Рјечник

sr Делови тела   »   ja 体の部分

58 [педесет и осам]

Делови тела

Делови тела

58 [五十八]

58 [Isoya]

体の部分

karada no bubun

Изаберите како желите да видите превод:   
српски јапански Игра Више
Ја цртам мушкарца. 男性の 絵を 描きます 。 男性の 絵を 描きます 。 男性の 絵を 描きます 。 男性の 絵を 描きます 。 男性の 絵を 描きます 。 0
k----- no -u-un k_____ n_ b____ k-r-d- n- b-b-n --------------- karada no bubun
Прво главу. まず 頭 。 まず 頭 。 まず 頭 。 まず 頭 。 まず 頭 。 0
ka---a n---u-un k_____ n_ b____ k-r-d- n- b-b-n --------------- karada no bubun
Мушкарац носи шешир. 男性は 帽子を かぶって います 。 男性は 帽子を かぶって います 。 男性は 帽子を かぶって います 。 男性は 帽子を かぶって います 。 男性は 帽子を かぶって います 。 0
da--ei -o - - ka-i---u. d_____ n_ e o k________ d-n-e- n- e o k-k-m-s-. ----------------------- dansei no e o kakimasu.
Коса се не види. 髪の毛は 見えません 。 髪の毛は 見えません 。 髪の毛は 見えません 。 髪の毛は 見えません 。 髪の毛は 見えません 。 0
d--sei--o --- -----as-. d_____ n_ e o k________ d-n-e- n- e o k-k-m-s-. ----------------------- dansei no e o kakimasu.
Уши се такође не виде. 耳も 見えません 。 耳も 見えません 。 耳も 見えません 。 耳も 見えません 。 耳も 見えません 。 0
d-n--- -o-e - -aki-asu. d_____ n_ e o k________ d-n-e- n- e o k-k-m-s-. ----------------------- dansei no e o kakimasu.
Леђа се такође не виде. 背中も 見えません 。 背中も 見えません 。 背中も 見えません 。 背中も 見えません 。 背中も 見えません 。 0
m--- a-ama. m___ a_____ m-z- a-a-a- ----------- mazu atama.
Ја цртам очи и уста. 目と 口を 描きます 。 目と 口を 描きます 。 目と 口を 描きます 。 目と 口を 描きます 。 目と 口を 描きます 。 0
m-zu ---ma. m___ a_____ m-z- a-a-a- ----------- mazu atama.
Мушкарац плеше и смеје се. 男性は 踊りながら 笑って います 。 男性は 踊りながら 笑って います 。 男性は 踊りながら 笑って います 。 男性は 踊りながら 笑って います 。 男性は 踊りながら 笑って います 。 0
maz- a-am-. m___ a_____ m-z- a-a-a- ----------- mazu atama.
Мушкарац има дуг нос. 男性の 鼻は 長い です 。 男性の 鼻は 長い です 。 男性の 鼻は 長い です 。 男性の 鼻は 長い です 。 男性の 鼻は 長い です 。 0
d-n--i-wa bō-h- o k-b---e-imasu. d_____ w_ b____ o k______ i_____ d-n-e- w- b-s-i o k-b-t-e i-a-u- -------------------------------- dansei wa bōshi o kabutte imasu.
Он носи штап у рукама. 手に 杖を 持って います 。 手に 杖を 持って います 。 手に 杖を 持って います 。 手に 杖を 持って います 。 手に 杖を 持って います 。 0
dans-- w- -ōs-i---ka-u-te im-s-. d_____ w_ b____ o k______ i_____ d-n-e- w- b-s-i o k-b-t-e i-a-u- -------------------------------- dansei wa bōshi o kabutte imasu.
Он такође носи шал око врата. 首に ショールを 巻いて います 。 首に ショールを 巻いて います 。 首に ショールを 巻いて います 。 首に ショールを 巻いて います 。 首に ショールを 巻いて います 。 0
dansei wa-bōs-i----ab-t-e---asu. d_____ w_ b____ o k______ i_____ d-n-e- w- b-s-i o k-b-t-e i-a-u- -------------------------------- dansei wa bōshi o kabutte imasu.
Зима је и хладно је. 冬 なので 寒い です 。 冬 なので 寒い です 。 冬 なので 寒い です 。 冬 なので 寒い です 。 冬 なので 寒い です 。 0
ka-ino-e-wa --e-a--n. k_______ w_ m________ k-m-n-k- w- m-e-a-e-. --------------------- kaminoke wa miemasen.
Руке су снажне. 腕は たくましい です 。 腕は たくましい です 。 腕は たくましい です 。 腕は たくましい です 。 腕は たくましい です 。 0
k---no-e-w--mie-a-en. k_______ w_ m________ k-m-n-k- w- m-e-a-e-. --------------------- kaminoke wa miemasen.
Ноге су такође снажне. 脚も たくましい です 。 脚も たくましい です 。 脚も たくましい です 。 脚も たくましい です 。 脚も たくましい です 。 0
k-mino-e--- -i--a--n. k_______ w_ m________ k-m-n-k- w- m-e-a-e-. --------------------- kaminoke wa miemasen.
Мушкарац је од снега. 男性は 雪で 出来て います 。 男性は 雪で 出来て います 。 男性は 雪で 出来て います 。 男性は 雪で 出来て います 。 男性は 雪で 出来て います 。 0
mi---m--mie-asen. m___ m_ m________ m-m- m- m-e-a-e-. ----------------- mimi mo miemasen.
Он не носи панталоне и мантил. 彼は ズボンも コートも 着て いません 。 彼は ズボンも コートも 着て いません 。 彼は ズボンも コートも 着て いません 。 彼は ズボンも コートも 着て いません 。 彼は ズボンも コートも 着て いません 。 0
m----mo m---asen. m___ m_ m________ m-m- m- m-e-a-e-. ----------------- mimi mo miemasen.
Али мушкарац се не смрзава. でも 男性は 震えて いません 。 でも 男性は 震えて いません 。 でも 男性は 震えて いません 。 でも 男性は 震えて いません 。 でも 男性は 震えて いません 。 0
m--- m- mi-m-s-n. m___ m_ m________ m-m- m- m-e-a-e-. ----------------- mimi mo miemasen.
Он је Снешко Белић. 彼は 雪だるま です 。 彼は 雪だるま です 。 彼は 雪だるま です 。 彼は 雪だるま です 。 彼は 雪だるま です 。 0
se-aka mo-mi-mase-. s_____ m_ m________ s-n-k- m- m-e-a-e-. ------------------- senaka mo miemasen.

