Рјечник

sr Присвојне заменице 1   »   am የያዙ ተውላጠሮች 1

66 [шездесет и шест]

Присвојне заменице 1

Присвојне заменице 1

66 [ስልሳ ስድስት]

66 [ስልሳ ስድስት]

የያዙ ተውላጠሮች 1

āgenazabī tewilat’e simi 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски амхарски Игра Више
ја – мој / моја / моје እ-----ኔ እ_ – የ_ እ- – የ- ------- እኔ – የኔ 0
āge--za-ī-tew----’- -im- 1 ā________ t________ s___ 1 ā-e-a-a-ī t-w-l-t-e s-m- 1 -------------------------- āgenazabī tewilat’e simi 1
Ја не могу наћи мој кључ. ቁ--ን --ኘ---ል-ል-ም። ቁ___ ማ___ አ______ ቁ-ፌ- ማ-ኘ- አ-ቻ-ኩ-። ----------------- ቁልፌን ማግኘት አልቻልኩም። 0
ā-en-z-----e-i-a-’- -im- 1 ā________ t________ s___ 1 ā-e-a-a-ī t-w-l-t-e s-m- 1 -------------------------- āgenazabī tewilat’e simi 1
Ја не могу наћи моју возну карту. ትኬ---ማ--ት-አ-ቻልኩ-። ት___ ማ___ አ______ ት-ቴ- ማ-ኘ- አ-ቻ-ኩ-። ----------------- ትኬቴን ማግኘት አልቻልኩም። 0
i-ē -----ē i__ – y___ i-ē – y-n- ---------- inē – yenē
ти – твој / твоја / твоје አ--- --- ያ-ተ/ቺ አ___ ቺ – ያ____ አ-ተ- ቺ – ያ-ተ-ቺ -------------- አንተ/ ቺ – ያንተ/ቺ 0
i-ē-– ---ē i__ – y___ i-ē – y-n- ---------- inē – yenē
Јеси ли нашао твој кључ? ቁልፍ---ሽን -ገኘ--/ሽ-? ቁ_______ አ________ ቁ-ፍ-ን-ሽ- አ-ኘ-ው-ሽ-? ------------------ ቁልፍህን/ሽን አገኘከው/ሽው? 0
inē-–-ye-ē i__ – y___ i-ē – y-n- ---------- inē – yenē
Јеси ли нашао твоју возну карту? ትኬ--ን-ሽን አገኘከው-ሽ-? ት_______ አ________ ት-ት-ን-ሽ- አ-ኘ-ው-ሽ-? ------------------ ትኬትህን/ሽን አገኘከው/ሽው? 0
k’------i-----nye-i ā--c--l--u-i. k________ m________ ā____________ k-u-i-ē-i m-g-n-e-i ā-i-h-l-k-m-. --------------------------------- k’ulifēni maginyeti ālichalikumi.
он – његов / његова / његово እ--–-የሱ እ_ – የ_ እ- – የ- ------- እሱ – የሱ 0
k’ulifēn- --g-n-e-- ā-i-h-l-kum-. k________ m________ ā____________ k-u-i-ē-i m-g-n-e-i ā-i-h-l-k-m-. --------------------------------- k’ulifēni maginyeti ālichalikumi.
Знаш ли где је његов кључ? የሱ--ልፍ-የት-እ-ዳለ-ታ--ለ-----? የ_ ቁ__ የ_ እ___ ታ_________ የ- ቁ-ፍ የ- እ-ዳ- ታ-ቃ-ህ-ያ-ሽ- ------------------------- የሱ ቁልፍ የት እንዳለ ታውቃለህ/ያለሽ? 0
k’u----ni -agi-yeti--lic-a--kum-. k________ m________ ā____________ k-u-i-ē-i m-g-n-e-i ā-i-h-l-k-m-. --------------------------------- k’ulifēni maginyeti ālichalikumi.
Знаш ли где је његова возна карта? የሱ--ኬ- የ-----ለ ----ህ--ለ-? የ_ ት__ የ_ እ___ ታ_________ የ- ት-ት የ- እ-ዳ- ታ-ቃ-ህ-ያ-ሽ- ------------------------- የሱ ትኬት የት እንዳለ ታውቃለህ/ያለሽ? 0
ti-ēt-n----gin--t----i-------m-. t_______ m________ ā____________ t-k-t-n- m-g-n-e-i ā-i-h-l-k-m-. -------------------------------- tikētēni maginyeti ālichalikumi.
она – њен / њена / њено እሷ –--እሷ እ_ – የ__ እ- – የ-ሷ -------- እሷ – የእሷ 0
t---t--- mag--yet------h-lik-m-. t_______ m________ ā____________ t-k-t-n- m-g-n-e-i ā-i-h-l-k-m-. -------------------------------- tikētēni maginyeti ālichalikumi.
Њен новац је нестао. የ-ሷ --ዘብ---ም። የ__ ገ___ የ___ የ-ሷ ገ-ዘ- የ-ም- ------------- የእሷ ገንዘብ የለም። 0
ti--tēni-m-gi--e-i-ā-i-h----u--. t_______ m________ ā____________ t-k-t-n- m-g-n-e-i ā-i-h-l-k-m-. -------------------------------- tikētēni maginyeti ālichalikumi.
Њена кредитна картица је такође нестала. እና---ሷ --ን----ድ- -ለ-። እ_ የ__ የ___ ካ___ የ___ እ- የ-ሷ የ-ን- ካ-ድ- የ-ም- --------------------- እና የእሷ የባንክ ካርድም የለም። 0
ānit-- c-----y-n---/-hī ā_____ c__ – y_________ ā-i-e- c-ī – y-n-t-/-h- ----------------------- ānite/ chī – yanite/chī
ми – наш / наша / наше እኛ-–-የእኛ እ_ – የ__ እ- – የ-ኛ -------- እኛ – የእኛ 0
ānit---c-- - y--it-/chī ā_____ c__ – y_________ ā-i-e- c-ī – y-n-t-/-h- ----------------------- ānite/ chī – yanite/chī
Наш деда је болестан. የ--------ያ--ህ-ምተኛ ነ-። የ__ ወ__ አ__ ህ____ ነ__ የ-ኛ ወ-ድ አ-ት ህ-ም-ኛ ነ-። --------------------- የእኛ ወንድ አያት ህመምተኛ ነው። 0
ā-ite/---ī-–--an-te/c-ī ā_____ c__ – y_________ ā-i-e- c-ī – y-n-t-/-h- ----------------------- ānite/ chī – yanite/chī
Наша бака је здрава. የ-ኛ--- -ያ- ጤ-- --። የ__ ሴ_ አ__ ጤ__ ና__ የ-ኛ ሴ- አ-ት ጤ-ኛ ና-። ------------------ የእኛ ሴት አያት ጤነኛ ናት። 0
k’uli-ihini-shi-i--g-nyeke--/shi-i? k________________ ā________________ k-u-i-i-i-i-s-i-i ā-e-y-k-w-/-h-w-? ----------------------------------- k’ulifihini/shini āgenyekewi/shiwi?
ви – ваш / ваша / ваше እና-ተ----እናንተ እ___ – የ____ እ-ን- – የ-ና-ተ ------------ እናንተ – የእናንተ 0
k’ul-fih-ni-s---i-ā-e-y-kewi---iw-? k________________ ā________________ k-u-i-i-i-i-s-i-i ā-e-y-k-w-/-h-w-? ----------------------------------- k’ulifihini/shini āgenyekewi/shiwi?
Децо, где је ваш тата? ል--!-የ--ን- አባ- የ- ነ-? ል___ የ____ አ__ የ_ ነ__ ል-ች- የ-ና-ተ አ-ት የ- ነ-? --------------------- ልጆች! የእናንተ አባት የት ነው? 0
k’ulifi-ini/-hin- ā------ew-/s---i? k________________ ā________________ k-u-i-i-i-i-s-i-i ā-e-y-k-w-/-h-w-? ----------------------------------- k’ulifihini/shini āgenyekewi/shiwi?
Децо, где је ваша мама? ልጆች- የ-ናንተ እና--የ--ናት? ል___ የ____ እ__ የ_ ና__ ል-ች- የ-ና-ተ እ-ት የ- ና-? --------------------- ልጆች! የእናንተ እናት የት ናት? 0
ti-ētih-n----ini--ge--e---i/-h-w-? t_______________ ā________________ t-k-t-h-n-/-h-n- ā-e-y-k-w-/-h-w-? ---------------------------------- tikētihini/shini āgenyekewi/shiwi?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + амхарски (1-100) МП3 амхарски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Креативан језик

