Рјечник

sr Ћаскање 3   »   fa ‫گفتگوی کوتاه 3‬

22 [двадесет и два]

Ћаскање 3

Ћаскање 3

‫22 [بیست و دو]‬

22 [bist-o-do]

‫گفتگوی کوتاه 3‬

‫goftegooi kootaah 3‬‬‬

Изаберите како желите да видите превод:   
српски персијски Игра Више
Пушите ли? ‫--ا-س---- ---ک--د؟‬ ‫___ س____ م_______ ‫-م- س-گ-ر م-‌-ش-د-‬ -------------------- ‫شما سیگار می‌کشید؟‬ 0
‫sh--aa --gaa--m--kes--d---‬ ‫______ s_____ m____________ ‫-h-m-a s-g-a- m---e-h-d-‬-‬ ---------------------------- ‫shomaa sigaar mi-keshid?‬‬‬
Пре да. ‫-ر-گ-ش-ه،-بل-.‬ ‫__ گ_____ ب____ ‫-ر گ-ش-ه- ب-ه-‬ ---------------- ‫در گذشته، بله.‬ 0
‫d-- go-as-te-- b-------‬ ‫___ g_________ b________ ‫-a- g-z-s-t-h- b-l-h-‬-‬ ------------------------- ‫dar gozashteh, baleh.‬‬‬
Али сада више не пушим. ‫اما---لا دی-ر س-گ---ن--‌--م-‬ ‫___ ح___ د___ س____ ن_______ ‫-م- ح-ل- د-گ- س-گ-ر ن-ی-ک-م-‬ ------------------------------ ‫اما حالا دیگر سیگار نمی‌کشم.‬ 0
‫-----h---aa d-gar sigaa- n--i-k-s----‬‬‬ ‫____ h_____ d____ s_____ n______________ ‫-m-a h-a-a- d-g-r s-g-a- n-m---o-h-m-‬-‬ ----------------------------------------- ‫amma haalaa digar sigaar nemi-kosham.‬‬‬
Смета ли Вам ако ја пушим? ‫-ذ------شو-د ا-- من -ی--- --ش-؟‬ ‫____ م_____ ا__ م_ س____ ب_____ ‫-ذ-ت م-‌-و-د ا-ر م- س-گ-ر ب-ش-؟- --------------------------------- ‫اذیت می‌شوید اگر من سیگار بکشم؟‬ 0
‫azi-a---i-shav-- ---- ma- s-ga-- b--osham?‬‬‬ ‫______ m________ a___ m__ s_____ b___________ ‫-z-y-t m---h-v-d a-a- m-n s-g-a- b-k-s-a-?-‬- ---------------------------------------------- ‫aziyat mi-shavid agar man sigaar bekosham?‬‬‬
Не, апсолутно не. ‫-ه، مط-قاً----‬ ‫___ م____ ن___ ‫-ه- م-ل-ا- ن-.- ---------------- ‫نه، مطلقاً نه.‬ 0
‫n-h, --tlg-a-- n--.-‬‬ ‫____ m_______ n______ ‫-e-, m-t-g-a-ً n-h-‬-‬ ----------------------- ‫neh, motlghaaً neh.‬‬‬
Не смета ми. ‫م- -- نا-----ن-ی‌--د-‬ ‫__ ر_ ن_____ ن_______ ‫-ن ر- ن-ر-ح- ن-ی-ک-د-‬ ----------------------- ‫من را ناراحت نمی‌کند.‬ 0
‫--n--a -a--aa-at n------n-d-‬-‬ ‫___ r_ n________ n_____________ ‫-a- r- n-a-a-h-t n-m---o-a-.-‬- -------------------------------- ‫man ra naaraahat nemi-konad.‬‬‬
Хоћете ли попити нешто? ‫شما-چی---------ی-؟‬ ‫___ چ___ م________ ‫-م- چ-ز- م-‌-و-ی-؟- -------------------- ‫شما چیزی می‌نوشید؟‬ 0
‫sh-m-- c--z-----nos--d-‬-‬ ‫______ c____ m____________ ‫-h-m-a c-i-i m---o-h-d-‬-‬ --------------------------- ‫shomaa chizi mi-noshid?‬‬‬
Један коњак? ‫-- گ-لا----یاک؟‬ ‫__ گ____ ک______ ‫-ک گ-ل-س ک-ی-ک-‬ ----------------- ‫یک گیلاس کنیاک؟‬ 0
‫-ek -il-a---onyaa--‬‬‬ ‫___ g_____ k__________ ‫-e- g-l-a- k-n-a-k-‬-‬ ----------------------- ‫yek gilaas konyaak?‬‬‬
Не, радије пиво. ‫--، -رجیح م-‌د-- --ج- ------‬ ‫___ ت____ م____ آ___ ب______ ‫-ه- ت-ج-ح م-‌-ه- آ-ج- ب-و-م-‬ ------------------------------ ‫نه، ترجیح می‌دهم آبجو بنوشم.‬ 0
‫n--- tarj-h-mi---h-m ----- be-oos--m.‬-‬ ‫____ t_____ m_______ a____ b____________ ‫-e-, t-r-i- m---a-a- a-b-o b-n-o-h-m-‬-‬ ----------------------------------------- ‫neh, tarjih mi-daham aabjo benoosham.‬‬‬
Путујете ли много? ‫شما ---د م-افرت-می----د-‬ ‫___ ز___ م_____ م_______ ‫-م- ز-ا- م-ا-ر- م-‌-ن-د-‬ -------------------------- ‫شما زیاد مسافرت می‌کنید؟‬ 0