Језик наших предака

Лингвисти могу да анализирају модерне језике. При томе се користе различити методи. Али, како су људи говорили пре неколико хиљада гидина? На ово питање много је теже дати одговор. Ипак се научници већ годинама баве тражењем одговора на ово питање. Они желе да сазнају како се раније говорило. Да би ово установили, они покушавају да реконструишу старе језичке форме. Недавно су амерички научници дошли до једног узбудљивог открића. Анализирали су преко 2000 језика. Посебна пажња била је посвећена анализи реченичне структуре језика. Резултат до којег су дошли био је врло занимљив. Скоро половина језика има структуру С-О-Г. Принцип је, дакле, субјекат-објекат-глагол. Ова шема присутна је у преко 700 језика. Око 60 језика има структуру Г-С-О. Само 40 има структуру Г-О-С. 120 језика имају мешовити облик. О-Г-С и О-С-Г је релативно ретко заступљена структура. Већина анализираних језика функционише по принципу С-О-Г. Добар пример су персијски, јапански и турски језик. Већина живих језика, с друге стране, има структуру С-Г-О. Оваква реченична структура доминира индоевропским језицима данашњице. Научници су мишљења да се раније користио принцип С-О-Г. Сви језици су се заснивали на овом систему. А онда су се језици разгранали. Још увек није објашњено како је дошло до тога. Ипак, ова варијација у реченичној структури морала је имати разлог. Јер у еволуцији само оно што је у предности преживљава.