Креативност је у данашње време једно веома важно својство. Сви желе да буду креативни. То је зато што се креативни људи сматрају инелигентним. И наш језик треба да буде креативан. Раније су људи настојали да говоре исправно. У данашње време човек мора бити у стању да креативно говори. Пример за то су реклама и нови медији. Они нам показују како се језиком може играти. За последњих педесет година је значај креативности умногоме порастао. Овим феноменом баве се чак и научници. Изучавањем креативних процеса баве се психолози, педагози и философи. Креативност се дефинише као способност да се створи нешто ново. На тај начин креативни говорник производи нове лингвистичке форме. Може се радити о речима или граматичким структурама. Проучавањем креативног језика лингвисти долазе до тока како се језикмења. Нови лингвистички елементи ипак нису разумљиви за свакога. Да би разумели креативни језик потребно нам је знање. Морамо знати како језик функционише. Такође морамо познавати окружење оних који овим језиком говоре. Само тада смо у могућности да разумемо ста се жели рећи. Добар пример за ово је сленг тинејџера. Деца и млади људи непрекидно измишљају нове појмове. Одраслима су често ове речи стране. Сада имамо речнике сленга тинејџера. Али они врло брзо застаревају, односно трају само једну генерацију. Ипак се креативни језик може научити! Чак се нуде и специјални курсеви у том правцу. При томе је најважније правило : активирајте свој унутрaшњи глас!