Рјечник

sr Чишћење куће   »   ka სახლის დალაგება

18 [осамнаест]

Чишћење куће

Чишћење куће

18 [თვრამეტი]

18 [tvramet'i]

სახლის დალაგება

sakhlis dalageba

Изаберите како желите да видите превод:   
српски грузијски Игра Више
Данас је субота. დღეს-შ---თი-. დ___ შ_______ დ-ე- შ-ბ-თ-ა- ------------- დღეს შაბათია. 0
sa-h-is--a---eba s______ d_______ s-k-l-s d-l-g-b- ---------------- sakhlis dalageba
Данас имамо времена. დ--ს დრ----აქვს. დ___ დ__ გ______ დ-ე- დ-ო გ-ა-ვ-. ---------------- დღეს დრო გვაქვს. 0
s-kh-is---l-g--a s______ d_______ s-k-l-s d-l-g-b- ---------------- sakhlis dalageba
Данас чистимо стан. დღ-- ბ--ა- ვ--აგე-თ. დ___ ბ____ ვ________ დ-ე- ბ-ნ-ს ვ-ლ-გ-ბ-. -------------------- დღეს ბინას ვალაგებთ. 0
d--es-sha--t-a. d____ s________ d-h-s s-a-a-i-. --------------- dghes shabatia.
Ја чистим купатило. მ--ვ-მენდ ა--ზ-ნ-ს. მ_ ვ_____ ა________ მ- ვ-მ-ნ- ა-ა-ა-ა-. ------------------- მე ვწმენდ აბაზანას. 0
dg-es-s-a-a--a. d____ s________ d-h-s s-a-a-i-. --------------- dghes shabatia.
Мој муж пере ауто. ჩე---ქ-ა-ი -ეცხავ- მანქ-ნ-ს. ჩ___ ქ____ რ______ მ________ ჩ-მ- ქ-ა-ი რ-ც-ა-ს მ-ნ-ა-ა-. ---------------------------- ჩემი ქმარი რეცხავს მანქანას. 0
d-h-- shab-tia. d____ s________ d-h-s s-a-a-i-. --------------- dghes shabatia.
Деца перу бицикла. ბა-შვ-ბი--მ-ნ--ნ ვე--სიპედ--ს. ბ_______ წ______ ვ____________ ბ-ვ-ვ-ბ- წ-ე-დ-ნ ვ-ლ-ს-პ-დ-ბ-. ------------------------------ ბავშვები წმენდენ ველოსიპედებს. 0
dghes dro---akvs. d____ d__ g______ d-h-s d-o g-a-v-. ----------------- dghes dro gvakvs.
Бака залива цвеће. ბე--- -წ-ავს-ყვ-ვი-ე-ს. ბ____ რ_____ ყ_________ ბ-ბ-ა რ-ყ-ვ- ყ-ა-ი-ე-ს- ----------------------- ბებია რწყავს ყვავილებს. 0
d------ro-gva-vs. d____ d__ g______ d-h-s d-o g-a-v-. ----------------- dghes dro gvakvs.
Деца поспремају дечију собу. ბ---ვ-ბი-ს--ავშვ- -თ--- ალაგ----. ბ_______ ს_______ ო____ ა________ ბ-ვ-ვ-ბ- ს-ბ-ვ-ვ- ო-ა-ს ა-ა-ე-ე-. --------------------------------- ბავშვები საბავშვო ოთახს ალაგებენ. 0
dghe- dr- --ak--. d____ d__ g______ d-h-s d-o g-a-v-. ----------------- dghes dro gvakvs.
Мој муж поспрема свој писаћи сто. ჩ--ი ქმ--ი --ვის საწ-რ-მ-გიდ----ლა----. ჩ___ ქ____ თ____ ს____ მ______ ა_______ ჩ-მ- ქ-ა-ი თ-ვ-ს ს-წ-რ მ-გ-დ-ს ა-ა-ე-ს- --------------------------------------- ჩემი ქმარი თავის საწერ მაგიდას ალაგებს. 0
dghe--b--as v--ag--t. d____ b____ v________ d-h-s b-n-s v-l-g-b-. --------------------- dghes binas valagebt.
Ја стављам веш у машину за прање веша. მ- -დ-ბ---რეცხ- სა------ა--ა--ში. მ_ ვ___ ს______ ს_____ მ_________ მ- ვ-ე- ს-რ-ც-ს ს-რ-ც- მ-ნ-ა-ა-ი- --------------------------------- მე ვდებ სარეცხს სარეცხ მანქანაში. 0
dg-es ----s v-l-ge-t. d____ b____ v________ d-h-s b-n-s v-l-g-b-. --------------------- dghes binas valagebt.
Ја простирем веш. მე ვ-ენ თ---ე-ლ-. მ_ ვ___ თ________ მ- ვ-ე- თ-თ-ე-ლ-. ----------------- მე ვფენ თეთრეულს. 0
dg-e--bin-s--alage-t. d____ b____ v________ d-h-s b-n-s v-l-g-b-. --------------------- dghes binas valagebt.
Ја пеглам веш. მ- --უ-ო-ბ----რე---. მ_ ვ______ თ________ მ- ვ-უ-ო-ბ თ-თ-ე-ლ-. -------------------- მე ვაუთოებ თეთრეულს. 0
m---t--m--d-ab-----s. m_ v_______ a________ m- v-s-m-n- a-a-a-a-. --------------------- me vts'mend abazanas.
Прозори су прљави. ფა-ჯრე---ჭ--ყ--ნია. ფ_______ ჭ_________ ფ-ნ-რ-ბ- ჭ-ჭ-ი-ნ-ა- ------------------- ფანჯრები ჭუჭყიანია. 0
che-------i--et--ha-s--a------. c____ k____ r________ m________ c-e-i k-a-i r-t-k-a-s m-n-a-a-. ------------------------------- chemi kmari retskhavs mankanas.
Под је прљав. იატა----უჭყ-ა---. ი_____ ჭ_________ ი-ტ-კ- ჭ-ჭ-ი-ნ-ა- ----------------- იატაკი ჭუჭყიანია. 0
ch-m----ar- r-t-kha----a--a-as. c____ k____ r________ m________ c-e-i k-a-i r-t-k-a-s m-n-a-a-. ------------------------------- chemi kmari retskhavs mankanas.
Посуђе је прљаво. ჭუ----ი ჭუ-------. ჭ______ ჭ_________ ჭ-რ-ე-ი ჭ-ჭ-ი-ნ-ა- ------------------ ჭურჭელი ჭუჭყიანია. 0
chem---m-r- rets-h-vs---nk-n-s. c____ k____ r________ m________ c-e-i k-a-i r-t-k-a-s m-n-a-a-. ------------------------------- chemi kmari retskhavs mankanas.
Ко чисти прозоре? ვ-ნ----ნ----ა---ე--? ვ__ წ_____ ფ________ ვ-ნ წ-ე-დ- ფ-ნ-რ-ბ-? -------------------- ვინ წმენდს ფანჯრებს? 0
ba--h-e-i --'me-d-n---l-s-p'-d-b-. b________ t________ v_____________ b-v-h-e-i t-'-e-d-n v-l-s-p-e-e-s- ---------------------------------- bavshvebi ts'menden velosip'edebs.
Ко усисава прашину? ვინ-ი--ბ--მტვერს-მტ-ე-------ით? ვ__ ი____ მ_____ მ_____________ ვ-ნ ი-ე-ს მ-ვ-რ- მ-ვ-რ-ა-რ-ტ-თ- ------------------------------- ვინ იღებს მტვერს მტვერსასრუტით? 0
b-b-- -ts'-a-----a-ilebs. b____ r_______ q_________ b-b-a r-s-q-v- q-a-i-e-s- ------------------------- bebia rts'qavs qvavilebs.
Ко пере посуђе? ვი- რეც------ურჭ---? ვ__ რ______ ჭ_______ ვ-ნ რ-ც-ა-ს ჭ-რ-ე-ს- -------------------- ვინ რეცხავს ჭურჭელს? 0
b-vs--e---sab-vshvo-o---h- a-----e-. b________ s________ o_____ a________ b-v-h-e-i s-b-v-h-o o-a-h- a-a-e-e-. ------------------------------------ bavshvebi sabavshvo otakhs alageben.

