Рјечник

sr У таксију   »   fa ‫در تاکسی‬

38 [тридесет и осам]

У таксију

У таксију

‫38 [سی و هشت]‬

38 [see-o-hasht]

‫در تاکسی‬

‫dar taaksi‬‬‬

Изаберите како желите да видите превод:   
српски персијски Игра Више
Молимо Вас позовите такси. ‫-ط--ً-یک ت---ی ص-ا----د.‬ ‫____ ی_ ت____ ص__ ک_____ ‫-ط-ا- ی- ت-ک-ی ص-ا ک-ی-.- -------------------------- ‫لطفاً یک تاکسی صدا کنید.‬ 0
‫-o--a----ek t-a-si----a----------‬ ‫______ y__ t_____ s____ k________ ‫-o-f-a- y-k t-a-s- s-d-a k-n-d-‬-‬ ----------------------------------- ‫lotfaaً yek taaksi sedaa konid.‬‬‬
Колико кошта до железничке станице? ‫-ا --ستگاه--طار -را-ه-چق-- م--ش-د؟‬ ‫__ ا______ ق___ ک____ چ___ م______ ‫-ا ا-س-گ-ه ق-ا- ک-ا-ه چ-د- م-‌-و-؟- ------------------------------------ ‫تا ایستگاه قطار کرایه چقدر می‌شود؟‬ 0
‫t- ee--g--h------a- k-ra-y-h --egh--r-mi-s----d?‬-‬ ‫__ e_______ g______ k_______ c_______ m____________ ‫-a e-s-g-a- g-a-a-r k-r-a-e- c-e-h-d- m---h-v-d-‬-‬ ---------------------------------------------------- ‫ta eestgaah ghataar keraayeh cheghadr mi-shavad?‬‬‬
Колико кошта до аеродрома? ‫تا--رو---ه--رای- -ق----ی-شود؟‬ ‫__ ف______ ک____ چ___ م______ ‫-ا ف-و-گ-ه ک-ا-ه چ-د- م-‌-و-؟- ------------------------------- ‫تا فرودگاه کرایه چقدر می‌شود؟‬ 0
‫-a-f--oo-g--h--e--a--h ch----d- m--s-a--d-‬‬‬ ‫__ f_________ k_______ c_______ m____________ ‫-a f-r-o-g-a- k-r-a-e- c-e-h-d- m---h-v-d-‬-‬ ---------------------------------------------- ‫ta foroodgaah keraayeh cheghadr mi-shavad?‬‬‬
Право, молим. ‫لط-ا- م-تقی--ب-و-د.‬ ‫____ م_____ ب______ ‫-ط-ا- م-ت-ی- ب-و-د-‬ --------------------- ‫لطفاً مستقیم بروید.‬ 0
‫--t-aa- -ost--hi- --r-v--.‬‬‬ ‫______ m________ b__________ ‫-o-f-a- m-s-a-h-m b-r-v-d-‬-‬ ------------------------------ ‫lotfaaً mostaghim beravid.‬‬‬
Овде десно, молим. ‫--فاً -ینجا -مت --س- بپ----.‬ ‫____ ا____ س__ ر___ ب_______ ‫-ط-ا- ا-ن-ا س-ت ر-س- ب-ی-ی-.- ------------------------------ ‫لطفاً اینجا سمت راست بپیچید.‬ 0
‫lo-fa-----n-a- s-mt--a--- b-p------‬-‬ ‫______ e_____ s___ r____ b___________ ‫-o-f-a- e-n-a- s-m- r-a-t b-p-c-i-.-‬- --------------------------------------- ‫lotfaaً eenjaa samt raast bepichid.‬‬‬
Тамо на углу лево, молим. ‫-ط-اً -نجا س--نبش، سم--چپ بپ--ید-‬ ‫____ آ___ س_ ن___ س__ چ_ ب_______ ‫-ط-ا- آ-ج- س- ن-ش- س-ت چ- ب-ی-ی-.- ----------------------------------- ‫لطفاً آنجا سر نبش، سمت چپ بپیچید.‬ 0
‫---fa-ً-a--j-a-s-r-n---h--s-----h-p b---c-i--‬‬‬ ‫______ a_____ s__ n_____ s___ c___ b___________ ‫-o-f-a- a-n-a- s-r n-b-h- s-m- c-a- b-p-c-i-.-‬- ------------------------------------------------- ‫lotfaaً aanjaa sar nabsh, samt chap bepichid.‬‬‬
Мени се жури. ‫م- ع--ه--ارم.‬ ‫__ ع___ د_____ ‫-ن ع-ل- د-ر-.- --------------- ‫من عجله دارم.‬ 0
‫m-n -j-le--d--r--.--‬ ‫___ a_____ d_________ ‫-a- a-a-e- d-a-a-.-‬- ---------------------- ‫man ajaleh daaram.‬‬‬
Ја имам времена. ‫م- وقت دا-م-‬ ‫__ و__ د_____ ‫-ن و-ت د-ر-.- -------------- ‫من وقت دارم.‬ 0
‫m-- v-ght-daar-m.‬‬‬ ‫___ v____ d_________ ‫-a- v-g-t d-a-a-.-‬- --------------------- ‫man vaght daaram.‬‬‬
Молим Вас, возите спорије. ‫---اً-آ-ست------را-ید-‬ ‫____ آ____ ت_ ب_______ ‫-ط-ا- آ-س-ه ت- ب-ا-ی-.- ------------------------ ‫لطفاً آهسته تر برانید.‬ 0
