Рјечник

sr У хотелу – долазак   »   ha A hotel - isowa

27 [двадесет и седам]

У хотелу – долазак

У хотелу – долазак

27 [ashirin da bakwai]

A hotel - isowa

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хауса Игра Више
Имате ли слободну собу? Kuna -a d----ak-a-? K___ d_ d___ a_____ K-n- d- d-k- a-w-i- ------------------- Kuna da daki akwai? 0
Резервисао / Резервисала сам једну собу. N--t--adi-dak-. N_ t_____ d____ N- t-n-d- d-k-. --------------- Na tanadi daki. 0
Моје име је Милер. Sun--- ----l--. S_____ M_______ S-n-n- M-e-l-r- --------------- Sunana Mueller. 0
Требам једнокреветну собу. In- bu-a-a- dak- --ya I__ b______ d___ d___ I-a b-k-t-n d-k- d-y- --------------------- Ina bukatan daki daya 0
Требам двокреветну собу. Ina--uk--a- dak--b--u I__ b______ d___ b___ I-a b-k-t-n d-k- b-y- --------------------- Ina bukatan daki biyu 0
Колико кошта соба за једну ноћ? N--- -----kin a---w-n--d--e? N___ n_ d____ a k_____ d____ N-w- n- d-k-n a k-w-n- d-r-? ---------------------------- Nawa ne dakin a kowane dare? 0
Хтео / хтела бих једну собу са купатилом. I-a -on -a-i --i-wa--a I__ s__ d___ m__ w____ I-a s-n d-k- m-i w-n-a ---------------------- Ina son daki mai wanka 0
Хтео / хтела бих једну собу са тушем. In--s-n-d-k--m-i s-aw-. I__ s__ d___ m__ s_____ I-a s-n d-k- m-i s-a-a- ----------------------- Ina son daki mai shawa. 0
Могу ли видети собу? Za---y--g-n-n--a-i-? Z__ i__ g____ d_____ Z-n i-a g-n-n d-k-n- -------------------- Zan iya ganin dakin? 0
Има ли овде гаража? Akwai ga-eji---n-n? A____ g_____ a n___ A-w-i g-r-j- a n-n- ------------------- Akwai gareji a nan? 0
Има ли овде сеф? A-w-i--a-i---a--a-? A____ l_____ a n___ A-w-i l-f-y- a n-n- ------------------- Akwai lafiya a nan? 0
Има ли овде факс? Ak-a---ax a--an? A____ f__ a n___ A-w-i f-x a n-n- ---------------- Akwai fax a nan? 0
Добро, узећу собу. L---ya, zan -auki-d-ki-. L______ z__ d____ d_____ L-f-y-, z-n d-u-i d-k-n- ------------------------ Lafiya, zan dauki dakin. 0
Овде су кључеви. G- makullin. G_ m________ G- m-k-l-i-. ------------ Ga makullin. 0
Овде је мој пртљаг. G- --yana. G_ k______ G- k-y-n-. ---------- Ga kayana. 0
У колико часова је доручак? Wa-- -ok----ne-k-ri- k--al--? W___ l_____ n_ k____ k_______ W-n- l-k-c- n- k-r-n k-m-l-o- ----------------------------- Wane lokaci ne karin kumallo? 0
У колико часова је ручак? W-ni-l-ka---ne -bin----ra--? W___ l_____ n_ a______ r____ W-n- l-k-c- n- a-i-c-n r-n-? ---------------------------- Wani lokaci ne abincin rana? 0
У колико часова је вечера? W-ni----ac- n- ab-nc-n -ar-? W___ l_____ n_ a______ d____ W-n- l-k-c- n- a-i-c-n d-r-? ---------------------------- Wani lokaci ne abincin dare? 0

Паузе су важне за успешно учење

Они који желе да имају успеха у учењу, треба да чешће праве паузу. До овога су дошле најновије научне студије. Научници су испитивали фазе процеса учења. При том су симулирали различите ситуације учења. Информацију најбоље апсорбујемо у малим деловима. Ово нам каже да не би требало да одједном много учимо. Између наставних јединица увек треба да се кратко одморимо. Успех у учењу такође зависи од биохемијских процеса. Ради се о биохемијским процесима у мозгу. Они одређују оптимални темпо учења. Док учимо нешто ново, у мозгу се излучују извесни ензими. Они утичу на активност наших можданих ћелија. У том процесу посебну улогу имају два одређена ензима Они се излучују када се савлађују нови садржаји. Но, они се не излучују једновремено. Њихово дејство се развија са извесним временским размаком. Најбоље резултате у учењу постижемо када су оба ензима присутна. Уколико се чешће одмарамо, успех се увећава. Зато има смисла варирати дужину трајања појединих фаза учења. Дужина одмора такође треба да варира. Оптимално је правити две паузе, не дуже од десет минута. После тога, једну паузу од пет минута. Онда треба да се одморимо барем пола сата. Током ових пауза наш мозак боље памти нове садржаје. Док се одмарате, треба да напустите радно место. Добра идеја је и да се у паузама крећете. Према томе: кад учите, прошетајте! При том немојте имати грижу савести - ви и даље учите!
Да ли си знао?
Литвански спада у балтичке језике. Говори га више од 3 милиона људи. Они живе у Литванији, Белорусији и Пољској. Литвански је у ближем сродству само с латвијским. Иако је Литванија заиста мала земља, језик се дијели на пуно дијалеката. Литвански користи латинична слова, али има и неколико посебних знакова. Типична црта овог језика је пуно дуплих вокала. А такође има више варијаната вокала као на пример кратки, дуги и назални. Изговор литванског није тежак. Пуно тежи је нагласак јер је флексибилан. То значи да се он оријентиše према граматичком облику слова. Занимљиво је да је литвански веома архаичан језик. Сматра се да је то језик који се најмање удаљио од родитељског језика. То значи да још увек веома личи првом индоевропском језику. Ко жели да зан како су наши преци говорили, треба да учи литвански…