Рјечник

sr Дани у седмици   »   fa ‫روزهای هفته‬

9 [девет]

Дани у седмици

Дани у седмици

‫9 [نه]‬

‫9 [neh]‬‬‬

‫روزهای هفته‬

‫roozhaaye hafteh‬‬‬

Изаберите како желите да видите превод:   
српски персијски Игра Више
Понедељак ‫-و-نب-‬ ‫_______ ‫-و-ن-ه- -------- ‫دوشنبه‬ 0
‫-o--an-----‬ ‫____________ ‫-o-h-n-e-‬-‬ ------------- ‫doshanbeh‬‬‬
Уторак ‫س- ---ه‬ ‫__ ش____ ‫-ه ش-ب-‬ --------- ‫سه شنبه‬ 0
‫seh--h-nbeh‬-‬ ‫___ s_________ ‫-e- s-a-b-h-‬- --------------- ‫seh shanbeh‬‬‬
Среда ‫------ب-‬ ‫_________ ‫-ه-ر-ن-ه- ---------- ‫چهارشنبه‬ 0
‫--ahaar---n-----‬ ‫_________________ ‫-h-h-a-s-a-b-h-‬- ------------------ ‫chahaarshanbeh‬‬‬
Четвртак ‫پنج-----‬ ‫___ ش____ ‫-ن- ش-ب-‬ ---------- ‫پنج شنبه‬ 0
‫pan----an-eh‬-‬ ‫____ s_________ ‫-a-j s-a-b-h-‬- ---------------- ‫panj shanbeh‬‬‬
Петак ‫--ع-‬ ‫_____ ‫-م-ه- ------ ‫جمعه‬ 0
‫j----‬-‬ ‫________ ‫-o-e-‬-‬ --------- ‫jomeh‬‬‬
Субота ‫--به‬ ‫_____ ‫-ن-ه- ------ ‫شنبه‬ 0
‫shan---‬‬‬ ‫__________ ‫-h-n-e-‬-‬ ----------- ‫shanbeh‬‬‬
Недеља ‫--ش-ب-‬ ‫_______ ‫-ک-ن-ه- -------- ‫یکشنبه‬ 0
‫-ekshanbeh‬-‬ ‫_____________ ‫-e-s-a-b-h-‬- -------------- ‫yekshanbeh‬‬‬
Недеља ‫هفته‬ ‫_____ ‫-ف-ه- ------ ‫هفته‬ 0
‫h--t-h‬-‬ ‫_________ ‫-a-t-h-‬- ---------- ‫hafteh‬‬‬
од понедељка до недеље ‫ا- -----ه--- -ک-نبه‬ ‫__ د_____ ت_ ی______ ‫-ز د-ش-ب- ت- ی-ش-ب-‬ --------------------- ‫از دوشنبه تا یکشنبه‬ 0
‫-- -os-anbeh----yek-h--be--‬‬ ‫__ d________ t_ y____________ ‫-z d-s-a-b-h t- y-k-h-n-e-‬-‬ ------------------------------ ‫az doshanbeh ta yekshanbeh‬‬‬
Први дан је понедељак. ‫---ین ر----وش-ب--ا-ت-‬ ‫_____ ر__ د_____ ا____ ‫-و-ی- ر-ز د-ش-ب- ا-ت-‬ ----------------------- ‫اولین روز دوشنبه است.‬ 0
‫aval-n-rooz -o--anb-- -s-.‬-‬ ‫______ r___ d________ a______ ‫-v-l-n r-o- d-s-a-b-h a-t-‬-‬ ------------------------------ ‫avalin rooz doshanbeh ast.‬‬‬
Други дан је уторак. ‫دومین ر-ز--- شن---ا-ت.‬ ‫_____ ر__ س_ ش___ ا____ ‫-و-ی- ر-ز س- ش-ب- ا-ت-‬ ------------------------ ‫دومین روز سه شنبه است.‬ 0
‫----n-r--z-s-h---a-----a--.-‬‬ ‫_____ r___ s__ s______ a______ ‫-o-i- r-o- s-h s-a-b-h a-t-‬-‬ ------------------------------- ‫domin rooz seh shanbeh ast.‬‬‬
Трећи дан је среда. ‫سو--- --- -هارش--- ا-ت-‬ ‫_____ ر__ چ_______ ا____ ‫-و-ی- ر-ز چ-ا-ش-ب- ا-ت-‬ ------------------------- ‫سومین روز چهارشنبه است.‬ 0
‫s---min---o- cha-aa-sh--b-h--s----‬ ‫_______ r___ c_____________ a______ ‫-e-o-i- r-o- c-a-a-r-h-n-e- a-t-‬-‬ ------------------------------------ ‫sevomin rooz chahaarshanbeh ast.‬‬‬
Четврти дан је четвртак. ‫--ا-مین---ز پ-- شنب--ا--.‬ ‫_______ ر__ پ__ ش___ ا____ ‫-ه-ر-ی- ر-ز پ-ج ش-ب- ا-ت-‬ --------------------------- ‫چهارمین روز پنج شنبه است.‬ 0
‫c---aar-min r----p-nj-sh--b-h-a-t.-‬‬ ‫___________ r___ p___ s______ a______ ‫-h-h-a-o-i- r-o- p-n- s-a-b-h a-t-‬-‬ -------------------------------------- ‫chahaaromin rooz panj shanbeh ast.‬‬‬
Пети дан је петак. ‫پ--م-ن ر-ز جم-- ا--.‬ ‫______ ر__ ج___ ا____ ‫-ن-م-ن ر-ز ج-ع- ا-ت-‬ ---------------------- ‫پنجمین روز جمعه است.‬ 0
‫-an-o-i- --oz---m-- a--.‬-‬ ‫________ r___ j____ a______ ‫-a-j-m-n r-o- j-m-h a-t-‬-‬ ---------------------------- ‫panjomin rooz jomeh ast.‬‬‬
Шести дан је субота. ‫---ی- ر-- شن-ه ---.‬ ‫_____ ر__ ش___ ا____ ‫-ش-ی- ر-ز ش-ب- ا-ت-‬ --------------------- ‫ششمین روز شنبه است.‬ 0
‫----hom-n--o-z---anb-h-as-.-‬‬ ‫_________ r___ s______ a______ ‫-h-s-o-i- r-o- s-a-b-h a-t-‬-‬ ------------------------------- ‫sheshomin rooz shanbeh ast.‬‬‬
Седми дан је недеља. ‫-فتم----و- --ش----اس-.‬ ‫______ ر__ ی_____ ا____ ‫-ف-م-ن ر-ز ی-ش-ب- ا-ت-‬ ------------------------ ‫هفتمین روز یکشنبه است.‬ 0
‫----o-in --oz -e-s-an-e--ast-‬-‬ ‫________ r___ y_________ a______ ‫-a-t-m-n r-o- y-k-h-n-e- a-t-‬-‬ --------------------------------- ‫haftomin rooz yekshanbeh ast.‬‬‬
Седмица има седам дана. ‫-فت- هف- ر-ز--ارد.‬ ‫____ ه__ ر__ د_____ ‫-ف-ه ه-ت ر-ز د-ر-.- -------------------- ‫هفته هفت روز دارد.‬ 0
‫ha-t---h--- -ooz---ard-‬-‬ ‫______ h___ r___ d________ ‫-a-t-h h-f- r-o- d-a-d-‬-‬ --------------------------- ‫hafteh haft rooz daard.‬‬‬
Ми радимо само пет дана. ‫-ا ف---پ-- رو- کا----‌ک-یم.‬ ‫__ ف__ پ__ ر__ ک__ م_______ ‫-ا ف-ط پ-ج ر-ز ک-ر م-‌-ن-م-‬ ----------------------------- ‫ما فقط پنج روز کار می‌کنیم.‬ 0
‫-a ---ha- ---j -oo- -aar ------im.‬-‬ ‫__ f_____ p___ r___ k___ m___________ ‫-a f-g-a- p-n- r-o- k-a- m---o-i-.-‬- -------------------------------------- ‫ma faghat panj rooz kaar mi-konim.‬‬‬

