Рјечник

sr У кући   »   ad Унэм

17 [седамнаест]

У кући

У кући

17 [пшIыкIублы]

17 [pshIykIubly]

Унэм

Unjem

Изаберите како желите да видите превод:   
српски адигхе Игра Више
Овде је наша кућа. М----и-нэ. М__ т_____ М-р т-у-э- ---------- Мыр тиунэ. 0
U-jem U____ U-j-m ----- Unjem
Горе је кров. Уна-ъхьэр –-ышъхьаг-. У________ – ы________ У-а-ъ-ь-р – ы-ъ-ь-г-. --------------------- Унашъхьэр – ышъхьагъ. 0
Unjem U____ U-j-m ----- Unjem
Доле је подрум. ЧI-унэ- - -ч---ъ. Ч______ – ы______ Ч-ы-н-р – ы-I-г-. ----------------- ЧIыунэр – ычIэгъ. 0
M-- t-u---. M__ t______ M-r t-u-j-. ----------- Myr tiunje.
Иза куће је врт. Ун------ы--чъ----а-- щыI. У__ к_____ ч___ х___ щ___ У-э к-ы-ы- ч-ы- х-т- щ-I- ------------------------- Унэ кIыбым чъыг хатэ щыI. 0
Myr tiu-je. M__ t______ M-r t-u-j-. ----------- Myr tiunje.
Пред кућом нема улице. У-э--у--м-ура---ы---. У__ I____ у___ щ_____ У-э I-п-м у-а- щ-I-п- --------------------- Унэ Iупэм урам щыIэп. 0
Myr-t----e. M__ t______ M-r t-u-j-. ----------- Myr tiunje.
Поред куће је дрвеће. Ч-ы--эр-у-эм---э--т--. Ч______ у___ к________ Ч-ы-х-р у-э- к-э-ы-ы-. ---------------------- Чъыгхэр унэм кIэрытых. 0
U-ash--jer - -s----g. U_________ – y_______ U-a-h-'-e- – y-h-'-g- --------------------- Unashh'jer – yshh'ag.
Овде је мој стан. Мы---и--тэ-. М__ с_______ М-р с-ф-т-р- ------------ Мыр сифэтэр. 0
ChIy--j-- –-y--Ij-g. C________ – y_______ C-I-u-j-r – y-h-j-g- -------------------- ChIyunjer – ychIjeg.
Овде су кухиња и купатило. М-- --жьым п---ы-ьа-Iэр -кI-----пскIыпIэр -ыI-х. М__ д_____ п___________ ы___ г___________ щ_____ М-щ д-ж-ы- п-э-ы-ь-п-э- ы-I- г-э-с-I-п-э- щ-I-х- ------------------------------------------------ Мыщ дэжьым пщэрыхьапIэр ыкIи гъэпскIыпIэр щыIэх. 0
ChIy--jer – --hIjeg. C________ – y_______ C-I-u-j-r – y-h-j-g- -------------------- ChIyunjer – ychIjeg.
Тамо је дневна соба и спаваћа соба. М--ы--э-ун---о--ык---чъы--I---щы-э-. М______ у______ ы___ ч_______ щ_____ М-д-к-э у-э-х-р ы-I- ч-ы-п-э- щ-I-х- ------------------------------------ МодыкIэ унэшхор ыкIи чъыяпIэр щыIэх. 0
Ch-y-n----–--ch---g. C________ – y_______ C-I-u-j-r – y-h-j-g- -------------------- ChIyunjer – ychIjeg.
Врата куће су затворена. Ун-п-ъ-р -г-э--г-. У_______ е________ У-а-ч-э- е-ъ-т-г-. ------------------ Унапчъэр егъэтыгъ. 0
U--e--I--y- c-yg hat-- ---yI. U___ k_____ c___ h____ s_____ U-j- k-y-y- c-y- h-t-e s-h-I- ----------------------------- Unje kIybym chyg hatje shhyI.
Али прозори су отворени. Ау-------гъу-ч----р ---ыгъ--. А_ ш_______________ I________ А- ш-х-а-г-у-ч-э-э- I-х-г-э-. ----------------------------- Ау шъхьангъупчъэхэр Iухыгъэх. 0
U-je-k-yb-m chyg-hat-e-s-h--. U___ k_____ c___ h____ s_____ U-j- k-y-y- c-y- h-t-e s-h-I- ----------------------------- Unje kIybym chyg hatje shhyI.
Данас је вруће. Н-пэ-жъ--къ. Н___ ж______ Н-п- ж-о-к-. ------------ Непэ жъоркъ. 0
Un-e k-ybym -hy- -atj- s--yI. U___ k_____ c___ h____ s_____ U-j- k-y-y- c-y- h-t-e s-h-I- ----------------------------- Unje kIybym chyg hatje shhyI.
Ми идемо у дневну собу. Т- --эшх-м-тэк--. Т_ у______ т_____ Т- у-э-х-м т-к-о- ----------------- Тэ унэшхом тэкIо. 0
U--e I-p-e- --am-s---I---. U___ I_____ u___ s________ U-j- I-p-e- u-a- s-h-I-e-. -------------------------- Unje Iupjem uram shhyIjep.
Тамо су софа и фотеља. Ащ-ди-а----I---х--нтI-к-у-ых-э -ты-. А_ д____ ы___ п_______________ и____ А- д-в-н ы-I- п-ъ-н-I-к-у-ы-ь- и-ы-. ------------------------------------ Ащ диван ыкIи пхъэнтIэкIущыхьэ итых. 0
Un-e Iu--em-u-a- shh----p. U___ I_____ u___ s________ U-j- I-p-e- u-a- s-h-I-e-. -------------------------- Unje Iupjem uram shhyIjep.
Седните! Ш-----тIы--х! Ш____________ Ш-у-ъ-т-ы-ы-! ------------- ШъукъэтIысых! 0
U--------e----a--s---I-ep. U___ I_____ u___ s________ U-j- I-p-e- u-a- s-h-I-e-. -------------------------- Unje Iupjem uram shhyIjep.
Тамо стоји мој компјутер. Моды----с-к-мп-ю----щ--. М______ с__________ щ___ М-д-к-э с-к-м-ь-т-р щ-т- ------------------------ МодыкIэ сикомпьютер щыт. 0
C------r -nj-m kIje-----. C_______ u____ k_________ C-y-h-e- u-j-m k-j-r-t-h- ------------------------- Chyghjer unjem kIjerytyh.
Тамо стоји моја музичка линија. Мод---э---с-е-ео -ыт. М______ с_______ щ___ М-д-к-э с-с-е-е- щ-т- --------------------- МодыкIэ систерео щыт. 0
Chy-hje--u---m ---er-tyh. C_______ u____ k_________ C-y-h-e- u-j-m k-j-r-t-h- ------------------------- Chyghjer unjem kIjerytyh.
Телевизор је потпуно нов. Т---виз--ы---Iэкъ-п-. Т__________ к________ Т-л-в-з-р-р к-э-ъ-п-. --------------------- Телевизорыр кIэкъэпс. 0
Chyghj-r unjem kI--r-tyh. C_______ u____ k_________ C-y-h-e- u-j-m k-j-r-t-h- ------------------------- Chyghjer unjem kIjerytyh.