Рано учење

У данашње време језици све више добијају на важности. Ово такође важи и за професионални живот. Последица тога је да све већи број људи учи стране језике. Многи родитељи би такође желели да њихова деца уче стране језике. Најбоље је да се с тиме почне од малих ногу. Широм света постоје многе међународне основне школе. И дечји вртићи са вишејезичним васпитањем су све више омиљени. Учење од малих ногу доноси са собом многе предности. То је условљено развојем мозга. У њему се језичке структуре изграђују све до четврте године. Ове неуронске мреже нам помажу у учењу. Нове неуронске структуре се касније у животу не стварају тако лако. Старија деца и одрасли уче стране језике са много више потешкоћа. Зато и треба да радимо на раном развоју мозга. Укратко речено: што млађе - то боље. Али постоје и људи који критикују рано учење. Они страхују да вишејезичност претерано оптерећује малу децу. Сем тога, мишљења су да постоји опасност да ни један језик неће научити како треба. Ипак, ова мишљења нису у науци нашла своју потврду. Већина лингвиста и неуропсихолога је оптимистична. Њихова истраживања на ту тему довела су до позитивних резултата. Деца се обично забављају на курсевима страних језика. Такође: када деца уче језике, она и размишљају о њима. Учећи стране језике она боље упознају матерњи језик. Она читавог живота имају користи од овог познавања језика. Могуће је да је чак много боље почети са учењем тежих језика. Зато што дечји мозак учи брзо и интуитивно. Њему је сасвим свеједно да ли памти hello, ciao,или néih hóu!
Да ли си знао?
Хинду спада у индоаријске језике. Говори се у већини држава северне и централне Индије. Хинду је у уском сродству с језиком урду који се првенствено говори у Пакистану. Заправо су оба језика скоро идентична. Суштинска разлика се састоји у писму. Хинду се пише писмом деванагари. Урду, с друге стране, користи арапски систем знакова. За хинду су карактеристични многи дијалекти. Због величине земље они се деломице знатно међусобно разликују. За 370 милиона људи хинду је матерњи језик. Ту спада још и најмање 150 милиона који владају језиком хинду као другим језиком. Тако хинду спада у један од језика с највише говорника на свету. После кинеског заузима друго место. Значи, испред је шпанског и енглеског! А утицај Индије у свету муњевито расте!