‫s-oma- -iy-d--o-aa-e----m--kon-d-‬‬‬ ‫______ z____ m_________ m___________ ‫-h-m-a z-y-d m-s-a-e-a- m---o-i-?-‬- ------------------------------------- ‫shomaa ziyad mosaaferat mi-konid?‬‬‬
Да, већином су то пословна путовања. ‫ب--،-ا---ه --ثر--س--ه---کار- است.‬ ‫____ ا____ ا____ س_____ ک___ ا____ ‫-ل-، ا-ب-ه ا-ث-ا س-ر-ا- ک-ر- ا-ت-‬ ----------------------------------- ‫بله، البته اکثرا سفرهای کاری است.‬ 0
‫--leh--------h -k-a--a-s-fr-aa-- kaa-i--s----‬ ‫______ a______ a______ s________ k____ a______ ‫-a-e-, a-b-t-h a-s-r-a s-f-h-a-e k-a-i a-t-‬-‬ ----------------------------------------------- ‫baleh, albateh aksaraa safrhaaye kaari ast.‬‬‬
Али сада смо овде на годишњем одмору. ‫ام- حال- این-ا-ت-------ان -ا-می‌گ--ا-ی--‬ ‫___ ح___ ا____ ت_________ ر_ م__________ ‫-م- ح-ل- ا-ن-ا ت-ط-ل-ت-ا- ر- م-‌-ذ-ا-ی-.- ------------------------------------------ ‫اما حالا اینجا تعطیلاتمان را می‌گذرانیم.‬ 0
‫-mma-haa----een------t--a-temaan-------goza-a---m-‬-‬ ‫____ h_____ e_____ t____________ r_ m________________ ‫-m-a h-a-a- e-n-a- t-t-l-a-e-a-n r- m---o-a-a-n-m-‬-‬ ------------------------------------------------------ ‫amma haalaa eenjaa tatilaatemaan ra mi-gozaraanim.‬‬‬
Каква врућина! ‫اینجا چ--ر --- ا-ت-‬ ‫_____ چ___ گ__ ا____ ‫-ی-ج- چ-د- گ-م ا-ت-‬ --------------------- ‫اینجا چقدر گرم است.‬ 0
‫e-nja----eg-a---garm -st.‬‬‬ ‫______ c_______ g___ a______ ‫-e-j-a c-e-h-d- g-r- a-t-‬-‬ ----------------------------- ‫eenjaa cheghadr garm ast.‬‬‬
Да, данас је стварно вруће. ‫-له -مرو- --ق-اً-خی-- گرم ا---‬ ‫___ ا____ و____ خ___ گ__ ا____ ‫-ل- ا-ر-ز و-ق-ا- خ-ل- گ-م ا-ت-‬ -------------------------------- ‫بله امروز واقعاً خیلی گرم است.‬ 0
‫bale--e-r-o- --aghe--- k-e-li---rm--s--‬-‬ ‫_____ e_____ v_______ k_____ g___ a______ ‫-a-e- e-r-o- v-a-h-a-ً k-e-l- g-r- a-t-‬-‬ ------------------------------------------- ‫baleh emrooz vaagheanً kheili garm ast.‬‬‬
Хајдемо на балкон. ‫برو---ر-ی ----ن-‬ ‫_____ ر__ ب______ ‫-ر-ی- ر-ی ب-ل-ن-‬ ------------------ ‫برویم روی بالکن.‬ 0
‫beravi- r-o----aalk-n--‬‬ ‫_______ r____ b__________ ‫-e-a-i- r-o-e b-a-k-n-‬-‬ -------------------------- ‫beravim rooye baalkon.‬‬‬
Сутра ће овде бити забава. ‫فر---ای-جا-ی---هم--ی--رگز------ش-د.‬ ‫____ ا____ ی_ م_____ ب_____ م______ ‫-ر-ا ا-ن-ا ی- م-م-ن- ب-گ-ا- م-‌-و-.- ------------------------------------- ‫فردا اینجا یک مهمانی برگزار می‌شود.‬ 0
‫-ar-a- e-n--a-y-k meh--ani---rg-zaar mi--hav--.--‬ ‫______ e_____ y__ m_______ b________ m____________ ‫-a-d-a e-n-a- y-k m-h-a-n- b-r-o-a-r m---h-v-d-‬-‬ --------------------------------------------------- ‫fardaa eenjaa yek mehmaani bargozaar mi-shavad.‬‬‬
Хоћете ли и Ви доћи?? ‫شم---- -ی‌--ی--‬ ‫___ ه_ م_______ ‫-م- ه- م-‌-ی-د-‬ ----------------- ‫شما هم می‌آیید؟‬ 0
‫--oma---am m--aaee----‬ ‫______ h__ m___________ ‫-h-m-a h-m m---a-e-?-‬- ------------------------ ‫shomaa ham mi-aaeed?‬‬‬
Да, ми смо такође позвани. ‫---،--ا ه- دع-----ه-ایم-‬ ‫____ م_ ه_ د___ ش__ ا____ ‫-ل-، م- ه- د-و- ش-ه ا-م-‬ -------------------------- ‫بله، ما هم دعوت شده ایم.‬ 0
‫-a---, ma ha--d-v-- sh-d-h-im.‬‬‬ ‫______ m_ h__ d____ s_____ i_____ ‫-a-e-, m- h-m d-v-t s-o-e- i-.-‬- ---------------------------------- ‫baleh, ma ham davat shodeh im.‬‬‬

