Рјечник

sr Прошлост 2   »   uk Минулий час 2

82 [осамдесет и два]

Прошлост 2

Прошлост 2

82 [вісімдесят два]

82 [visimdesyat dva]

Минулий час 2

Mynulyy̆ chas 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
Јеси ли морао / морала звати хитну помоћ? Т- м-с----и-л-к-т- -а-и---шв---о- д-п-моги? Т_ м____ в________ м_____ ш______ д________ Т- м-с-в в-к-и-а-и м-ш-н- ш-и-к-ї д-п-м-г-? ------------------------------------------- Ти мусив викликати машину швидкої допомоги? 0
M-nu--y̆-ch---2 M______ c___ 2 M-n-l-y- c-a- 2 --------------- Mynulyy̆ chas 2
Јеси ли морао / морала звати доктора? Ти-му-ив--и----ати------я? Т_ м____ в________ л______ Т- м-с-в в-к-и-а-и л-к-р-? -------------------------- Ти мусив викликати лікаря? 0
Myn-ly---ch-s-2 M______ c___ 2 M-n-l-y- c-a- 2 --------------- Mynulyy̆ chas 2
Јеси ли морао / морала звати полицију? Ти -у-------л--а-- --ліці-? Т_ м____ в________ п_______ Т- м-с-в в-к-и-а-и п-л-ц-ю- --------------------------- Ти мусив викликати поліцію? 0
T- -usyv -y---k-ty----hy-- sh-y--o---d----o--? T_ m____ v________ m______ s_______ d________ T- m-s-v v-k-y-a-y m-s-y-u s-v-d-o-̈ d-p-m-h-? ---------------------------------------------- Ty musyv vyklykaty mashynu shvydkoï dopomohy?
Имате ли број телефона? Управо сам га имао / имала. Ч-----т- В---о-е--т-леф-н-?---щ--н- й-----ав-/-м-ла. Ч_ м____ В_ н____ т________ Я щ____ й___ м__ / м____ Ч- м-є-е В- н-м-р т-л-ф-н-? Я щ-й-о й-г- м-в / м-л-. ---------------------------------------------------- Чи маєте Ви номер телефону? Я щойно його мав / мала. 0
T- musyv v-----at- m---y-u s-vy-koï -o--m--y? T_ m____ v________ m______ s_______ d________ T- m-s-v v-k-y-a-y m-s-y-u s-v-d-o-̈ d-p-m-h-? ---------------------------------------------- Ty musyv vyklykaty mashynu shvydkoï dopomohy?
Имате ли адресу? Управо сам је имао / имала. Ч- м-єте----адр-с-?---щ--но її мав---ма--. Ч_ м____ В_ а______ Я щ____ ї_ м__ / м____ Ч- м-є-е В- а-р-с-? Я щ-й-о ї- м-в / м-л-. ------------------------------------------ Чи маєте Ви адресу? Я щойно її мав / мала. 0
T---usyv -y-lyka-y -as-y---sh----oi---o-omoh-? T_ m____ v________ m______ s_______ d________ T- m-s-v v-k-y-a-y m-s-y-u s-v-d-o-̈ d-p-m-h-? ---------------------------------------------- Ty musyv vyklykaty mashynu shvydkoï dopomohy?
Имате ли план града? Управо сам га имао / имала. Ч- ма----В- -апу ---т-?---щ-й-- її ма- -----а. Ч_ м____ В_ м___ м_____ Я щ____ ї_ м__ / м____ Ч- м-є-е В- м-п- м-с-а- Я щ-й-о ї- м-в / м-л-. ---------------------------------------------- Чи маєте Ви мапу міста? Я щойно її мав / мала. 0
Ty mu-y--v--ly-at---ikary-? T_ m____ v________ l_______ T- m-s-v v-k-y-a-y l-k-r-a- --------------------------- Ty musyv vyklykaty likarya?
Да ли је дошао на време? Он није могао доћи на време. Ч- п--й----він-в---но- ----м-г-з-трим-----. Ч_ п______ в__ в______ В__ м__ з___________ Ч- п-и-ш-в в-н в-а-н-? В-н м-г з-т-и-а-и-ь- ------------------------------------------- Чи прийшов він вчасно? Він міг затриматись. 0
T--mus-- -y-lykaty l--a---? T_ m____ v________ l_______ T- m-s-v v-k-y-a-y l-k-r-a- --------------------------- Ty musyv vyklykaty likarya?
Је ли пронашао пут? Он није могао пронаћи пут. Ч- --а-шов-в-- дорогу? Він не зна-шо---орог-. Ч_ з______ в__ д______ В__ н_ з______ д______ Ч- з-а-ш-в в-н д-р-г-? В-н н- з-а-ш-в д-р-г-. --------------------------------------------- Чи знайшов він дорогу? Він не знайшов дорогу. 0
Ty-mu-yv-v-kly--ty ---ary-? T_ m____ v________ l_______ T- m-s-v v-k-y-a-y l-k-r-a- --------------------------- Ty musyv vyklykaty likarya?
Да ли те је он разумео? Он ме није могао разумети. Ч---роз--ів-в-- --б-? -і---- з-о-у--в--ене. Ч_ з_______ в__ т____ В__ н_ з_______ м____ Ч- з-о-у-і- в-н т-б-? В-н н- з-о-у-і- м-н-. ------------------------------------------- Чи зрозумів він тебе? Він не зрозумів мене. 0
Ty -usy--vykl-kat----l-t-i--? T_ m____ v________ p_________ T- m-s-v v-k-y-a-y p-l-t-i-u- ----------------------------- Ty musyv vyklykaty politsiyu?
Зашто ниси могао / могла доћи на време? Чо-- ---з---з----я? Ч___ т_ з__________ Ч-м- т- з-п-з-и-с-? ------------------- Чому ти запізнився? 0
T- m-s-v v-klyk--y-pol--s---? T_ m____ v________ p_________ T- m-s-v v-k-y-a-y p-l-t-i-u- ----------------------------- Ty musyv vyklykaty politsiyu?
Зашто ниси могао / могла пронаћи пут? Ч-му-----е знайшо-----о-у? Ч___ т_ н_ з______ д______ Ч-м- т- н- з-а-ш-в д-р-г-? -------------------------- Чому ти не знайшов дорогу? 0
