Рјечник

sr Прошлост 3   »   uz otgan 3

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83 [sakson uch]

otgan 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски узбечки Игра Више
телефонирати qongir-q -i-ing q_______ q_____ q-n-i-o- q-l-n- --------------- qongiroq qiling 0
Ја сам телефонирао / телефонирала. M-n--el--o- -i--i-. M__ t______ q______ M-n t-l-f-n q-l-i-. ------------------- Men telefon qildim. 0
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. Me- d--- -elef-n-a e-i-. M__ d___ t________ e____ M-n d-i- t-l-f-n-a e-i-. ------------------------ Men doim telefonda edim. 0
питати s-rang s_____ s-r-n- ------ sorang 0
Ја сам питао / питала. Me- -o-adim. M__ s_______ M-n s-r-d-m- ------------ Men soradim. 0
Ја сам увек питао / питала. M-n ------im --ra-im. M__ h__ d___ s_______ M-n h-r d-i- s-r-d-m- --------------------- Men har doim soradim. 0
испричати a-t a__ a-t --- ayt 0
Ја сам испричао / испричала. Me- --t---. M__ a______ M-n a-t-i-. ----------- Men aytdim. 0
Ја сам испричао / испричала целу причу. M-n -u-u--v----n- a-ti- ----i-. M__ b____ v______ a____ b______ M-n b-t-n v-q-a-i a-t-b b-r-i-. ------------------------------- Men butun voqeani aytib berdim. 0
учити or-a-i-h o_______ o-g-n-s- -------- organish 0
Ја сам учио / учила. Me-----a-d--. M__ o________ M-n o-g-n-i-. ------------- Men organdim. 0
Ја сам учио / учила цело вече. Ke--qurun--‘q-d--. K________ o_______ K-c-q-r-n o-q-d-m- ------------------ Kechqurun o‘qidim. 0
радити i-h i__ i-h --- ish 0
Ја сам радио / радила. M-n ----ad-m. M__ i________ M-n i-h-a-i-. ------------- Men ishladim. 0
Ја сам радио / радила цели дан. M---k-n-bo-i ---lad--. M__ k__ b___ i________ M-n k-n b-y- i-h-a-i-. ---------------------- Men kun boyi ishladim. 0
јести o--at o____ o-q-t ----- ovqat 0
Ја сам јео / јела. M-n--ed-m. M__ y_____ M-n y-d-m- ---------- Men yedim. 0
Ја сам појео / појела сву храну. M-n ha-m- -----ni---di-. M__ h____ o______ y_____ M-n h-m-a o-q-t-i y-d-m- ------------------------ Men hamma ovqatni yedim. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 узбечки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.