Рјечник

sr Годишња доба и време   »   ad Илъэсым илъэхъанхэр ыкIи ом изытет

16 [шеснаест]

Годишња доба и време

Годишња доба и време

16 [пшIыкIухы]

16 [pshIykIuhy]

Илъэсым илъэхъанхэр ыкIи ом изытет

Iljesym iljehanhjer ykIi om izytet

Изаберите како желите да видите превод:   
српски адигхе Игра Више
Ово су годишња доба: М---р--лъэ-ы-----э-ъаных: М____ и______ и__________ М-х-р и-ъ-с-м и-ъ-х-а-ы-: ------------------------- Мыхэр илъэсым илъэхъаных: 0
I-------i-je--nh--r-ykI- -m--z--et I______ i__________ y___ o_ i_____ I-j-s-m i-j-h-n-j-r y-I- o- i-y-e- ---------------------------------- Iljesym iljehanhjer ykIi om izytet
Пролеће, лето, Г-ат-э- гъ----, Г______ г______ Г-а-х-, г-э-а-, --------------- Гъатхэ, гъэмаф, 0
Ilj--ym il-e-an-----y--i o- i--t-t I______ i__________ y___ o_ i_____ I-j-s-m i-j-h-n-j-r y-I- o- i-y-e- ---------------------------------- Iljesym iljehanhjer ykIi om izytet
jесен и зима. бж--ьэ-ык-- -Iы-а-. б_____ ы___ к______ б-ы-ь- ы-I- к-ы-а-. ------------------- бжыхьэ ыкIи кIымаф. 0
Myh--- ---esym i-je--n-h: M_____ i______ i_________ M-h-e- i-j-s-m i-j-h-n-h- ------------------------- Myhjer iljesym iljehanyh:
Лето је вруће. Гъэмафэ--жъо-к-ы. Г_______ ж_______ Г-э-а-э- ж-о-к-ы- ----------------- Гъэмафэм жъоркъы. 0
Myh--r-ilje-y--il-e--ny-: M_____ i______ i_________ M-h-e- i-j-s-m i-j-h-n-h- ------------------------- Myhjer iljesym iljehanyh:
Лети сија сунце. Гъэ-аф-----г--- къ--с-. Г_______ т_____ к______ Г-э-а-э- т-г-э- к-е-с-. ----------------------- Гъэмафэм тыгъэр къепсы. 0
M-hjer---je-y---lj-h---h: M_____ i______ i_________ M-h-e- i-j-s-m i-j-h-n-h- ------------------------- Myhjer iljesym iljehanyh:
Лети радо идемо шетати. Гъ-ма-------е--к---ь---р ти-Iас. Г_______ т______________ т______ Г-э-а-э- т-т-з-к-у-ь-н-р т-к-а-. -------------------------------- Гъэмафэм тытезекIухьаныр тикIас. 0
G---j-,---emaf, G______ g______ G-t-j-, g-e-a-, --------------- Gathje, gjemaf,
Зима је хладна. КI----эр--ъ---. К_______ ч_____ К-ы-а-э- ч-ы-э- --------------- КIымафэр чъыIэ. 0
Ga-h-e, gj----, G______ g______ G-t-j-, g-e-a-, --------------- Gathje, gjemaf,
Зими пада снег или киша. К----ф-м -- къ--ы-е к--щхы. К_______ о_ к____ е к______ К-ы-а-э- о- к-е-ы е к-е-х-. --------------------------- КIымафэм ос къесы е къещхы. 0
G--hje-------f, G______ g______ G-t-j-, g-e-a-, --------------- Gathje, gjemaf,
Зими радо остајемо код куће. К-ы-аф-- ун---т-сы--- -икI-с. К_______ у___ т______ т______ К-ы-а-э- у-э- т-с-н-р т-к-а-. ----------------------------- КIымафэм унэм тисыныр тикIас. 0
bzhyh----y-Ii---yma-. b_______ y___ k______ b-h-h-j- y-I- k-y-a-. --------------------- bzhyh'je ykIi kIymaf.
Хладно је. Ч--Iэ. Ч_____ Ч-ы-э- ------ ЧъыIэ. 0
G-ema-j-- zhorky. G________ z______ G-e-a-j-m z-o-k-. ----------------- Gjemafjem zhorky.
Пада киша. Ощх-къе-х-. О__ к______ О-х к-е-х-. ----------- Ощх къещхы. 0
Gjem---e--z-o-ky. G________ z______ G-e-a-j-m z-o-k-. ----------------- Gjemafjem zhorky.
Ветровито је. Ж---гъ-. Ж_______ Ж-ы-г-э- -------- Жьыбгъэ. 0
Gj-ma--e----ork-. G________ z______ G-e-a-j-m z-o-k-. ----------------- Gjemafjem zhorky.
Топло је. Фа-э. Ф____ Ф-б-. ----- Фабэ. 0
G---a-j----y-j-r--e-s-. G________ t_____ k_____ G-e-a-j-m t-g-e- k-p-y- ----------------------- Gjemafjem tygjer kepsy.
Сунчано је. Т-гъ----. Т________ Т-г-э-с-. --------- Тыгъэпсы. 0
G-em--j-m t-g--r-k-ps-. G________ t_____ k_____ G-e-a-j-m t-g-e- k-p-y- ----------------------- Gjemafjem tygjer kepsy.
Ведро је. ОшI-. О____ О-I-. ----- ОшIу. 0
Gje-af--m-tyg--r k--sy. G________ t_____ k_____ G-e-a-j-m t-g-e- k-p-y- ----------------------- Gjemafjem tygjer kepsy.
Какво је време данас? Не-э -- -ыд----те-? Н___ о_ с__ и______ Н-п- о- с-д и-ы-е-? ------------------- Непэ ом сыд изытет? 0
Gj--afj-m t-t--ekI-h'--y- t--I--. G________ t______________ t______ G-e-a-j-m t-t-z-k-u-'-n-r t-k-a-. --------------------------------- Gjemafjem tytezekIuh'anyr tikIas.
Данас је хладно. Неп- ч-ыI-. Н___ ч_____ Н-п- ч-ы-э- ----------- Непэ чъыIэ. 0
K-y-afjer---y---. K________ c______ K-y-a-j-r c-y-j-. ----------------- KIymafjer chyIje.
Данас је топло. Непэ ф---. Н___ ф____ Н-п- ф-б-. ---------- Непэ фабэ. 0
KI---fje-------e. K________ c______ K-y-a-j-r c-y-j-. ----------------- KIymafjer chyIje.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + адигхе (1-100) МП3 адигхе (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Учење и емоције

