Рјечник

sr Сати   »   uz marta

8 [осам]

Сати

Сати

8 [sakkiz]

marta

Изаберите како желите да видите превод:   
српски узбечки Игра Више
Извините! Ke--i-a--z! K__________ K-c-i-a-i-! ----------- Kechirasiz! 0
Молим Вас, колико је сати? S-at -e-hi---l--? S___ n____ b_____ S-a- n-c-i b-l-i- ----------------- Soat nechi boldi? 0
Много хвала! Ko- ---mat. K__ r______ K-p r-h-a-. ----------- Kop rahmat. 0
Један је сат. S-at b-----l-i. S___ b__ b_____ S-a- b-r b-l-i- --------------- Soat bir boldi. 0
Два су сата. S--- i--i-bo‘ldi. S___ i___ b______ S-a- i-k- b-‘-d-. ----------------- Soat ikki bo‘ldi. 0
Три су сата. So----ch-bo-d-. S___ u__ b_____ S-a- u-h b-l-i- --------------- Soat uch boldi. 0
Четири су сата. Soa- to‘-t--o‘ld-. S___ t____ b______ S-a- t-‘-t b-‘-d-. ------------------ Soat to‘rt bo‘ldi. 0
Пет је сати. S-at-be-- bo-di. S___ b___ b_____ S-a- b-s- b-l-i- ---------------- Soat besh boldi. 0
Шест је сати. S--- olt- -o----. S___ o___ b______ S-a- o-t- b-‘-d-. ----------------- Soat olti bo‘ldi. 0
Седам је сати. So-- yett-. S___ y_____ S-a- y-t-i- ----------- Soat yetti. 0
Осам је сати. So---sa--iz--o-l--. S___ s_____ b______ S-a- s-k-i- b-‘-d-. ------------------- Soat sakkiz bo‘ldi. 0
Девет је сати . Soat---‘q-iz b--l-i. S___ t______ b______ S-a- t-‘-q-z b-‘-d-. -------------------- Soat to‘qqiz bo‘ldi. 0
Десет је сати. S-a- o‘n--o‘ldi. S___ o__ b______ S-a- o-n b-‘-d-. ---------------- Soat o‘n bo‘ldi. 0
Једанаест је сати. S--t--‘n b-- --‘-di. S___ o__ b__ b______ S-a- o-n b-r b-‘-d-. -------------------- Soat o‘n bir bo‘ldi. 0
Дванаест је сати. Soat--------. S___ o_ i____ S-a- o- i-k-. ------------- Soat on ikki. 0
Једна минута има шездесет секунди. Bir daq-q--- ----is- son-ya -or. B__ d_______ o______ s_____ b___ B-r d-q-q-d- o-t-i-h s-n-y- b-r- -------------------------------- Bir daqiqada oltmish soniya bor. 0
Један сат има шездесет минута. B---s---da ol---s- --qiqa-bor. B__ s_____ o______ d_____ b___ B-r s-a-d- o-t-i-h d-q-q- b-r- ------------------------------ Bir soatda oltmish daqiqa bor. 0
Један дан има двадесет и четири сата. Bi--ku-d- -i-ir-- t--t----- ---. B__ k____ y______ t___ s___ b___ B-r k-n-a y-g-r-a t-r- s-a- b-r- -------------------------------- Bir kunda yigirma tort soat bor. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 узбечки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језичке породице

На земаљској кугли живи око седам милијарди становника. И тих седам милијарди говори седам хиљада језика! Баш као и људи, и језици имају рођаке. То значи да они воде порекло из заједничког прајезика. Такође има језика који су у потпуности изоловани. Генетски гледано нису у роду ни са једним другим језиком. У Европи на пример, баскијски језик, потпуно је изолован. Већина језика има “родитеље”, “децу”, “браћу и сестре”. Они дакле припадају одређеној језичкој породици. Путем поређења можемо схватити до које мере су језици слични. Лингвисти сматрају да у данашње време постоји око три стотине оваквих генетских ентитета. Ту спада 180 породица које се састоје од више од једног језика. Осталих 120 спадају у изоловане језике. Индоевропска језичка породица је највећа. Она обухвата отприлике 280 језика. Ту спадају романски, германски и словенски језици. То значи да се преко три милијарде становника свих континената њима служи. У Азији преовлађују сино-тибетански језици. Њима говори преко 1,300 милиона људи. Најважнији сино-тибетански језик је кинески. У Африци наилазимо на језичку породицу која је трећа по величини. Назив је добила по области у којој је распрострањена - у питању је нигер-конгоанска језична група. Представља говорно подручје “само” 350 милиона људи. Главни језик ове групе је свахили. У већини случајева влада правило да што је језичка сродност већа и разумевање је боље. Људи који се служе сродним језицима врло добро разумеју једни друге. Они могу релативно брзо да науче други језик. Према томе: учите језике, породична окупљања су увек лепа!
Да ли си знао?
Немачки је матерњи језик за више од 90 милиона људи. Они живе углавном у Немачкој, Аустрији и Швајцарској. И у Белгији, Лихтенштајну, северној Италији и Луксембургу се говори немачки. Поред матерњих говорника има још 80 милиона људи који разумеју њемачки. Немачки је, наиме, страни језик који учи највише људи. Као и енглески и холандски спада у западногерманске језике. Кроз многе векове је био под утицајем других језика. Разлог томе је што се подручје језика налази у средишту Европе. Данас се пре свега енглеске речи интегришу у немачки лексички фонд. Следећа карактеристика немачког језика су разни дијалекти. Међутим, они јако губе на значају. Пре свега путем медија се све више шири стандарни језик. Зато многе школе желе да се у њима опет изучавају дијелекти. Граматика немачког није баш једноставна, али труд се исплати! Јер немачки спада у десет најважнијих језика на свету...