T----s----yk--k-t- p----siyu? T_ m____ v________ p_________ T- m-s-v v-k-y-a-y p-l-t-i-u- ----------------------------- Ty musyv vyklykaty politsiyu?
Зашто га ниси могао / могла разумети? Чо---------з-о---і---ого? Ч___ т_ н_ з_______ й____ Ч-м- т- н- з-о-у-і- й-г-? ------------------------- Чому ти не зрозумів його? 0
Chy -ay-te Vy -o--r-t--ef-n-? -A shc-oy--- -̆oh- ----/ -ala. C__ m_____ V_ n____ t________ Y_ s_______ y̆___ m__ / m____ C-y m-y-t- V- n-m-r t-l-f-n-? Y- s-c-o-̆-o y-o-o m-v / m-l-. ------------------------------------------------------------ Chy mayete Vy nomer telefonu? YA shchoy̆no y̆oho mav / mala.
Ја нисам могао / могла доћи на време, јер није било аутобуса. Я не-мі- --могла-прий-- --ас-о,-т-му--о--е ---и- -од--- -вто--с. Я н_ м__ / м____ п_____ в______ т___ щ_ н_ ї____ ж_____ а_______ Я н- м-г / м-г-а п-и-т- в-а-н-, т-м- щ- н- ї-д-в ж-д-и- а-т-б-с- ---------------------------------------------------------------- Я не міг / могла прийти вчасно, тому що не їздив жодний автобус. 0
C-- may-te-Vy-nom---t-le-onu? YA--hc-oy̆no y-o-- -av --ma--. C__ m_____ V_ n____ t________ Y_ s_______ y̆___ m__ / m____ C-y m-y-t- V- n-m-r t-l-f-n-? Y- s-c-o-̆-o y-o-o m-v / m-l-. ------------------------------------------------------------ Chy mayete Vy nomer telefonu? YA shchoy̆no y̆oho mav / mala.
Ја нисам могао / могла пронаћи пут, јер нисам имао / имала план града. Я н--міг-/------ зн-й-и -оро----------- я--е-ма-----а-а ------і--а. Я н_ м__ / м____ з_____ д______ т___ щ_ я н_ м__ / м___ м___ м_____ Я н- м-г / м-г-а з-а-т- д-р-г-, т-м- щ- я н- м-в / м-л- м-п- м-с-а- ------------------------------------------------------------------- Я не міг / могла знайти дорогу, тому що я не мав / мала мапи міста. 0
C-y-m--e---V----m---te----n------s-c-oy----y-o-o ma- /-m-l-. C__ m_____ V_ n____ t________ Y_ s_______ y̆___ m__ / m____ C-y m-y-t- V- n-m-r t-l-f-n-? Y- s-c-o-̆-o y-o-o m-v / m-l-. ------------------------------------------------------------ Chy mayete Vy nomer telefonu? YA shchoy̆no y̆oho mav / mala.
Ја га нисам могао / могла разумети, јер је музика била прегласна. Я -- --г-/ м-гл- йо-о-зр-зу---и- --му------з-ка бу-а з-надт- гу-на. Я н_ м__ / м____ й___ з_________ т___ щ_ м_____ б___ з______ г_____ Я н- м-г / м-г-а й-г- з-о-у-і-и- т-м- щ- м-з-к- б-л- з-н-д-о г-ч-а- ------------------------------------------------------------------- Я не міг / могла його зрозуміти, тому що музика була занадто гучна. 0
C-y-m-y-t--V- --r---? -A -hch-y̆no---ï-m-- /-m-l-. C__ m_____ V_ a______ Y_ s_______ ï_ m__ / m____ C-y m-y-t- V- a-r-s-? Y- s-c-o-̆-o i-i- m-v / m-l-. --------------------------------------------------- Chy mayete Vy adresu? YA shchoy̆no ïï mav / mala.
Ја сам морао / морала узети такси. Я--о-ине--------п--и-на --ла-у--ти-т--сі. Я п______ б__ / п______ б___ у____ т_____ Я п-в-н-н б-в / п-в-н-а б-л- у-я-и т-к-і- ----------------------------------------- Я повинен був / повинна була узяти таксі. 0
C-- m--et- V- a--e-u? --------y̆n---̈ï--a- --m--a. C__ m_____ V_ a______ Y_ s_______ ï_ m__ / m____ C-y m-y-t- V- a-r-s-? Y- s-c-o-̆-o i-i- m-v / m-l-. --------------------------------------------------- Chy mayete Vy adresu? YA shchoy̆no ïï mav / mala.
Ја сам морао / морала купити план града. Я п-ви-е---у--/ пов---а---ла купи-и ма---м-с-а. Я п______ б__ / п______ б___ к_____ м___ м_____ Я п-в-н-н б-в / п-в-н-а б-л- к-п-т- м-п- м-с-а- ----------------------------------------------- Я повинен був / повинна була купити мапу міста. 0
Ch- m-y--e -y -d-e-u?-YA-----o-̆-o-ï-̈---v---ma--. C__ m_____ V_ a______ Y_ s_______ ï_ m__ / m____ C-y m-y-t- V- a-r-s-? Y- s-c-o-̆-o i-i- m-v / m-l-. --------------------------------------------------- Chy mayete Vy adresu? YA shchoy̆no ïï mav / mala.
Ја сам морао / морала искључити радио. Я -ов--е- б-в /-пов---- бу-- ---кнут- р-діо. Я п______ б__ / п______ б___ в_______ р_____ Я п-в-н-н б-в / п-в-н-а б-л- в-м-н-т- р-д-о- -------------------------------------------- Я повинен був / повинна була вимкнути радіо. 0
Chy ma-ete--y-ma---m-s-a- YA--h-h----o i-ï--av /-ma-a. C__ m_____ V_ m___ m_____ Y_ s_______ ï_ m__ / m____ C-y m-y-t- V- m-p- m-s-a- Y- s-c-o-̆-o i-i- m-v / m-l-. ------------------------------------------------------- Chy mayete Vy mapu mista? YA shchoy̆no ïï mav / mala.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + украјински (1-100) МП3 украјински (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Много је боље учити језик у иностранству!

