Рјечник

sr У кући   »   kk Үй ішінде

17 [седамнаест]

У кући

У кући

17 [он жеті]

17 [on jeti]

Үй ішінде

Üy işinde

Изаберите како желите да видите превод:   
српски казахстански Игра Више
Овде је наша кућа. М-н-у —-бізд----й. М____ — б_____ ү__ М-н-у — б-з-і- ү-. ------------------ Мынау — біздің үй. 0
Ü- i-i-de Ü_ i_____ Ü- i-i-d- --------- Üy işinde
Горе је кров. Ж-ғ-р--а -----. Ж_______ ш_____ Ж-ғ-р-д- ш-т-р- --------------- Жоғарыда шатыр. 0
Ü--i-inde Ü_ i_____ Ü- i-i-d- --------- Üy işinde
Доле је подрум. Төме--- ж-----е. Т______ ж_______ Т-м-н-е ж-р-ө-е- ---------------- Төменде жертөле. 0
Mın-w — -i-diñ -y. M____ — b_____ ü__ M-n-w — b-z-i- ü-. ------------------ Mınaw — bizdiñ üy.
Иза куће је врт. Ү--ің а---нд---ақша ба-. Ү____ а______ б____ б___ Ү-д-ң а-т-н-а б-қ-а б-р- ------------------------ Үйдің артында бақша бар. 0
M---- -----diñ ü-. M____ — b_____ ü__ M-n-w — b-z-i- ü-. ------------------ Mınaw — bizdiñ üy.
Пред кућом нема улице. Ү-дің -лд---- -ө-- -оқ. Ү____ а______ к___ ж___ Ү-д-ң а-д-н-а к-ш- ж-қ- ----------------------- Үйдің алдында көше жоқ. 0
M--aw-- b-zd-ñ-üy. M____ — b_____ ü__ M-n-w — b-z-i- ü-. ------------------ Mınaw — bizdiñ üy.
Поред куће је дрвеће. Үй-і--қ--ынд--ағаш-ар -ар. Ү____ қ______ а______ б___ Ү-д-ң қ-с-н-а а-а-т-р б-р- -------------------------- Үйдің қасында ағаштар бар. 0
Joğar-----a-ır. J_______ ş_____ J-ğ-r-d- ş-t-r- --------------- Joğarıda şatır.
Овде је мој стан. М-нау-–----ің-----р-м. М____ – м____ п_______ М-н-у – м-н-ң п-т-р-м- ---------------------- Мынау – менің пәтерім. 0
J-ğ--ıda -a-ı-. J_______ ş_____ J-ğ-r-d- ş-t-r- --------------- Joğarıda şatır.
Овде су кухиња и купатило. Мұ-----сүй м---ж--н-т-- бө-ме. М____ а___ м__ ж_______ б_____ М-н-а а-ү- м-н ж-ы-а-ы- б-л-е- ------------------------------ Мұнда асүй мен жуынатын бөлме. 0
Joğar--a-ş-t--. J_______ ş_____ J-ğ-r-d- ş-t-r- --------------- Joğarıda şatır.
Тамо је дневна соба и спаваћа соба. А-----қ---қ-------л-е м-н ---ы--бө--е. А__ ж____ қ____ б____ м__ ж____ б_____ А-а ж-қ-а қ-н-қ б-л-е м-н ж-т-н б-л-е- -------------------------------------- Ана жақта қонақ бөлме мен жатын бөлме. 0
T--ende jert-le. T______ j_______ T-m-n-e j-r-ö-e- ---------------- Tömende jertöle.
Врата куће су затворена. Кі--р--с-к-ж-б-қ т-р. К____ е___ ж____ т___ К-р-р е-і- ж-б-қ т-р- --------------------- Кірер есік жабық тұр. 0
Tö-e--- j--töl-. T______ j_______ T-m-n-e j-r-ö-e- ---------------- Tömende jertöle.
Али прозори су отворени. Б---- т----ел-------. Б____ т________ а____ Б-р-қ т-р-з-л-р а-ы-. --------------------- Бірақ терезелер ашық. 0
Töm-nde je---l-. T______ j_______ T-m-n-e j-r-ö-e- ---------------- Tömende jertöle.
Данас је вруће. Бүгін---н ыст--. Б____ к__ ы_____ Б-г-н к-н ы-т-қ- ---------------- Бүгін күн ыстық. 0
Ü-------t-n-a-ba--- bar. Ü____ a______ b____ b___ Ü-d-ñ a-t-n-a b-q-a b-r- ------------------------ Üydiñ artında baqşa bar.
Ми идемо у дневну собу. Б-з-қ---қ---л-еге-барам-з. Б__ қ____ б______ б_______ Б-з қ-н-қ б-л-е-е б-р-м-з- -------------------------- Біз қонақ бөлмеге барамыз. 0
Üydiñ--rtın-- b-qş-----. Ü____ a______ b____ b___ Ü-d-ñ a-t-n-a b-q-a b-r- ------------------------ Üydiñ artında baqşa bar.
Тамо су софа и фотеља. А-а--а-та--и--н мен--рес-о-тұр. А__ ж____ д____ м__ к_____ т___ А-а ж-қ-а д-в-н м-н к-е-л- т-р- ------------------------------- Ана жақта диван мен кресло тұр. 0
Ü---- -----da-baq----a-. Ü____ a______ b____ b___ Ü-d-ñ a-t-n-a b-q-a b-r- ------------------------ Üydiñ artında baqşa bar.
Седните! О--ры-ыз! О________ О-ы-ы-ы-! --------- Отырыңыз! 0
Ü---ñ-----n-- kö-- joq. Ü____ a______ k___ j___ Ü-d-ñ a-d-n-a k-ş- j-q- ----------------------- Üydiñ aldında köşe joq.
Тамо стоји мој компјутер. Ана ж-рде -е-ің-ком--юте-і- -ұ-. А__ ж____ м____ к__________ т___ А-а ж-р-е м-н-ң к-м-ь-т-р-м т-р- -------------------------------- Ана жерде менің компьютерім тұр. 0
Ü--iñ ald-nda-köşe -oq. Ü____ a______ k___ j___ Ü-d-ñ a-d-n-a k-ş- j-q- ----------------------- Üydiñ aldında köşe joq.
Тамо стоји моја музичка линија. А-а --қта ме--ң--т-ре-----абы----р. А__ ж____ м____ с_____ а______ т___ А-а ж-қ-а м-н-ң с-е-е- а-п-б-м т-р- ----------------------------------- Ана жақта менің стерео аспабым тұр. 0
Üyd---a---nda k----j-q. Ü____ a______ k___ j___ Ü-d-ñ a-d-n-a k-ş- j-q- ----------------------- Üydiñ aldında köşe joq.
Телевизор је потпуно нов. Теледид-р ж-п-ж---. Т________ ж________ Т-л-д-д-р ж-п-ж-ң-. ------------------- Теледидар жап-жаңа. 0
Ü-di- -ası-da--ğaş--r ba-. Ü____ q______ a______ b___ Ü-d-ñ q-s-n-a a-a-t-r b-r- -------------------------- Üydiñ qasında ağaştar bar.