‫lot------ah-------a-------nid.-‬‬ ‫______ a_______ t__ b___________ ‫-o-f-a- a-h-s-e- t-r b-r-a-i-.-‬- ---------------------------------- ‫lotfaaً aahesteh tar beraanid.‬‬‬
Станите овде, молим. ‫ل---- -ی-ج--ت--ف -نی-.‬ ‫____ ا____ ت___ ک_____ ‫-ط-ا- ا-ن-ا ت-ق- ک-ی-.- ------------------------ ‫لطفاً اینجا توقف کنید.‬ 0
‫-otfaaً-----aa tavag--f k-n-d--‬‬ ‫______ e_____ t_______ k________ ‫-o-f-a- e-n-a- t-v-g-o- k-n-d-‬-‬ ---------------------------------- ‫lotfaaً eenjaa tavaghof konid.‬‬‬
Сачекајте моменат, молим Вас. ‫---اً -ک -ح-ه-صب--کن---‬ ‫____ ی_ ل___ ص__ ک_____ ‫-ط-ا- ی- ل-ظ- ص-ر ک-ی-.- ------------------------- ‫لطفاً یک لحظه صبر کنید.‬ 0
‫--t---ً yek-l--zeh-sabr k--i-.‬‬‬ ‫______ y__ l_____ s___ k________ ‫-o-f-a- y-k l-h-e- s-b- k-n-d-‬-‬ ---------------------------------- ‫lotfaaً yek lahzeh sabr konid.‬‬‬
Одмах се враћам. ‫-ن الا- ب--م-‌-رد-.‬ ‫__ ا___ ب_ م_______ ‫-ن ا-ا- ب- م-‌-ر-م-‬ --------------------- ‫من الان بر می‌گردم.‬ 0
‫m-- ----n---r------rdam.-‬‬ ‫___ a____ b__ m____________ ‫-a- a-a-n b-r m---a-d-m-‬-‬ ---------------------------- ‫man alaan bar mi-gardam.‬‬‬
Дајте ми рачун молим. ‫ل-فا---ک ق-ض-ر--د-به--ن ب-ه-د-‬ ‫____ ی_ ق__ ر___ ب_ م_ ب______ ‫-ط-ا- ی- ق-ض ر-ی- ب- م- ب-ه-د-‬ -------------------------------- ‫لطفاً یک قبض رسید به من بدهید.‬ 0
‫l-tf--- y-- --ab- -e----b- m-n be-ahid.‬‬‬ ‫______ y__ g____ r____ b_ m__ b__________ ‫-o-f-a- y-k g-a-z r-s-d b- m-n b-d-h-d-‬-‬ ------------------------------------------- ‫lotfaaً yek ghabz resid be man bedahid.‬‬‬
Немам ситно. ‫-ن---- -رد ن-ارم.‬ ‫__ پ__ خ__ ن______ ‫-ن پ-ل خ-د ن-ا-م-‬ ------------------- ‫من پول خرد ندارم.‬ 0
‫-a----ol----rd--ad--r--.-‬‬ ‫___ p___ k____ n___________ ‫-a- p-o- k-o-d n-d-a-a-.-‬- ---------------------------- ‫man pool khord nadaaram.‬‬‬
У реду је, остатак је за Вас. ‫--س--است----ی- -و--برای--ود---.‬ ‫____ ا___ ب___ پ__ ب___ خ_______ ‫-ر-ت ا-ت- ب-ی- پ-ل ب-ا- خ-د-ا-.- --------------------------------- ‫درست است، بقیه پول برای خودتان.‬ 0
‫do-----a--- -a--i-- -oo--ba-aaye-kh-de-a-n--‬‬ ‫______ a___ b______ p___ b______ k____________ ‫-o-o-t a-t- b-g-i-h p-o- b-r-a-e k-o-e-a-n-‬-‬ ----------------------------------------------- ‫dorost ast, baghieh pool baraaye khodetaan.‬‬‬
Одвезите ме до ове адресе. ‫مرا ب- -ین----- ببر---‬ ‫___ ب_ ا__ آ___ ب______ ‫-ر- ب- ا-ن آ-ر- ب-ر-د-‬ ------------------------ ‫مرا به این آدرس ببرید.‬ 0
‫-a----b- -n --dre- ---ari--‬‬‬ ‫_____ b_ i_ a_____ b__________ ‫-a-a- b- i- a-d-e- b-b-r-d-‬-‬ ------------------------------- ‫maraa be in aadres bebarid.‬‬‬
Одвезите ме до мог хотела. ‫-ر- -ه --لم-ببرید-‬ ‫___ ب_ ه___ ب______ ‫-ر- ب- ه-ل- ب-ر-د-‬ -------------------- ‫مرا به هتلم ببرید.‬ 0
‫----a be-h-t--a----ba-i---‬‬ ‫_____ b_ h______ b__________ ‫-a-a- b- h-t-l-m b-b-r-d-‬-‬ ----------------------------- ‫maraa be hotelam bebarid.‬‬‬
Одвезите ме до плаже. ‫م-- (-ا-----ن) به -------رید.‬ ‫___ (__ م_____ ب_ س___ ب______ ‫-ر- (-ا م-ش-ن- ب- س-ح- ب-ر-د-‬ ------------------------------- ‫مرا (با ماشین) به ساحل ببرید.‬ 0
‫--r-a--ba m--sh-n- -e-s---el----arid---‬ ‫_____ (__ m_______ b_ s_____ b__________ ‫-a-a- (-a m-a-h-n- b- s-a-e- b-b-r-d-‬-‬ ----------------------------------------- ‫maraa (ba maashin) be saahel bebarid.‬‬‬

