Рјечник

sr У граду   »   uz Shaharda

25 [двадесет и пет]

У граду

У граду

25 [yigirma besh]

Shaharda

Изаберите како желите да видите превод:   
српски узбечки Игра Више
Хтео / хтела бих до железничке станице. Me---o-z------o-moq-h---n. M__ v_______ b____________ M-n v-k-a-g- b-r-o-c-i-a-. -------------------------- Men vokzalga bormoqchiman. 0
Хтео / хтела бих до аеродрома. Men--erop-r--a-------c---an. M__ a_________ b____________ M-n a-r-p-r-g- b-r-o-c-i-a-. ---------------------------- Men aeroportga bormoqchiman. 0
Хтео / хтела бих до центра града. M-n--h---r-mar--ziga b--mo-chim-n. M__ s_____ m________ b____________ M-n s-a-a- m-r-a-i-a b-r-o-c-i-a-. ---------------------------------- Men shahar markaziga bormoqchiman. 0
Како да идем до железничке станице? T--i-yol s----i-asig--q--da--o--a- -ol---? T_______ s___________ q_____ o____ b______ T-m-r-o- s-a-s-y-s-g- q-n-a- o-s-m b-l-d-? ------------------------------------------ Temiryol stansiyasiga qanday otsam boladi? 0
Како да идем до аеродрома? A-rop--tg- -a---- b----- mu---n? A_________ q_____ b_____ m______ A-r-p-r-g- q-n-a- b-r-s- m-m-i-? -------------------------------- Aeroportga qanday borish mumkin? 0
Како да идем до центра града? S--har-ma--a---a---n-ay---ris----mk--? S_____ m________ q_____ b_____ m______ S-a-a- m-r-a-i-a q-n-a- b-r-s- m-m-i-? -------------------------------------- Shahar markaziga qanday borish mumkin? 0
Требам такси. M---- --k-i--er--. M____ t____ k_____ M-n-a t-k-i k-r-k- ------------------ Menga taksi kerak. 0
Требам план града. M---a--ha--- --ri-asi--erak. M____ s_____ x_______ k_____ M-n-a s-a-a- x-r-t-s- k-r-k- ---------------------------- Menga shahar xaritasi kerak. 0
Требам хотел. m-nga --h--nx-n--ke--k m____ m_________ k____ m-n-a m-h-o-x-n- k-r-k ---------------------- menga mehmonxona kerak 0
Хтео / хтела бих изнајмити ауто. M-----s-in--i-ar--a---moq-h-man. M__ m______ i______ o___________ M-n m-s-i-a i-a-a-a o-m-q-h-m-n- -------------------------------- Men mashina ijaraga olmoqchiman. 0
Овде је моја кредитна картица. M--a ---i-- k-edi--k-r---. M___ m_____ k_____ k______ M-n- m-n-n- k-e-i- k-r-a-. -------------------------- Mana mening kredit kartam. 0
Овде је моја возачка дозвола. Ma---me--ng--ayd-v-hil-k g-v--n----. M___ m_____ h___________ g__________ M-n- m-n-n- h-y-o-c-i-i- g-v-h-o-a-. ------------------------------------ Mana mening haydovchilik guvohnomam. 0
Шта се има видети у граду? Sh---r---n-man--kor-sh -e---? S_______ n_____ k_____ k_____ S-a-a-d- n-m-n- k-r-s- k-r-k- ----------------------------- Shaharda nimani korish kerak? 0
Идите у стари град. E-k- -h-----a-bo---g. E___ s_______ b______ E-k- s-a-a-g- b-r-n-. --------------------- Eski shaharga boring. 0
Направите обилазак града. S--h-rga ---ohat q-li-g. S_______ s______ q______ S-a-a-g- s-y-h-t q-l-n-. ------------------------ Shaharga sayohat qiling. 0
Идите до луке. P-rtg--bor-ng. P_____ b______ P-r-g- b-r-n-. -------------- Portga boring. 0
Направите обилазак лукe. Po--ga --y---t -i-i--. P_____ s______ q______ P-r-g- s-y-h-t q-l-n-. ---------------------- Portga sayohat qiling. 0
Које још знаменитости постоје? Ya----a-d-y-diqqa--- s----o---oy----b--? Y___ q_____ d_______ s______ j_____ b___ Y-n- q-n-a- d-q-a-g- s-z-v-r j-y-a- b-r- ---------------------------------------- Yana qanday diqqatga sazovor joylar bor? 0

Словенски језици

Словенске језике говори око 300 милиона људи. Они спадају у индоевропске језике. Постоји око 20 словенских језика. Најзначајнији је руски. Руски је матерњи језик преко 150 милиона људи. Следе пољски и украјински са по 50 милиона људи који их говоре. У лингвистици се словенски језици деле на три групе. Западнословенске, источнословенске и јужнословенске језике. Западнословенски језици су пољски, чешки и словачки. Руски, украјински и белоруски су источнословенски језици. Јужнословенски језици су српски, хрватски и бугарски. Осим ових, постоје и многи други словенски језици. Али њих говори релативно мали број људи. Словенски језици имају корен у једном заједничком протојезику. Из њега су се развили други језици и то релативно касно. Они су, дакле, млађи од романских и германских језика. Већи део речника словенских језика је врло сличан. То је зато што су се релативно касно одвојили у засебне језике. Научници сматрају да су словенски језици конзервативни. Ово значи да су задржали релативно много старих структура. Други индоевропски језици су изгубили ове старе форме. Та чињеница словенске језике чини врло занимљивим за проучавање. Њиховим изучавањем може се доћи до сазнања о старијим језицима. Научници се надају да ће путем овога моћи да реконструишу индоевропски језик. Једна од карактеристика словенских језика су малобројни вокали. Сем тога, има много звукова који се у другим језицима уопште не појављују. То има за последицу да многи западни Европљани често имају проблеме саизговором ових језика. Али, не брините - све ће бити у реду; на пољском: Wszystko będzie dobrze!
Да ли си знао?
Хрватски је јужнословенски језик. У блиском је сродству са српским, босанским и црногорским језиком. Говорници ових језика могу се без проблема међусобно споразумевати. Пуно језикословаца су стога мишљења да хрватски уопште није посебан језик. Посматрају га као једну од пуно иначица српскохрватског. Око 7 милиона људи у свету говори хрватски. Језик користи латинска слова. Укључујући неке посебне знакове, хрватска абецеда има укупно 30 слова. Правопис стриктно следи изговор речи. То важи и за речи које су преузете из других језика. Акцент речи хрватског језика је мелодијски. То значи да је код нагласка одлучујућа висина слогова. Граматика има седам падежа и није баш увек сасвим једноставна. Исплати се, међутим, научити хрватски језик. Хрватска је предивна земља за одмор!