Речи и речник

Сваки језик има сопствени речник. Њега чини одређени број речи. Реч је независна лингвистичка јединица. Речи увек имају одређено значење. Тиме се разликују од гласова или слогова. Различити језици имају различити број речи. Енглески, на пример, има много речи. Могло би се рећи да је енглески светски првак у богатству речника. Енглески у данашње време има наводно преко милион речи. У Оксфордском речнику енглеског језика наилазимо на преко 600.000 речи. У кинеском, руском или шпанском има их много мање. Богатство речника једног језика такође зависи и од његове историје. Енглески језик се развијао под утицајем многих језика и култура. Резултат тога је био да се енглески речник знатно обогатио. Чак и данас он наставља да се развија. Стручњаци сматрају да се дневно повећава за петнаест речи. Главни извор ових новитета су углавном нови медији. У ово не спадају изрази из домена науке. Само терминологија из области хемије обухвата неколико хиљада речи. У скоро сваком језику се краће речи употребљавају радије од оних дугачких. Просечан човек употрбљава веома мали број речи. Отуда и разликујемо активно и пасивно богатство речника, односно активни и пасивни речник. Пасивно богатство чине речи које разумемо. Али, ове речи или уопште не употребљавамо или их употребљавамо врло ретко. Активни речник састоји се од речи које редовно употребљавамо. У једноставном разговору или за писање једноставнијих текстова довољан је мали број речи. У енглеском језику је за ово неопходно око четири стотине речи и четрдесетак глагола. Зато се немојте бринути ако је Ваш речник ограничен!
Да ли си знао?
Хебрејски спада у породицу афроазијатских језика. У блиском је сродству с арапским и арамејским. За 5 милиона људи је хебрејски матерњи језик. Савремени хебрејски је, међутим, вештачки створен језик… Основа за његово стварање је био већ пуно времена пре изумрли старохебрејски. Лексички фонд и граматика су деломице преузети и из других језика. Тако је старохебрејски свјесно преобликован у модеран стандардни језик. Овај циљано преобликовање језика је јединствено у свету. Хебрејски систем знакова се састоји од консонантског писма. То значи да се вокали у правилу не пишу. За њих нема властитих слова. Хебрејски се чита здесна налево. Његови знакови потичу из традиције дуге 3000 година. Ко учи хебрејски, истовремено упознаје и део светске историје. Испробајте га!