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + персијски (1-100) МП3 персијски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језички генији

Већина људи је задовољна уколико зна један страни језик. Али, има и таквих који говоре и до седамдесет језика. Они све те језике говоре течно и пишу на њима без грешке. Овакве људе могли би назвати хипер-полиглотама. Овај феномен вишејезичности је човечанству познат већ неколико векова. О људима с таквим даром постоје многи записи. Откуд оваква надареност још увек није откривено. С тим у вези постоје многе теорије. Неки су мишљења да мозак оваквих људи има другачију структуру. Разлика се најјасније види у центру брока. У том делу мозга се производи говор. Код вишејезичних људи су ћелије ове области структуиране на другачији начин. Могуће је да они због тога боље прерађују информације. Ипак, недостају студије које би ову тврдњу доказале. Можда је само изузетна мотивација од одлучујућег значаја. Деца врло брзо уче стране језике од друге деце. Зато што желе да се у игри интегришу. Желе да постану део групе и да комуницирају са другима. Зато успех зависи од њихове жеље да се интегришу. Једна друга теза тврди да се мождана маса учењем увећава. То значи да што више учимо - учимо све лакше. Слични језици се такође уче лакше. Уколико, на пример, особа говори дански, лако ће научити шведски или норвешки. Ипак, на много питања још увек није пронађен одговор. Извесно је само једно: интелигенција ту не игра никакву улогу. Неки људи, упркос ниском степену интелигенције, владају неколиким језицима. Али је и највећим лингвистичким генијима потребна дисциплина. Ово нам је мала утеха, зар не?
Да ли си знао?
Руски спада у језике који владају тржиштем књига. Велика дела светске литературе су написали руски аутори. Значи, преводи се пуно књига с руског језика. Али и Руси читају радо, тако да преводиоци увек имају пуно посла. За око 160 милиона људи руски је матерњи језик. Осим тога пуно људи у другим словенским земљама говоре руски. Тако је руски језик с највећом распрострањеношћу у Европи. У целом свијету око 280 милиона људи говори руски. Као источнослoвенски језик руски је веома сродан украjинском и белоруском. Руска граматика је веома систематично структурисана. То је предност за људе који радо размишљају аналитички и логички. У сваком случају се исплати учити руски! У науци, уметности и техници руски је веома важан језик. А зар не би било лепо да сва позната руска дела читате у оригиналу?