Рјечник

sr Чишћење куће   »   uz uy tozalash

18 [осамнаест]

Чишћење куће

Чишћење куће

18 [on sakkiz]

uy tozalash

Изаберите како желите да видите превод:   
српски узбечки Игра Више
Данас је субота. Bug-n ----b-. B____ s______ B-g-n s-a-b-. ------------- Bugun shanba. 0
Данас имамо времена. Bug-n--aqt-m-z -o-. B____ v_______ b___ B-g-n v-q-i-i- b-r- ------------------- Bugun vaqtimiz bor. 0
Данас чистимо стан. B-g-- biz k-a-ti-a----oza-a-miz. B____ b__ k_________ t__________ B-g-n b-z k-a-t-r-n- t-z-l-y-i-. -------------------------------- Bugun biz kvartirani tozalaymiz. 0
Ја чистим купатило. M------mo--i -o-a-ay-a-. M__ h_______ t__________ M-n h-m-o-n- t-z-l-y-a-. ------------------------ Men hammomni tozalayman. 0
Мој муж пере ауто. Er-- ---h--- yuvadi. E___ m______ y______ E-i- m-s-i-a y-v-d-. -------------------- Erim mashina yuvadi. 0
Деца перу бицикла. Bol-l-r---l--ipe--ar---to-al---a--. B______ v_____________ t___________ B-l-l-r v-l-s-p-d-a-n- t-z-l-s-a-i- ----------------------------------- Bolalar velosipedlarni tozalashadi. 0
Бака залива цвеће. Bu-im-g-llar-- su--radi. B____ g_______ s________ B-v-m g-l-a-n- s-g-r-d-. ------------------------ Buvim gullarni sugoradi. 0
Деца поспремају дечију собу. B---la------l-r -------- -ozal---a-i. B______ b______ x_______ t___________ B-l-l-r b-l-l-r x-n-s-n- t-z-l-s-a-i- ------------------------------------- Bolalar bolalar xonasini tozalashadi. 0
Мој муж поспрема свој писаћи сто. Er---sto-i-i t--alay-i. E___ s______ t_________ E-i- s-o-i-i t-z-l-y-i- ----------------------- Erim stolini tozalaydi. 0
Ја стављам веш у машину за прање веша. M-n ki-l---- ki- -uv--h-mash-nasi---qo-d--. M__ k_______ k__ y_____ m__________ q______ M-n k-r-a-n- k-r y-v-s- m-s-i-a-i-a q-y-i-. ------------------------------------------- Men kirlarni kir yuvish mashinasiga qoydim. 0
Ја простирем веш. M-n k-r-a--i il-b -etya-m-n. M__ k_______ i___ k_________ M-n k-r-a-n- i-i- k-t-a-m-n- ---------------------------- Men kirlarni ilib ketyapman. 0
Ја пеглам веш. M-n k--la-n--d---o-------. M__ k_______ d____________ M-n k-r-a-n- d-z-o-l-y-a-. -------------------------- Men kirlarni dazmollayman. 0
Прозори су прљави. De-a--la- -f--s. D________ i_____ D-r-z-l-r i-l-s- ---------------- Derazalar iflos. 0
Под је прљав. Z---n -----. Z____ i_____ Z-m-n i-l-s- ------------ Zamin iflos. 0
Посуђе је прљаво. Idis--------os. I_______ i_____ I-i-h-a- i-l-s- --------------- Idishlar iflos. 0
Ко чисти прозоре? D--az-l-rn----m -o-a--ydi? D__________ k__ t_________ D-r-z-l-r-i k-m t-z-l-y-i- -------------------------- Derazalarni kim tozalaydi? 0
Ко усисава прашину? Ki- --an---tm---a? K__ c_____________ K-m c-a-g-u-m-q-a- ------------------ Kim changyutmoqda? 0
Ко пере посуђе? Kim -dishlar-i y-v-d-? K__ i_________ y______ K-m i-i-h-a-n- y-v-d-? ---------------------- Kim idishlarni yuvadi? 0

Рано учење

У данашње време језици све више добијају на важности. Ово такође важи и за професионални живот. Последица тога је да све већи број људи учи стране језике. Многи родитељи би такође желели да њихова деца уче стране језике. Најбоље је да се с тиме почне од малих ногу. Широм света постоје многе међународне основне школе. И дечји вртићи са вишејезичним васпитањем су све више омиљени. Учење од малих ногу доноси са собом многе предности. То је условљено развојем мозга. У њему се језичке структуре изграђују све до четврте године. Ове неуронске мреже нам помажу у учењу. Нове неуронске структуре се касније у животу не стварају тако лако. Старија деца и одрасли уче стране језике са много више потешкоћа. Зато и треба да радимо на раном развоју мозга. Укратко речено: што млађе - то боље. Али постоје и људи који критикују рано учење. Они страхују да вишејезичност претерано оптерећује малу децу. Сем тога, мишљења су да постоји опасност да ни један језик неће научити како треба. Ипак, ова мишљења нису у науци нашла своју потврду. Већина лингвиста и неуропсихолога је оптимистична. Њихова истраживања на ту тему довела су до позитивних резултата. Деца се обично забављају на курсевима страних језика. Такође: када деца уче језике, она и размишљају о њима. Учећи стране језике она боље упознају матерњи језик. Она читавог живота имају користи од овог познавања језика. Могуће је да је чак много боље почети са учењем тежих језика. Зато што дечји мозак учи брзо и интуитивно. Њему је сасвим свеједно да ли памти hello, ciao,или néih hóu!
Да ли си знао?
Хинду спада у индоаријске језике. Говори се у већини држава северне и централне Индије. Хинду је у уском сродству с језиком урду који се првенствено говори у Пакистану. Заправо су оба језика скоро идентична. Суштинска разлика се састоји у писму. Хинду се пише писмом деванагари. Урду, с друге стране, користи арапски систем знакова. За хинду су карактеристични многи дијалекти. Због величине земље они се деломице знатно међусобно разликују. За 370 милиона људи хинду је матерњи језик. Ту спада још и најмање 150 милиона који владају језиком хинду као другим језиком. Тако хинду спада у један од језика с највише говорника на свету. После кинеског заузима друго место. Значи, испред је шпанског и енглеског! А утицај Индије у свету муњевито расте!