Рјечник

sr Годишња доба и време   »   ar ‫فصول السنة والطقس‬

16 [шеснаест]

Годишња доба и време

Годишња доба и време

‫16 [ستة عشر]

16 [stat eashr]

‫فصول السنة والطقس‬

almawasim wa alttaqs

Изаберите како желите да видите превод:   
српски арапски Игра Више
Ово су годишња доба: ‫-ذ---ي -صول --س-ة: ‫___ ه_ ف___ ا_____ ‫-ذ- ه- ف-و- ا-س-ة- ------------------- ‫هذه هي فصول السنة: 0
ha---hi hi-- ---ul--l---n-h: h______ h___ f____ a________ h-d-i-i h-y- f-s-l a-s-a-a-: ---------------------------- hadhihi hiya fusul alssanah:
Пролеће, лето, ‫--ر---،-ا---ف، ‫_______ ا_____ ‫-ل-ب-ع- ا-ص-ف- --------------- ‫الربيع، الصيف، 0
al---b-, a--sa-f, a_______ a_______ a-r-a-i- a-s-a-f- ----------------- alrrabi, alssayf,
jесен и зима. ‫-لخ----والش--ء. ‫______ و_______ ‫-ل-ر-ف و-ل-ت-ء- ---------------- ‫الخريف والشتاء. 0
a-k-ar-- -- al-----. a_______ w_ a_______ a-k-a-i- w- a-s-i-a- -------------------- alkharif wa alshita.
Лето је вруће. ‫-لصيف حار. ‫_____ ح___ ‫-ل-ي- ح-ر- ----------- ‫الصيف حار. 0
a-ssa---h-r. a______ h___ a-s-a-f h-r- ------------ alssayf har.
Лети сија сунце. ف--ا-صي- ت-ر--ا-شمس. ف_ ا____ ت___ ا_____ ف- ا-ص-ف ت-ر- ا-ش-س- -------------------- في الصيف تشرق الشمس. 0
fi-alss-y- -as--u- -ls--ms. f_ a______ t______ a_______ f- a-s-a-f t-s-r-q a-s-a-s- --------------------------- fi alssayf tashruq alshams.
Лети радо идемо шетати. ‫-ي-ا-صيف-نحب--ن------. ‫__ ا____ ن__ أ_ ن_____ ‫-ي ا-ص-ف ن-ب أ- ن-ن-ه- ----------------------- ‫في الصيف نحب أن نتنزه. 0
f- -ls---- --h-bb--n n-tana-za-. f_ a______ n_____ a_ n__________ f- a-s-a-f n-h-b- a- n-t-n-z-a-. -------------------------------- fi alssayf nuhibb an natanazzah.
Зима је хладна. ‫الشتا- --ر-. ‫______ ب____ ‫-ل-ت-ء ب-ر-. ------------- ‫الشتاء بارد. 0
a-shi-a ba---. a______ b_____ a-s-i-a b-r-d- -------------- alshita barid.
Зими пада снег или киша. في فصل-ا--ت-ء--تساق--ا--ل-ج-----ل--ط-ر. ف_ ف__ ا_____ ت_____ ا_____ أ_ ا_______ ف- ف-ل ا-ش-ا- ت-س-ق- ا-ث-و- أ- ا-أ-ط-ر- --------------------------------------- في فصل الشتاء تتساقط الثلوج أو الأمطار. 0
f-----l -ls-----ta-q-t a------j a---l-m---. f_ f___ a______ t_____ a_______ a_ a_______ f- f-s- a-s-i-a t-s-a- a-t-a-u- a- a-a-t-r- ------------------------------------------- fi fasl alshita tasqat althaluj aw alamtar.
Зими радо остајемо код куће. في--ص- الشتا- ن---البقا- -ي---م--ل. ف_ ف__ ا_____ ن__ ا_____ ف_ ا______ ف- ف-ل ا-ش-ا- ن-ب ا-ب-ا- ف- ا-م-ز-. ----------------------------------- في فصل الشتاء نحب البقاء في المنزل. 0
f--fasl-alsh--a----ibb alba-- fi-al-a--i-. f_ f___ a______ n_____ a_____ f_ a________ f- f-s- a-s-i-a n-h-b- a-b-q- f- a-m-n-i-. ------------------------------------------ fi fasl alshita nuhibb albaqa fi almanzil.
Хладно је. ‫الجو -ار-. ‫____ ب____ ‫-ل-و ب-ر-. ----------- ‫الجو بارد. 0
alja----a-id. a_____ b_____ a-j-w- b-r-d- ------------- aljawu barid.
Пада киша. ‫إن-- -م-ر. ‫____ ت____ ‫-ن-ا ت-ط-. ----------- ‫إنها تمطر. 0
i-n--a -a---r. i_____ t______ i-n-h- t-m-u-. -------------- innaha tamtur.
Ветровито је. ‫الج---اصف. ‫____ ع____ ‫-ل-و ع-ص-. ----------- ‫الجو عاصف. 0
alj--u -s--. a_____ a____ a-j-w- a-i-. ------------ aljawu asif.
Топло је. ‫ا----د-فئ. ‫____ د____ ‫-ل-و د-ف-. ----------- ‫الجو دافئ. 0
al-aw----fi. a_____ d____ a-j-w- d-f-. ------------ aljawu dafi.
Сунчано је. ‫ا--- --شم-. ‫____ مُ____ ‫-ل-و م-ش-س- ------------ ‫الجو مُشمس. 0
a----u --shm--. a_____ m_______ a-j-w- m-s-m-s- --------------- aljawu mushmis.
Ведро је. ‫ا-ج- -افٍ. ‫____ ص___ ‫-ل-و ص-ف-. ----------- ‫الجو صافٍ. 0
al--w- -----. a_____ s_____ a-j-w- s-f-n- ------------- aljawu safin.
Какво је време данас? كيف ح-- -ل-قس-ا-ي-م؟ ك__ ح__ ا____ ا_____ ك-ف ح-ل ا-ط-س ا-ي-م- -------------------- كيف حال الطقس اليوم؟ 0
k-yfa h-- a--t--- -ly-w-? k____ h__ a______ a______ k-y-a h-l a-t-a-s a-y-w-? ------------------------- kayfa hal alttaqs alyawm?
Данас је хладно. ‫--ي-م -ل-----ر-. ‫_____ ا___ ب____ ‫-ل-و- ا-ج- ب-ر-. ----------------- ‫اليوم الجو بارد. 0
al-a-m----a----a-i-. a_____ a_____ b_____ a-y-w- a-j-w- b-r-d- -------------------- alyawm aljawu barid.
Данас је топло. ‫ا--و- -لج--د-فئ. ‫_____ ا___ د____ ‫-ل-و- ا-ج- د-ف-. ----------------- ‫اليوم الجو دافئ. 0
a--------j-w---a--. a_____ a_____ d____ a-y-w- a-j-w- d-f-. ------------------- alyawm aljawu dafi.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + арапски (1-100) МП3 арапски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Учење и емоције

