан утицај француског. То је повезано са заузимањем Велике Британије од стране Нормана 1066. године. У време колонијализма Велика Британија је проширила свој језик на друге континенте. Тако је енглески током задњих векова постао најважнији језик на свету… Учите енглески, али оригинал!