Рјечник

sr Бројеви   »   ha Kidaya

7 [седам]

Бројеви

Бројеви

7 [bakwai]

Kidaya

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хауса Игра Више
Ја бројим: I-- ---g-: I__ k_____ I-a k-r-a- ---------- Ina kirga: 0
један, два, три da-a bi-- u-u d___ b___ u__ d-y- b-y- u-u ------------- daya biyu uku 0
Ја бројим до три. N--ƙ---y- zu-a -k-. N_ ƙ_____ z___ u___ N- ƙ-d-y- z-w- u-u- ------------------- Na ƙidaya zuwa uku. 0
Ја бројим даље: I---c- gab--d- --r-a-a: I__ c_ g___ d_ k_______ I-a c- g-b- d- k-r-a-a- ----------------------- Ina ci gaba da kirgawa: 0
четири, пет, шест, hu--, b----,-s-ida, h____ b_____ s_____ h-d-, b-y-r- s-i-a- ------------------- hudu, biyar, shida, 0
седам, осам, девет b----- -ak-as----a b_____ t_____ t___ b-k-a- t-k-a- t-r- ------------------ bakwai takwas tara 0
Ја бројим. i---ki-ga i__ k____ i-a k-r-a --------- ina kirga 0
Ти бројиш. k- k---a k_ k____ k- k-r-a -------- ka kirga 0
Он броји. An--ad-. A_ f____ A- f-d-. -------- An fada. 0
Један. Први. D--a. Na-f-r-o. D____ N_ f_____ D-y-. N- f-r-o- --------------- Daya. Na farko. 0
Два. Други. B-yu- N- -i--. B____ N_ b____ B-y-. N- b-y-. -------------- Biyu. Na biyu. 0
Три. Трећи. Uk-. -a----. U___ N_ u___ U-u- N- u-u- ------------ Uku. Na uku. 0
Четири. Четврти. H---.-N- -u--. H____ N_ h____ H-d-. N- h-d-. -------------- Hudu. Na hudu. 0
Пет. Пети. Bi--r. N---i-ar. B_____ N_ b_____ B-y-r- N- b-y-r- ---------------- Biyar. Na biyar. 0
Шест. Шести. S-ida. N--sh-d-. S_____ N_ s_____ S-i-a- N- s-i-a- ---------------- Shida. Na shida. 0
Седам. Седми. B-k-a-- ----a----. B______ N_ b______ B-k-a-. N- b-k-a-. ------------------ Bakwai. Na bakwai. 0
Осам. Осми. T--wa----- -akw-s. T______ N_ t______ T-k-a-. N- t-k-a-. ------------------ Takwas. Na takwas. 0
Девет. Девети. T--a -a ta--. T___ N_ t____ T-r- N- t-r-. ------------- Tara Na tara. 0

Мишљење и језик

Мишљење се ослања на језик. У мислима “разговарамо” сами са собом. При томе наш језик одређује наш поглед на ствари. Но можемо ли сви ми мислити једно исто премда се служимо различитим језиком? Или, да ли мислимо другачије јер другачије и говоримо? Сваки народ има сопствену ризницу речи. У неким језицима извесне речи не постоје. Има народа који не праве разлику између зеленог и плавог. Они за обе боје употребљавају исту реч. Њима је такође теже да идентификују боје. Они нису у стању ни да идентификују нијансе и секундарне боје. Поред тога, тешко им је и да боје опишу. С друге стране, у неким језицима постоји веома мали број речи који се односи на бројеве. Њихови говорници пуно лошије броје. Такође постоје језици који не познају лево и десно . Говорници тих језика распознају север и југ, исток и запад. Ти људи имају изванредан смисао за оријентацију. Ипак, појмови као што су лево и десно , за њих не поседују никакво значење. Разуме се да језик није једини који утиче на мисаони процес. Наша околина, наша свакодневица, такође имају утицаја на то како мислимо. Па какву онда улогу језик заправо игра? Да ли нам у ствари ограничава мисли? Или, да ли имамо речи само за оно што мислимо? Шта је ту узрок, а шта последица? На сва ова питања још увек није пронађен одговор. Она заокупљају и лингвисте и научнике који се баве проучавањем мозга. Али не само њих - овај проблем утиче на све нас. Ти си оно што говориш?!
Да ли си знао?
Дански је матерњи језик око 5 милиона људи. Спада у породицу северногерманских језика. То значи да је у сродству са шведским и норвешким. Језички фонд ова три језика је скоро идентичан. Ко говори један од ових језика, разуме значи и друга два. Неки зато сумњају да су скандинавски језици различити језици. То би могле бити и регионалне варијанте једног јединог језика. Сам дански се дели наравно на различите дијалекте. Њих, међутим, све више потискује стандардни језик. Зато, с друге стране, посебно у градским подручјима Данске настаје све више нових дијалеката. Називају се и социолекти. Код социолеката изговор одаје доб и социјални статус говорника. Овај феномен је типичан за дански језик. У другим језицима је то пуно мање изражено. Међутим, то чини дански посебно узбудљивим језиком...