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + персијски (1-100) МП3 персијски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језик и писмо

Сврха сваког језика је споразумевање међу људима. Говором изражавамо своје мисли и емоције. Чинећи то, не придржавамо се нужно правила свог језика. Ми користимо сопствени говорни језик. Са писаним језиком ствари стоје другачије. Ту се виде сва правила језика којим владамо. Писмо је оно што један језик чини правим језиком. Оно га чини видљивим. Писмом се преноси искуство скупљано хиљадама година. Зато је писмо основа сваке високоразвијене културе. Први облик писма настао је пре више од пет хиљада година. Било је то клинасто писмо Сумераца. Било је урезивано у глинене таблице. Овакво клинасто писмо користило се три хиљаде година. Отприлике толико дуго су се употребљавали хијероглифи древних Египћана. Проучавали су их многобројни научници. Хијероглифи представљају релативно комликован систем писања. А ипак су највероватније измишљени из једног врло простог разлога. Египат је у то време био огромна краљевина, са великим бројем становника. Било је неопходно организовати свакодневни живот, а понајпре економски систем. Било је потребно да се ефикасно организује порески систем и систем обрачуна. У ту сврху су древни Египћани развили своје сликовне знакове. Алфабетски систем писма дугујемо Сумерцима. Сваки систем писма открива нам много тога о народу који се њиме служи. Сем тога, свака нација има особености сопственог писма. Нажалост, рукопис сваким даном све више и више губи на значају. Модерна технологија данашњице скоро да га је учинила излишним. И зато: немојте само говорити, почните опет да пишете!
Да ли си знао?
Канада језик спада у породицу дравидских језика. Они се углавном говоре у јужној Индији. Канада није у сродству с индоаријским језицима северне Индије. Око 40 милиона људи говори канада као матерњи језик. Признат је као један од 22 националних језика Индије. Канада је аглутинирајући језик. То значи да се граматичке функције изражавају афиксима. Језик се дијели у четири регионалне дијалектне групе. Приликом говора говорници не одају само одакле су. У њиховом језику се такође може препознати којем друштвеном слоју припадају. Говорни и писани канада се јако међусобно разликују. И као и многи други индијски језици канада има властито писмо. Оно се састоји од мешавине абецеде и слоговног писма. Састоји се од пуно округлих знакова што је типично за јужноиндијска писма. А учење ових лепих слова је заиста забавно…