तो -ा-्---- -्र-म-करत----?---------ा-ित न---.
तो मा____ प्__ क__ का_ ते म_ मा__ ना__
त- म-झ-य-व- प-र-म क-त- क-? त- म-ा म-ह-त न-ह-.
---------------------------------------------
तो माझ्यावर प्रेम करतो का? ते मला माहित नाही. 0 d----ma -ōṭa--------rad______ p________ t___d-y-a-a p-ṭ-v-k-a t-r-----------------------duyyama pōṭavākya tara
त--पर- य-ण-र अ--ल-त--मल--मा----ना--.
तो प__ ये__ अ__ त_ म_ मा__ ना__
त- प-त य-ण-र अ-े- त- म-ा म-ह-त न-ह-.
------------------------------------
तो परत येणार असेल तर मला माहित नाही. 0 d--y-ma--ōṭ-v-----t--ad______ p________ t___d-y-a-a p-ṭ-v-k-a t-r-----------------------duyyama pōṭavākya tara
तो मल- ल-ह-ल--ा-या-ी -ल- शंक- -हे.
तो म_ लि__ का या_ म_ शं_ आ__
त- म-ा ल-ह-ल क- य-च- म-ा श-क- आ-े-
----------------------------------
तो मला लिहिल का याची मला शंका आहे. 0 Mā--yā-ara-t-ācē ----- a-ē----ā--a---?M_________ t____ p____ a____ k_ b_____M-j-y-v-r- t-ā-ē p-ē-a a-ē-a k- b-r-ṁ---------------------------------------Mājhyāvara tyācē prēma asēla kā baraṁ?
तो माझ-याशी-लग-- क--ल--ा-या-- मला--ंका-आह-.
तो मा___ ल__ क__ का या_ म_ शं_ आ__
त- म-झ-य-श- ल-्- क-े- क- य-च- म-ा श-क- आ-े-
-------------------------------------------
तो माझ्याशी लग्न करेल का याची मला शंका आहे. 0 T- p----a------- -- baraṁ?T_ p_____ y_____ k_ b_____T- p-r-t- y-'-l- k- b-r-ṁ---------------------------Tō parata yē'īla kā baraṁ?
Матерњи језик почињемо да учимо још као бебе.
То се догађа сасвим аутоматски.
Ми то не примећујемо.
Приликом учења наш мозак мора пуно да ради.
Када на пример учимо граматику, он је врло запослен.
Он свакога дана чује нове ствари.
Он перманентно добија нове импулсе.
Ипак, мозак не може да обради сваки импулс појединачно.
Принуђен је да економише.
Зато се оријентише на правилности.
Мозак памти оно што често чује.
Он региструје колико се често нешто појављује.
Тада из ових примера ствара граматичко правило.
Деца знају да ли је нека реченица тачна или не.
Она ипак не знају зашто је то тако.
Њихов мозак познаје правила иако их није учио..
Одрасли уче језикe на другачији начин.
Њима су већ познате структуре матерњег језика.
Те структуре чине основу за нова граматичка правила.
Да би учили, одраслима је потребно подучавање.
Када мозак учи граматику, пред собом има утврђен систем.
Ово се види на примеру именица и глагола.
Именице и глаголи се похрањују у различитим деловима мозга.
Приликом њихове обраде активирају се различите мождане области.
Сем тога, једноставна правила уче се другачије од компликованих.
Код сложених правила више можданих подручја ради заједно.
Na који тачно начин мозак учи граматику, још није истражено.
Ипак, познато је да је теоретски у стању да савлада сваку граматику...