Рјечник

sr Упознати   »   ro A face cunoştinţă

3 [три]

Упознати

Упознати

3 [trei]

A face cunoştinţă

Изаберите како желите да видите превод:   
српски румунски Игра Више
Здраво! Ce-u! C____ C-a-! ----- Ceau! 0
Добар дан! B-n----ua! B___ z____ B-n- z-u-! ---------- Bună ziua! 0
Како сте? / Како си? C-m îţ- me--e? C__ î__ m_____ C-m î-i m-r-e- -------------- Cum îţi merge? 0
Јесте ли Ви из Европе? V-ni-i-di- --r---? V_____ d__ E______ V-n-ţ- d-n E-r-p-? ------------------ Veniţi din Europa? 0
Јесте ли Ви из Америке? V-ni-i---n -mer--a? V_____ d__ A_______ V-n-ţ- d-n A-e-i-a- ------------------- Veniţi din America? 0
Јесте ли Ви из Азије? Ven--i---n-As--? V_____ d__ A____ V-n-ţ- d-n A-i-? ---------------- Veniţi din Asia? 0
У којем хотелу сте смештени? În -ar- ---e- l-cuiţ-? Î_ c___ h____ l_______ Î- c-r- h-t-l l-c-i-i- ---------------------- În care hotel locuiţi? 0
Колико дуго сте већ овде? De-c-----un-eţ- aici? D_ c___ s______ a____ D- c-n- s-n-e-i a-c-? --------------------- De când sunteţi aici? 0
Колико дуго остајете? Cât -ă-â-eţ-? C__ r________ C-t r-m-n-ţ-? ------------- Cât rămâneţi? 0
Допада ли Вам се овде? V--pl--- aic-? V_ p____ a____ V- p-a-e a-c-? -------------- Vă place aici? 0
Јесте ли овде на годишњем одмору? V- -------ţ- ------iu- -ici? V_ p________ c________ a____ V- p-t-e-e-i c-n-e-i-l a-c-? ---------------------------- Vă petreceţi concediul aici? 0
Посетите ме једном! Să -ă--izit--i! S_ m_ v________ S- m- v-z-t-ţ-! --------------- Să mă vizitaţi! 0
Ово је моја адреса. Ai---e--e ad---- mea. A___ e___ a_____ m___ A-c- e-t- a-r-s- m-a- --------------------- Aici este adresa mea. 0
Хоћемо ли се сутра видети? Ne-v-dem-----e? N_ v____ m_____ N- v-d-m m-i-e- --------------- Ne vedem mâine? 0
Жао ми је, имам већ сутра нешто договорено. Î-- p----r------- de-a a--------i. Î__ p___ r___ d__ d___ a_ p_______ Î-i p-r- r-u- d-r d-j- a- p-a-u-i- ---------------------------------- Îmi pare rău, dar deja am planuri. 0
Ћао! / Збогом! Ce-u! C____ C-a-! ----- Ceau! 0
Довиђења! L- ---e-ere! L_ r________ L- r-v-d-r-! ------------ La revedere! 0
До ускоро! P---u-â--! P_ c______ P- c-r-n-! ---------- Pe curând! 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + румунски (1-100) МП3 румунски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Алфабет

Уз помоћ језика се споразумевамо. Њиме другима саопштавамо како се осећамо и о чему размишљамо. Ову функцију врши и писање. Већина језика има сопствено писмо. Писмо се састоји од знакова. Разне су врсте таквих знакова. Већина писама састоји се од слова. Оваква писма називамо Алфабетом. Алфабет се састоји од графичких симбола организованих на известан начин. Када се такви графички симболи организују у складу са одређеним правилима, добијамо речи. Сваки знак има свој утврђени изговор. Појам Алфабет потиче из грчког језика. У њему се прва два слова називају “алфа” и “бета”. Историја познаје различите алфабете. Писмено је у употреби већ преко 3000 година. Пре тога су писмена били магични симболи. И само је малом броју било познато њихово значење. С времоном су писмена изгубила своју симболичну природу. У данашње време она немају значење. Значење добијају тек у комбинацији са другим словима. Писмена попут кинеског функционишу на другом принципу. Потсећају на слике и врло често приказују своје значење. Пишући кодирамо своје мисли. Знаке употребљавамо да би забележили своје знање. Наш мозак је научио како да дешифрује алфабет. Знаци постају речи, речи постају идеје. Захваљујући томе, један текст може преживети хиљадама година. А ипак се разумети ...
Да ли си знао?
Бенгалски спада у индоиранске језике. За око 220 милиона људи то је матерњи језик. Више од 140 милиона од тог броја живи у Бангладешу. Осим тога има око 75 милиона говорника у Индији. Остале групе говорника овог језика се налазе у Малезији, Непалу и Саудијског Арабији. Тиме бенгалски спада у језике с највећим бројем говорника на свету. Језик има властито писмо. И за бројеве има властите знакове. Међутим, данас се већином користе арапске цифре. Чланови реченице у бенгалском језику следе тачно одређена правила. Прво долази субјекат, затим објекат па на крају глагол. Не постоји граматички род. И именице и придеви се незнатно мијењају. То је добро за све који желе да науче овај важан језик. А то би требало да ради што више људи!