Мен-анда-б-ш---бир-ө-б-рбы---п--з-мө---ро--бер--.
М__ а___ б____ б____ б____ д__ ө____ с____ б_____
М-н а-д- б-ш-а б-р-ө б-р-ы д-п ө-ү-ө с-р-о б-р-м-
-------------------------------------------------
Мен анда башка бирөө барбы деп өзүмө суроо берем. 0 Al mag---al-bı--- çalba-bı- -i-bey-.A_ m___ ç_____ j_ ç________ b_______A- m-g- ç-l-b- j- ç-l-a-b-, b-l-e-m-------------------------------------Al maga çalabı je çalbaybı, bilbeym.
Ал --ни -йл-- -а--б-?
А_ м___ о____ ж______
А- м-н- о-л-п ж-т-б-?
---------------------
Ал мени ойлоп жатабы? 0 Al -eni süyö-ü?A_ m___ s______A- m-n- s-y-b-?---------------Al meni süyöbü?
Матерњи језик почињемо да учимо још као бебе.
То се догађа сасвим аутоматски.
Ми то не примећујемо.
Приликом учења наш мозак мора пуно да ради.
Када на пример учимо граматику, он је врло запослен.
Он свакога дана чује нове ствари.
Он перманентно добија нове импулсе.
Ипак, мозак не може да обради сваки импулс појединачно.
Принуђен је да економише.
Зато се оријентише на правилности.
Мозак памти оно што често чује.
Он региструје колико се често нешто појављује.
Тада из ових примера ствара граматичко правило.
Деца знају да ли је нека реченица тачна или не.
Она ипак не знају зашто је то тако.
Њихов мозак познаје правила иако их није учио..
Одрасли уче језикe на другачији начин.
Њима су већ познате структуре матерњег језика.
Те структуре чине основу за нова граматичка правила.
Да би учили, одраслима је потребно подучавање.
Када мозак учи граматику, пред собом има утврђен систем.
Ово се види на примеру именица и глагола.
Именице и глаголи се похрањују у различитим деловима мозга.
Приликом њихове обраде активирају се различите мождане области.
Сем тога, једноставна правила уче се другачије од компликованих.
Код сложених правила више можданих подручја ради заједно.
Na који тачно начин мозак учи граматику, још није истражено.
Ипак, познато је да је теоретски у стању да савлада сваку граматику...