Вештачки језик Есперанто

У данашње време, енглески је најважнији универзални језик. Сматра се да су сви у стању да се њиме споразумевају. Али и други језици настоје да постигну овај циљ. На пример, језици који су вештачка творевина. Овакви језици ставарју се и развијају с намером. То значи да постоји план на основу кога се стварају. Код вештачких језика долази до мешања елемената различитих језика. На тај начин се настоји да се великом броју људи омогући да их савладају. Циљ сваког вештачког језика је олакшана комуникација међу народима. Најпознатији вештачки језик је есперанто. Свету је по први пут представљен у Варшави, 1887. године. Његов оснивач је био лекар Лудвик Лазар Заменоф. Његова теза је била да су проблеми у комуникацији један од главних узрока социјалних немира. Ово га је навело да ради на стварању једног заједничког језика којиби зближио људе. Очекивао је да ће уз помоћ овог језика људи моћи да се споразумевају на равноправној основи. Заменофљев псеудоним био је Др. Есперанто - онај који се нада. Ово само описује колике је наде полагао у свој сан. Но, идеја универзалног споразумевања, много је старија. Познато је да је до данас створено много оваквих језика. Уз њих се повезују и циљеви као што су толеранција и људска права. У данашње време есперанто се говори у више од 120 земаља. Но, есперанто има и своје критичаре. На пример: 70% речника потиче из романских језика. И уопште, есперанто је очигледно формиран по узору на индоевропске језике. Они који говоре есперанто, размењују искуства на конвенцијама и по клубовима. Они такође редовно организују састанке и предавања. Па, јесте ли расположени за мало есперанта? Ĉu vi parolas Esperanton? – Jes, mi parolas Esperanton tre bone!
Да ли си знао?
Амерички енглески спада у западногерманске језике. Као и канадски енглески, то је северноамерички дијалекат енглеског. То је матерњи језик око 300 милиона људи. Тиме је то варијанта енглеског с највише говорника. Међутим, веома је сличан британском енглеском. Говорници обе варијанте се у правилу без проблема споразумевају. Једино када обе стране говоре јако израженим дијалектима, конверзација постаје тежа. Упркос сличностима, постоји неколико значајних разлика између две варијанте. То се пре свега односи на изговор, лексички фонд и правопис. У неким случајевима појављују се и одступања у граматичким правилима и правилима употребе правописних знакова. У поређењу с британским енглеским повећава се важност америчког енглеског. Разлог томе је пре свега велики утицај северноамеричке филмске и музичке индустрије. Оне деценијама извозе свој језик у цели свет. Чак Индија и Пакистан, некадашње британске колоније, преузимају американизме… Научите амерички енглески, јер је то најутицајнији језик на свету!