М-я---нка -е --ц------ля-- -а --о--у ------ы.
М__ ж____ н_ х_____ г_____ с_ м___ у ш_______
М-я ж-н-а н- х-ц-л- г-л-ц- с- м-о- у ш-х-а-ы-
---------------------------------------------
Мая жонка не хацела гуляць са мной у шахматы. 0 Mo----n--e -hat-eu--u-yats- - -ya-’kay.M__ s__ n_ k______ g_______ z l________M-y s-n n- k-a-s-u g-l-a-s- z l-a-’-a-.---------------------------------------Moy syn ne khatseu gulyats’ z lyal’kay.
Я---н----целі п-ыбір--ц- --пако-.
Я__ н_ х_____ п_________ ў п_____
Я-ы н- х-ц-л- п-ы-і-а-ц- ў п-к-і-
---------------------------------
Яны не хацелі прыбірацца ў пакоі. 0 M-- --n ne ---ts---g-l-a-s- z --al’k-y.M__ s__ n_ k______ g_______ z l________M-y s-n n- k-a-s-u g-l-a-s- z l-a-’-a-.---------------------------------------Moy syn ne khatseu gulyats’ z lyal’kay.
М-е-п--па------ выбр-ць- шт- - паж----.
М__ п__________ в_______ ш__ я п_______
М-е п-а-а-а-а-і в-б-а-ь- ш-о я п-ж-д-ю-
---------------------------------------
Мне прапанавалі выбраць, што я пажадаю. 0 M--a zhon-a ne --at-el----l----’--- mn-- u-s-------y.M___ z_____ n_ k_______ g_______ s_ m___ u s_________M-y- z-o-k- n- k-a-s-l- g-l-a-s- s- m-o- u s-a-h-a-y------------------------------------------------------Maya zhonka ne khatsela gulyats’ sa mnoy u shakhmaty.
Више језика
Кликните на заставу!
Ја смедох нешто зажелети.
Мне прапанавалі выбраць, што я пажадаю.
Maya zhonka ne khatsela gulyats’ sa mnoy u shakhmaty.
Мне -ожна-было----іц--сук-н-у.
М__ м____ б___ к_____ с_______
М-е м-ж-а б-л- к-п-ц- с-к-н-у-
------------------------------
Мне можна было купіць сукенку. 0 M-y---hon-a ne k-atsel----l--ts---a-m-o- u--h------y.M___ z_____ n_ k_______ g_______ s_ m___ u s_________M-y- z-o-k- n- k-a-s-l- g-l-a-s- s- m-o- u s-a-h-a-y------------------------------------------------------Maya zhonka ne khatsela gulyats’ sa mnoy u shakhmaty.
Више језика
Кликните на заставу!
Ја смедох купити себи хаљину.
Мне можна было купіць сукенку.
Maya zhonka ne khatsela gulyats’ sa mnoy u shakhmaty.
Та-е м--н--б-л- -зя-ь-----ку-з-сабо- у гасцініцу?
Т___ м____ б___ ў____ с_____ з с____ у г_________
Т-б- м-ж-а б-л- ў-я-ь с-б-к- з с-б-й у г-с-і-і-у-
-------------------------------------------------
Табе можна было ўзяць сабаку з сабой у гасцініцу? 0 Y-ny-ne --a-s--і --y--ra-s-sa-------і.Y___ n_ k_______ p___________ u p_____Y-n- n- k-a-s-l- p-y-і-a-s-s- u p-k-і---------------------------------------Yany ne khatselі prybіratstsa u pakoі.
Учење није увек лака ствар.
Чак и кад се при том забављамо може бити исцрпљујуће.
Али, када нешто научимо - срећни смо.
Поносни смо на себе и на наш прогрес.
На несрећу, можемо и заборавити то што смо научили.
Ово посебно важи за научене језике.
Већина нас у школи учи један или више језика.
Ово знање се по завршетку школе често губи.
Скоро да и нисмо у стању да се служимо наученим језиком.
Наш матерњи језик углавном доминира нашом свакодневицом.
Многи страни језици употребљавају се само на одмору.
Али, уколико се знање не активира редовно, оно се губи.
Нашем мозгу потребна је вежба.
Чак би могли рећи да функционише као мишић.
Тај наш мишић морамо тренирати иначе ће ослабити.
Али, постоје методе да се заборављање спречи.
Најважније је да непрекидно примењујемо научено.
У овоме нам могу помоћи утврђени ритуали.
За различите дане у недељи могли би направити један мали план.
Понедељком би могли читати књигу на страном језику.
Средом би могли слушати радио неке стране земље.
Петком би могли водити дневник на страном језику.
На тај начин се са читања пребацујете на слушање, а потом на писање.
Тиме се постиже да се знање језика активира на разне начине.
Све ово не мора трајати дуго; пола сата дневно довољно је да се знање активира.
Важно је само да редовно вежбате!
Студије показују да се назучено памти деценијама.
У датом тренутку га само треба извући из фијоке...