А я-а-піс--а-па-т----.
А я__ п_____ п________
А я-а п-с-л- п-ш-о-к-.
----------------------
А яна пісала паштоўку. 0 p-----’p______p-s-t-’-------pіsats’
У-----н- б-------ш--, а---лі паз-к-.
У я__ н_ б___ г______ а б___ п______
У я-о н- б-л- г-о-а-, а б-л- п-з-к-.
------------------------------------
У яго не было грошай, а былі пазыкі. 0 chyta-s’c_______c-y-a-s---------chytats’
У--го -е б-ло-ш-н-аван-я,-а -ыл--н--д--ы.
У я__ н_ б___ ш__________ а б___ н_______
У я-о н- б-л- ш-н-а-а-н-, а б-л- н-ў-а-ы-
-----------------------------------------
У яго не было шанцавання, а былі няўдачы. 0 c-y-ats’c_______c-y-a-s---------chytats’
У---о-не--ыл--п-с--ха-------л- --а---ы.
У я__ н_ б___ п________ а б___ п_______
У я-о н- б-л- п-с-е-а-, а б-л- п-а-а-ы-
---------------------------------------
У яго не было поспехаў, а былі правалы. 0 E--c-y-au chas--іs.E_ c_____ c________E- c-y-a- c-a-o-і-.-------------------En chytau chasopіs.
Ён-не --- -а-аво--н-,-а-бы- --за--во-ен-.
Ё_ н_ б__ з__________ а б__ н____________
Ё- н- б-ў з-д-в-л-н-, а б-ў н-з-д-в-л-н-.
-----------------------------------------
Ён не быў задаволены, а быў незадаволены. 0 En c-yta- ----op-s.E_ c_____ c________E- c-y-a- c-a-o-і-.-------------------En chytau chasopіs.
Ё- н- б-----асл---- --бы- няш--с-ы.
Ё_ н_ б__ ш________ а б__ н________
Ё- н- б-ў ш-а-л-в-, а б-ў н-ш-а-н-.
-----------------------------------
Ён не быў шчаслівы, а быў няшчасны. 0 En c---au -ha--pіs.E_ c_____ c________E- c-y-a- c-a-o-і-.-------------------En chytau chasopіs.
Ён-н- --ў --м-а-----, а--ы- -е-і-п-т-ч-ы.
Ё_ н_ б__ с__________ а б__ н____________
Ё- н- б-ў с-м-а-ы-н-, а б-ў н-с-м-а-ы-н-.
-----------------------------------------
Ён не быў сімпатычны, а быў несімпатычны. 0 A-y------yta---kn-gu.A y___ c______ k_____A y-n- c-y-a-a k-і-u----------------------A yana chytala knіgu.
Чим се човек роди он почиње да комуницира са другима.
Кад нешто желе, бебе плачу.
Са неколико месеци већ су у стању да изговоре неколико једноставних речи.
Са две године говоре реченице које се састоје од три речи.
Не може се утицати на то када ће дете почети да говори.
Али се може утицати на то у којој мери ће добро научити матерњи језик!
С тим у вези морамо имати неке ствари у виду.
Најважније је да је дете у процесу учења мотивисано.
Оно мора да схвати да ће говором нешто постићи.
За бебу је осмех позитивна повратна информација.
Старија деца траже дијалог са околином.
Она се усмеравају ка језику који се говори у њиховој околини.
Зато је врло важан ниво језика којим се родитељи и васпитачи служе.
Деца такође треба да схвате да је језик врло драгоцен!
Ипак, у процесу учења, нагласак увек мора бити на забави.
Када им се чита, уче колико је језик узбудљива ствар.
Родитељи треба да се што више баве својом децом.
Дете које доживљава много ствари, жели да о њима и разговара.
Деци која одрастају са два језика неопходна су строга правила.
Треба да знају који језик с киме треба говорити.
На овај начин њихов мозак учи да разликује та два језика.
Када дете пође у школу, језик му се мења.
Оно почиње да учи један нови, колоквијални језик.
При томе је важно да родитељи обрате пажњу томе како дете говори.
Студије су показале да први језик заувек утиче на мозак.
Шта научимо као деца, пратиће нас читавог живота.
Ко матерњи језик у детињству добро научи, од тога ће касније у животу профитирати.
Он учи ствари брже и боље и то не само кад су страни језици у питању.