Рјечник

sr нешто образложити 3   »   ro a „argumenta” ceva 3

77 [седамдесет и седам]

нешто образложити 3

нешто образложити 3

77 [şaptezeci şi şapte]

a „argumenta” ceva 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски румунски Игра Више
Зашто не једете торту? De-c--n- mâ-ca-- ---t--? D_ c_ n_ m______ t______ D- c- n- m-n-a-i t-r-u-? ------------------------ De ce nu mâncaţi tortul? 0
Ја морам смршати. Trebuie-s- -l-b---. T______ s_ s_______ T-e-u-e s- s-ă-e-c- ------------------- Trebuie să slăbesc. 0
Ја је не једем, јер морам смршати. N- ----ă--n---ent-- -- t-e-ui--să s-ăbes-. N_ î_ m_____ p_____ c_ t______ s_ s_______ N- î- m-n-n- p-n-r- c- t-e-u-e s- s-ă-e-c- ------------------------------------------ Nu îl mănânc pentru că trebuie să slăbesc. 0
Зашто не пијете пиво? D- c- -u -e-----r--? D_ c_ n_ b___ b_____ D- c- n- b-ţ- b-r-a- -------------------- De ce nu beţi berea? 0
Ја морам још возити. Mai -----ie s------uc. M__ t______ s_ c______ M-i t-e-u-e s- c-n-u-. ---------------------- Mai trebuie să conduc. 0
Ја га не пијем, јер још морам возити. Nu o-b-au-p-nt-- -ă-m-- -r-b-i--s- -o-d-c. N_ o b___ p_____ c_ m__ t______ s_ c______ N- o b-a- p-n-r- c- m-i t-e-u-e s- c-n-u-. ------------------------------------------ Nu o beau pentru că mai trebuie să conduc. 0
Зашто не пијеш кафу? De c- -u-be----f---a? D_ c_ n_ b__ c_______ D- c- n- b-i c-f-a-a- --------------------- De ce nu bei cafeaua? 0
Хладна је. Es-e -e--. E___ r____ E-t- r-c-. ---------- Este rece. 0
Ја је не пијем, јер је хладна. N- - beau--ent---că es---r---. N_ o b___ p_____ c_ e___ r____ N- o b-a- p-n-r- c- e-t- r-c-. ------------------------------ Nu o beau pentru că este rece. 0
Зашто не пијеш чај? D------u --- ce----? D_ c_ n_ b__ c______ D- c- n- b-i c-a-u-? -------------------- De ce nu bei ceaiul? 0
Немам шећера. Nu -m ----r. N_ a_ z_____ N- a- z-h-r- ------------ Nu am zahăr. 0
Ја га не пијем, јер немам шећера. Nu-îl--e-- ---tru--ă--u a- zah-r. N_ î_ b___ p_____ c_ n_ a_ z_____ N- î- b-a- p-n-r- c- n- a- z-h-r- --------------------------------- Nu îl beau pentru că nu am zahăr. 0
Зашто не једете супу? De-c--nu -â--a-i-s-p-? D_ c_ n_ m______ s____ D- c- n- m-n-a-i s-p-? ---------------------- De ce nu mâncaţi supa? 0
Ја је нисам наручио / наручила. N- -- --m-n-----. N_ a_ c__________ N- a- c-m-n-a---. ----------------- Nu am comandat-o. 0
Ја је не једем, јер је нисам наручио / наручила. N- ----nânc -e---- că ---am-c--a-d-t-o. N_ o m_____ p_____ c_ n_ a_ c__________ N- o m-n-n- p-n-r- c- n- a- c-m-n-a---. --------------------------------------- Nu o mănânc pentru că nu am comandat-o. 0
Зашто не једете месо? De-c------ân---- ca----? D_ c_ n_ m______ c______ D- c- n- m-n-a-i c-r-e-? ------------------------ De ce nu mâncaţi carnea? 0
Ја сам вегетеријанац. Eu-s--t ve----ri--. E_ s___ v__________ E- s-n- v-g-t-r-a-. ------------------- Eu sunt vegetarian. 0
Ја га не једем, јер сам вегетеријанац. Nu------ân- --n-----ă--u-- v-getar-an. N_ o m_____ p_____ c_ s___ v__________ N- o m-n-n- p-n-r- c- s-n- v-g-t-r-a-. -------------------------------------- Nu o mănânc pentru că sunt vegetarian. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + румунски (1-100) МП3 румунски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Гестикулирање помаже у учењу страних речи

У процесу учења нових речи наш мозак је врло запослен. Он мора да похрани сваку реч. Ви га у томе можете подржати. Гестикулирање је одличан начин помоћи. Гестикулација потпомаже меморисање. Речи се боље памте уколико меморија уједно прерађује и покрете. Једна студија је ово јасно потврдила. Научници су од испитаника захтевали да уче стране речи. У питању су биле измишљене речи. Оне су припадале једном вештачком језику. Неколико речи је испитаницима било пренето уз гестикулирање. То значи да их испитаници нису само чули и прочитали. Користећи гесте они су приказивали њихово значење. Док су учили, мерена им је мождана активност. У току испитивања се дошло до занимљивог открића. Учење речи подржаваних гестикулирањем активирало је неколико региона у мозгу. Осим у центру за говор активност се показала и у сензомоторним деловима мозга. Ова додатна мождана активност утиче на памћење. При учењу уз помоћ гестикулације долази до стварања комплексне мреже. Ова мрежа меморише научене речи у неколико можданих области. На тај начин се речник брже обрађује. Када нам је потребна нека реч, мозак је брже налази. Речи се на тај начин и боље похрањују. Наравно, веома је важно да се гестикулирање повезује са датом речју. Мозак је у стању да препозна уколико реч и гестикулирање не иду руку под руку. Ове научне спознаје могле би водити стварању нових метода учења. Особе које о језицима знају врло мало, често уче споро. Можда ће им процес учења бити бржи и лакши уколико речи имитирају покретима…