Одрасли уче језике теже од деце. Њихов мозак је у потпуности развијен. Зато му је теже да успостави нову мрежу. Одрасли ипак још увек успешно могу учити језике. Најбоље је да отпутују у иностранство и ту уче страни језик. Страни језик се најбоље учи у иностранству. Ово је познато сваком ко је похађао језичке курсеве у иностранству. Језик се учи боље у природном окружењу. Једна нова студија је дошла до интересантног закључка. Показала је да се у иностранству језик учи и другачије! Мозак је у стању да страни језик обрађује као и матерњи. Научници су дуго времена веровали да је у питању различит процес учења. Један експеримент изгледа да је ово и доказао. Групи испитаника наложено је да учи један непостојећи језик. Део испитаника ишао је редовно на наставу. Други га је учио у ситуацији симулираног иностранства. Ови испитаници морали су се оријентисати у непознатој околини. Сви са којима су дошли у контакт говорили су поменутим језиком. Значи: испитаници ове групе нису били типични ученици језика. Припадали су једној непознатој групи људи која је говорила овим језиком. На тај начин су били принуђени да се сналазе уз помоћ новог језика. После извесног времена, испитаници су били подвргнути тесту. Обе групе показале су једнако добро познавање новог језика. Али њихов мозак је обрађивао језик на сасвим другачији начин. Мозак оних који су учили у иностранству показивао је запањујуће активности. Прерађивао је граматику датог језика као да је у питању нјихов матерњи језик. Механизми су били идентични онима који се појављују код оних који говоре матерњи језик. Одмор на којем ћете учити страни језик најлепши је и најефикаснији облик учења!