Речи и речник

Сваки језик има сопствени речник. Њега чини одређени број речи. Реч је независна лингвистичка јединица. Речи увек имају одређено значење. Тиме се разликују од гласова или слогова. Различити језици имају различити број речи. Енглески, на пример, има много речи. Могло би се рећи да је енглески светски првак у богатству речника. Енглески у данашње време има наводно преко милион речи. У Оксфордском речнику енглеског језика наилазимо на преко 600.000 речи. У кинеском, руском или шпанском има их много мање. Богатство речника једног језика такође зависи и од његове историје. Енглески језик се развијао под утицајем многих језика и култура. Резултат тога је био да се енглески речник знатно обогатио. Чак и данас он наставља да се развија. Стручњаци сматрају да се дневно повећава за петнаест речи. Главни извор ових новитета су углавном нови медији. У ово не спадају изрази из домена науке. Само терминологија из области хемије обухвата неколико хиљада речи. У скоро сваком језику се краће речи употребљавају радије од оних дугачких. Просечан човек употрбљава веома мали број речи. Отуда и разликујемо активно и пасивно богатство речника, односно активни и пасивни речник. Пасивно богатство чине речи које разумемо. Али, ове речи или уопште не употребљавамо или их употребљавамо врло ретко. Активни речник састоји се од речи које редовно употребљавамо. У једноставном разговору или за писање једноставнијих текстова довољан је мали број речи. У енглеском језику је за ово неопходно око четири стотине речи и четрдесетак глагола. Зато се немојте бринути ако је Ваш речник ограничен!
Да ли си знао?
Хебрејски спада у породицу афроазијатских језика. У блиском је сродству с арапским и арамејским. За 5 милиона људи је хебрејски матерњи језик. Савремени хебрејски је, међутим, вештачки створен језик… Основа за његово стварање је био већ пуно времена пре изумрли старохебрејски. Лексички фонд и граматика су деломице преузети и из других језика. Тако је старохебрејски свјесно преобликован у модеран стандардни језик. Овај циљано преобликовање језика је јединствено у свету. Хебрејски систем знакова се састоји од консонантског писма. То значи да се вокали у правилу не пишу. За њих нема властитих слова. Хебрејски се чита здесна налево. Његови знакови потичу из традиције дуге 3000 година. Ко учи хебрејски, истовремено упознаје и део светске историје. Испробајте га!