Весели нас када смо у могућности да комуницирамо на неком страном језику. Поносни смо на себе и свој напредак у учењу. С друге стране, уколико нисмо врло успешни, то нас разочарава и фрустрира. Због тога се различите емоције повезују са процесом учења. Најновија истраживања су дошла до занимљивих резултата. Показала су да емоције играју значајну улогу у процесу учења. Зато што утичу на успешност учења. Учење за наш мозак увек представља “проблем”. И о н се увек труди да тај проблем реши. Да ли у томе успевамо или не, зависи од наших емоција. Уколико смо уверени да проблем можемо решити, много смо самопоузданији. Ова емоционална стабилност потпомаже процес учења. Позитивно мишљење унапређује наше интелектуалне способности. С друге стране, учење под стресом не функционише баш најбоље. Сумња или брига поткопава добре резултате. Уколико се плашимо, скоро да и нисмо у стању да било шта научимо. У том случају мозак није у могућности да прима нове садржаје. Стога је веома важно да смо мотивисани у процесу учења. Дакле, емоције утичу на процес учења. Али, и учење утиче на наше емоције. Исте структуре мозга обрађују и чињенице и емоције. Зато нас учење може усрећити, а они који су срећни, уче много боље. Разуме се да учење није увек забава и да може бити и врло напорно. Зато је неопходно да пред себе увек поставимо мањи циљ. На тај начин нећемо преоптеретити свој мозак. И гарантујемо да ћемо испунити своја очекивања. Успех нам је у том случају награда која нас изнова мотивише. Што ће рећи: Учите смешкајући се при том!
Да ли си знао?
Грчки спада у индоевропске језике. Међутим, ни с једним другим језиком на свету није заиста у блиском сродству. Не сме се мешати модерни грчки са старогрчким. Тај антички грчки језик се и данас подучава у многим школама и на многим универзитетима. Пре је то био језик филозофије и науке. И онај ко је путовао античким светом, користио је грчки као лингуа франка. Новогрчки је, с друге стране, данас матерњи језик око 13 милиона људи. Развио се из старогрчког. Кад је тачно настао савремени грчки, тешко је рећи. Али је сигурно да је једноставније структуре него старогрчки. Ипак су се у новогрчком задржали бројни архаични облици. То је такође веома уједначен језик у којем нема јако изражених дијалеката. Пише се грчком абецедом која је стара скоро 2500 година. Интересантно је да грчки спада у језике који има највећи лексички фонд. Ко радо учи речи, треба да почне од грчког...