그가 다른 -----는지--금해-.
그_ 다_ 사__ 있__ 궁____
그- 다- 사-이 있-지 궁-해-.
-------------------
그가 다른 사람이 있는지 궁금해요. 0 geu-a -ol-ao--- mol-u---s-e--o.g____ d________ m______________g-u-a d-l-a-l-i m-l-u-e-s-e-y-.-------------------------------geuga dol-aolji moleugess-eoyo.
그가--에---지를 --것 ---않아-.
그_ 저__ 편__ 쓸 것 같_ 않___
그- 저-게 편-를 쓸 것 같- 않-요-
----------------------
그가 저에게 편지를 쓸 것 같지 않아요. 0 e-j-e-m-eo----ug--j-oleu- s------a- h-----y-?e__________ g____ j______ s_____ a_ h________e-j-e-m-e-n g-u-a j-o-e-l s-l-n- a- h-l-k-y-?---------------------------------------------eojjeomyeon geuga jeoleul salang an halkkayo?
Матерњи језик почињемо да учимо још као бебе.
То се догађа сасвим аутоматски.
Ми то не примећујемо.
Приликом учења наш мозак мора пуно да ради.
Када на пример учимо граматику, он је врло запослен.
Он свакога дана чује нове ствари.
Он перманентно добија нове импулсе.
Ипак, мозак не може да обради сваки импулс појединачно.
Принуђен је да економише.
Зато се оријентише на правилности.
Мозак памти оно што често чује.
Он региструје колико се често нешто појављује.
Тада из ових примера ствара граматичко правило.
Деца знају да ли је нека реченица тачна или не.
Она ипак не знају зашто је то тако.
Њихов мозак познаје правила иако их није учио..
Одрасли уче језикe на другачији начин.
Њима су већ познате структуре матерњег језика.
Те структуре чине основу за нова граматичка правила.
Да би учили, одраслима је потребно подучавање.
Када мозак учи граматику, пред собом има утврђен систем.
Ово се види на примеру именица и глагола.
Именице и глаголи се похрањују у различитим деловима мозга.
Приликом њихове обраде активирају се различите мождане области.
Сем тога, једноставна правила уче се другачије од компликованих.
Код сложених правила више можданих подручја ради заједно.
Na који тачно начин мозак учи граматику, још није истражено.
Ипак, познато је да је теоретски у стању да савлада сваку граматику...