Весели нас када смо у могућности да комуницирамо на неком страном језику. Поносни смо на себе и свој напредак у учењу. С друге стране, уколико нисмо врло успешни, то нас разочарава и фрустрира. Због тога се различите емоције повезују са процесом учења. Најновија истраживања су дошла до занимљивих резултата. Показала су да емоције играју значајну улогу у процесу учења. Зато што утичу на успешност учења. Учење за наш мозак увек представља “проблем”. И о н се увек труди да тај проблем реши. Да ли у томе успевамо или не, зависи од наших емоција. Уколико смо уверени да проблем можемо решити, много смо самопоузданији. Ова емоционална стабилност потпомаже процес учења. Позитивно мишљење унапређује наше интелектуалне способности. С друге стране, учење под стресом не функционише баш најбоље. Сумња или брига поткопава добре резултате. Уколико се плашимо, скоро да и нисмо у стању да било шта научимо. У том случају мозак није у могућности да прима нове садржаје. Стога је веома важно да смо мотивисани у процесу учења. Дакле, емоције утичу на процес учења. Али, и учење утиче на наше емоције. Исте структуре мозга обрађују и чињенице и емоције. Зато нас учење може усрећити, а они који су срећни, уче много боље. Разуме се да учење није увек забава и да може бити и врло напорно. Зато је неопходно да пред себе увек поставимо мањи циљ. На тај начин нећемо преоптеретити свој мозак. И гарантујемо да ћемо испунити своја очекивања. Успех нам је у том случају награда која нас изнова мотивише. Што ће рећи: Учите смешкајући се при том!
Да ли си знао?
Грчки спада у индоевропске језике. Међутим, ни с једним другим језиком на свету није заиста у блиском сродству. Не сме се мешати модерни грчки са старогрчким. Тај антички грчки језик се и данас подучава у многим школама и на многим универзитетима. Пре је то био језик филозофије и науке. И онај ко је путовао античким светом, користио је грчки као лингуа франка. Новогрчки је, с друге стране, данас матерњи језик око 13 милиона људи. Развио се из старогрчког. Кад је тачно настао савремени грчки, тешко је рећи. Али је сигурно да је једноставније структуре него старогрчки. Ипак су се у новогрчком задржали бројни архаични облици. То је такође веома уједначен језик у којем нема јако изражених дијалеката. Пише се грчком абецедом која је стара скоро 2500 година. Интересантно је да грчки спада у језике који има највећи лексички фонд. Ко радо учи речи, треба да почне од грчког...