Рјечник

sr Јуче – данас – сутра   »   fr Hier – aujourd’hui – demain

10 [десет]

Јуче – данас – сутра

Јуче – данас – сутра

10 [dix]

Hier – aujourd’hui – demain

Изаберите како желите да видите превод:   
српски француски Игра Више
Јуче је била субота. H-e-- c-é-a-t-----d-. H____ c______ s______ H-e-, c-é-a-t s-m-d-. --------------------- Hier, c’était samedi. 0
Јуче сам био / била у биоскопу. H--r- je-s--- al-é-a- ---éma. H____ j_ s___ a___ a_ c______ H-e-, j- s-i- a-l- a- c-n-m-. ----------------------------- Hier, je suis allé au cinéma. 0
Филм је био интересантан. Le fi-- ----- -n--r-s--nt. L_ f___ é____ i___________ L- f-l- é-a-t i-t-r-s-a-t- -------------------------- Le film était intéressant. 0
Данас је недеља. Au---r-’-----c--st -i-anc--. A___________ c____ d________ A-j-u-d-h-i- c-e-t d-m-n-h-. ---------------------------- Aujourd’hui, c’est dimanche. 0
Данас не радим. A---ur-’-u-- -e--- t-av--l----a-. A___________ j_ n_ t________ p___ A-j-u-d-h-i- j- n- t-a-a-l-e p-s- --------------------------------- Aujourd’hui, je ne travaille pas. 0
Остајем код куће. J--r-ste --l- --i---. J_ r____ à l_ m______ J- r-s-e à l- m-i-o-. --------------------- Je reste à la maison. 0
Сутра је понедељак. D-mai-- c-e-t-l-ndi. D______ c____ l_____ D-m-i-, c-e-t l-n-i- -------------------- Demain, c’est lundi. 0
Сутра поново радим. D--ai-- je r-comm--ce à -ra--ille-. D______ j_ r_________ à t__________ D-m-i-, j- r-c-m-e-c- à t-a-a-l-e-. ----------------------------------- Demain, je recommence à travailler. 0
Ја радим у бироу. J--t-av-il-e-au --r---. J_ t________ a_ b______ J- t-a-a-l-e a- b-r-a-. ----------------------- Je travaille au bureau. 0
Ко је то? Q-- est--e-? Q__ e_____ ? Q-i e-t-c- ? ------------ Qui est-ce ? 0
То је Петaр. C--s- P--r--. C____ P______ C-e-t P-e-r-. ------------- C’est Pierre. 0
Петар је студент. P---re ------ud--nt. P_____ e__ é________ P-e-r- e-t é-u-i-n-. -------------------- Pierre est étudiant. 0
Ко је то? Q--------e-? Q__ e_____ ? Q-i e-t-c- ? ------------ Qui est-ce ? 0
То је Марта. C’e-t Ma-t-e. C____ M______ C-e-t M-r-h-. ------------- C’est Marthe. 0
Марта је секретарица. Mart-- e-- --crétai--. M_____ e__ s__________ M-r-h- e-t s-c-é-a-r-. ---------------------- Marthe est secrétaire. 0
Петар и Марта су пријатељи. Pier-e--t M-r--e---n-----s. P_____ e_ M_____ s___ a____ P-e-r- e- M-r-h- s-n- a-i-. --------------------------- Pierre et Marthe sont amis. 0
Петар је Мартин пријатељ. P-e-re-e---l--mi -----rt--. P_____ e__ l____ d_ M______ P-e-r- e-t l-a-i d- M-r-h-. --------------------------- Pierre est l’ami de Marthe. 0
Марта је Петрова пријатељица. M-rt-e est-l-amie -- P-----. M_____ e__ l_____ d_ P______ M-r-h- e-t l-a-i- d- P-e-r-. ---------------------------- Marthe est l’amie de Pierre. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + француски (1-100) МП3 француски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Учење у сну

У данашње време су страни језици део општег образовања. Кад би само њихово савлађивање било мање напорно! За оне који са учењем језика имају потешкоће имамо добре вести. У сну се најефикасније учи. До овог закључка су дошле бројне научне студије. Баш ту чињеницу можемо користити при учењу језика. У сну се прерађују искуства протеклог дана. Тада наш мозак анализира нове утиске. Све што смо у току дана доживели, у сну се још једном обрађује. У том процесу се у мозгу утврђују нови садржаји. Ствари које научимо непосредно пред спавање најдуже задржавамо. Зато је од велике помоћи да о важним ставрима размишљамо увече. У различитим фазама сна уче се различити садржаји. РЕМ-сан, на пример, је подобан за психомоторно учење. Ту спадају спортови, или свирање неког инструмента. Насупрот томе, учење чистог знања, одвија се у дубоком сну. Ту се утврђује све што смо научили. Речник и граматика такође! Док учимо језике, мозак мора пуно да ради. Мора да меморише нове речи и правила. У сну се све ово одвија још једанпут. Научници ову појаву називају теоријом понављања. Разумљиво, битно је да добро спавамо. И тело и дух треба да се добро одморе. Само тада мозак може исправно функционисати. Могло би се рећи: добар сан - добро спознајно функционисање. Док се ми лепо одмарамо, наш мозак ради ... Е па онда: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc! (лаку ноћ!)
Да ли си знао?
Британски енглески је облик енглеског који се говори у Великој Британији. Спада у западногерманске језике. За око 60 милиона то је матерњи језик. У неколико тачака се разликује од америчког енглеског. Зато се говори о енглеском као плурицентричном језику. То значи да је то језик који има више стандардних варијаната. Разлике се могу, на пример, односити на изговор, лексички фонд и правопис. Британски енглески се дели на пуно дијалеката који су деломице веома различити. Говорници дијалекта дуго времена су сматрани за необразоване и да једва могу да се образују за добра занимања. Данас је то друкчије, иако дијалекти у Великој Британији још увек играју важну улогу. У британском енглеском приметан је снажан утицај француског. То је повезано са заузимањем Велике Британије од стране Нормана 1066. године. У време колонијализма Велика Британија је проширила свој језик на друге континенте. Тако је енглески током задњих векова постао најважнији језик на свету… Учите енглески, али оригинал!