Рјечник

sr Прошлост модалних глагола 1   »   sq E shkuara e foljeve modale 1

87 [осамдесет и седам]

Прошлост модалних глагола 1

Прошлост модалних глагола 1

87 [tetёdhjetёeshtatё]

E shkuara e foljeve modale 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски албански Игра Више
Ми морасмо залити цвеће. Ne d---- -ё----si--lu---. N_ d____ t_ u_____ l_____ N- d-h-t t- u-i-i- l-l-t- ------------------------- Ne duhet tё ujisim lulet. 0
Ми морасмо поспремити стан. D---- -----egu--o-i--b--es-n. D____ t_ r__________ b_______ D-h-t t- r-e-u-l-n-m b-n-s-n- ----------------------------- Duhet tё rregullonim banesёn. 0
Ми морасмо опрати посуђе. D--et-t- -a-im -n--. D____ t_ l____ e____ D-h-t t- l-n-m e-ё-. -------------------- Duhet tё lanim enёt. 0
Морасте ли ви платити рачун? A --het t- -----nit-l-o--r---? A d____ t_ p_______ l_________ A d-h-t t- p-g-a-i- l-o-a-i-ё- ------------------------------ A duhet tё paguanit llogarinё? 0
Морасте ли ви платити улаз? A---he--tё-p-gu-n---p-r h----n? A d____ t_ p_______ p__ h______ A d-h-t t- p-g-a-i- p-r h-r-e-? ------------------------------- A duhet tё paguanit pёr hyrjen? 0
Морасте ли ви платити казну? A ---e- -ё -a-u---t-g--b-? A d____ t_ p_______ g_____ A d-h-t t- p-g-a-i- g-o-ё- -------------------------- A duhet tё paguanit gjobё? 0
Ко се мораше опростити? K----du-et-t- n----j? K___ d____ t_ n______ K-s- d-h-t t- n-a-e-? --------------------- Kush duhet tё ndahej? 0
Ко мораше ићи раније кући? Ku-- -uh----ё ---------e--t-n-------i? K___ d____ t_ s______ h____ n_ s______ K-s- d-h-t t- s-k-n-e h-r-t n- s-t-p-? -------------------------------------- Kush duhet tё shkonte herёt nё shtёpi? 0
Ко мораше узети воз? K--- ---e- tё -e--te t----n? K___ d____ t_ m_____ t______ K-s- d-h-t t- m-r-t- t-e-i-? ---------------------------- Kush duhet tё merrte trenin? 0
Ми не хтедосмо остати дуго. N--nu- d-n-- -ё---i-i- gj---. N_ n__ d____ t_ r_____ g_____ N- n-k d-n-m t- r-i-i- g-a-ё- ----------------------------- Ne nuk donim tё rrinim gjatё. 0
Ми не хтедосмо ништа пити. S’don---t- pinim -sgj-. S______ t_ p____ a_____ S-d-n-m t- p-n-m a-g-ё- ----------------------- S’donim tё pinim asgjё. 0
Ми не хтедосмо сметати. N-- do-i- t’ju -------im. N__ d____ t___ b_________ N-k d-n-m t-j- b-z-i-n-m- ------------------------- Nuk donim t’ju bezdisnim. 0
Ја хтедох управо телефонирати. D---- -ё m--r n- --lefo-. D____ t_ m___ n_ t_______ D-s-a t- m-r- n- t-l-f-n- ------------------------- Desha tё marr nё telefon. 0
Ја хтедох управо позвати такси. De-h- -ё p--osi- njё -a---. D____ t_ p______ n__ t_____ D-s-a t- p-r-s-s n-ё t-k-i- --------------------------- Desha tё porosis njё taksi. 0
Ја хтедох наиме ићи кући. Desha t- ud-ё---- -------s-tё-i. D____ t_ u_______ p__ n_ s______ D-s-a t- u-h-t-j- p-r n- s-t-p-. -------------------------------- Desha tё udhёtoja pёr nё shtёpi. 0
Ја помислих, ти хтеде позвати своју жену. M-n-o-a-s--d--e t- me--j--gru-n-nё telefon. M______ s_ d___ t_ m_____ g____ n_ t_______ M-n-o-a s- d-j- t- m-r-j- g-u-n n- t-l-f-n- ------------------------------------------- Mendova se doje tё merrje gruan nё telefon. 0
Ја помислих, ти хтеде позвати информације. Mendo-a -e ---e--- me-rje -ё t--e--n---f-rmacionin. M______ s_ d___ t_ m_____ n_ t______ i_____________ M-n-o-a s- d-j- t- m-r-j- n- t-l-f-n i-f-r-a-i-n-n- --------------------------------------------------- Mendova se doje tё merrje nё telefon informacionin. 0
Ја помислих, ти хтеде наручити пицу. Mend--- -e-d-j---- po-o-i--e n-ё -ic-. M______ s_ d___ t_ p________ n__ p____ M-n-o-a s- d-j- t- p-r-s-s-e n-ё p-c-. -------------------------------------- Mendova se doje tё porosisje njё picё. 0

Великa словa, велики осећаји

Реклама користи мноштво слика. Оне буде наша посебна интересовања. Њих посматрамо дуже и интензивније од слова. Зато боље памтимо рекламе које се ослањају на слике. Слике такође производе јаке емоционалне реакције. Мозак је у стању да их врло брзо препозна. Он сместа зна шта на слици треба видети. Слова функционишу на другачијем принципу од слика. Она су апстрактни знакови. Зато мозак на слова спорије реагује. Он најпре мора разумети значење речи. Могло би се рећи да део мозга задужен за језике најпре мора превесети знаке. Употребом слова могу се изазвати и емоције. Зато величина текста треба да буде упечатљива. Истраживања су показала да велика слова имају велико дејство. Она нису само упадљивија од малих. Велика слова такође производе јачу емотивну реакцију. Ово важи и за позитивне и за негативне емоције. За човека је величина ствари одувек играла важну улогу. Када је у опасности, човек мора брже реаговати. А када је нешто велико, углавном је и врло близу! Знајући ово, разумемо зашто велике слике изазивају снажну реакцију. Ипак, мање је јасно зашто овако реагујемо на велика слова. Слова у ствари за мозак не преdстављају никакав сигнал. Упркос овој чињеници, он показује јаче изражену активност када види велика слова. Ово је за научнике врло занимљиво. Показује нам до које мере су нам слова постала важна. Наш мозак је на неки начин научио да на писану реч реагује ...