Рјечник

sr У ресторану 3   »   uz Restoranda 3

31 [тридесет и један]

У ресторану 3

У ресторану 3

31 [ottiz bir]

Restoranda 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски узбечки Игра Више
Хтео / хтела бих предјело. Me- --------is-ayma-. M__ i______ i________ M-n i-h-a-a i-t-y-a-. --------------------- Men ishtaha istayman. 0
Хтео / хтела бих салату. M-n--al-t i-t-y-an M__ s____ i_______ M-n s-l-t i-t-y-a- ------------------ Men salat istayman 0
Хтео / хтела бих једну супу. Men--h-r-a-i-t-ym-n M__ s_____ i_______ M-n s-o-v- i-t-y-a- ------------------- Men shorva istayman 0
Хтео / хтела бих десерт. M-n -hir--li-----ohlayma-. M__ s__________ x_________ M-n s-i-i-l-k-i x-h-a-m-n- -------------------------- Men shirinlikni xohlayman. 0
Хтео / хтела бих сладолед са шлагом. Me- -----ql--m-zq--------ta-m-n. M__ q_______ m________ i________ M-n q-y-o-l- m-z-a-m-q i-t-y-a-. -------------------------------- Men qaymoqli muzqaymoq istayman. 0
Хтео / хтела бих воће или сир. Men m--a -ok--pish--q--staym-n. M__ m___ y___ p______ i________ M-n m-v- y-k- p-s-l-q i-t-y-a-. ------------------------------- Men meva yoki pishloq istayman. 0
Хтели / хтеле бисмо доручковати. Biz -o-us-t- -i--oqc-i-iz. B__ n_______ q____________ B-z n-n-s-t- q-l-o-c-i-i-. -------------------------- Biz nonushta qilmoqchimiz. 0
Хтели / хтеле бисмо ручати. B-z---s-l-- -i---q--i--z. B__ t______ q____________ B-z t-s-l-k q-l-o-c-i-i-. ------------------------- Biz tushlik qilmoqchimiz. 0
Хтели / хтеле бисмо вечерати. Bi-------- ovqa- q-l-o-c--m-z. B__ k_____ o____ q____________ B-z k-c-k- o-q-t q-l-o-c-i-i-. ------------------------------ Biz kechki ovqat qilmoqchimiz. 0
Шта бисте хтели / хтеле за доручак? N--us-t--a-n-------ay-iz? N_________ n___ i________ N-n-s-t-g- n-m- i-t-y-i-? ------------------------- Nonushtaga nima istaysiz? 0
Кајзерице с мармеладом и медом? Mu---bo ---a-al ----- r--olar? M______ v_ a___ b____ r_______ M-r-b-o v- a-a- b-l-n r-l-l-r- ------------------------------ Murabbo va asal bilan rulolar? 0
Тост с кобасицом и сиром? Ko-ba-a va-pi-hlo- -i--n-t-s-? K______ v_ p______ b____ t____ K-l-a-a v- p-s-l-q b-l-n t-s-? ------------------------------ Kolbasa va pishloq bilan tost? 0
Кувано јаје? P---i--l--n t-x-m--? P__________ t_______ P-s-i-i-g-n t-x-m-i- -------------------- Pishirilgan tuxummi? 0
Јаје на око? Qo-uri--an--uxum--? Q_________ t_______ Q-v-r-l-a- t-x-m-i- ------------------- Qovurilgan tuxummi? 0
Омлет? O--et-i? O_______ O-l-t-i- -------- Omletmi? 0
Молим још један јогурт. Y-na--ogu-t,-----mo-. Y___ y______ i_______ Y-n- y-g-r-, i-t-m-s- --------------------- Yana yogurt, iltimos. 0
Молим још соли и бибера. I--i-os---op-oq--uz-va qa-ampi-. I_______ k_____ t__ v_ q________ I-t-m-s- k-p-o- t-z v- q-l-m-i-. -------------------------------- Iltimos, koproq tuz va qalampir. 0
Молим још једну чашу воде. Yan- b-- -t--an----- -l-imos. Y___ b__ s_____ s___ i_______ Y-n- b-r s-a-a- s-v- i-t-m-s- ----------------------------- Yana bir stakan suv, iltimos. 0

Свако може да научи да успешно говори!

Говорење је релативно лако. Успешно говорење је далеко теже. Како нешто кажемо је много важније од тога шта кажемо. Ово су показале различите студије. Слушалац несвесно обраћа пажњу на извесне одлике говора. На тај начин можемо утицати на то да ли ће наш говор бити добро примљен или не. Довољно је да само водимо рачуна о томе како говоримо. Ово се односи и на наш говор тела. Он мора бити аутентичан и одговарати нашој личности. И глас је при том врло важан, јер и он се оцењује. Када су у питању мушкарци, дубоки глас им доноси предност. Говорник с дубоким гласом чини се компетентнији и суверенији. Варијација гласа, напротив, нема никаквог ефекта. Зато је брзина говора веома важна. Успех разговора испитиван је у разним огледима. Успешан говор је способност убеђивања других. Онај ко жели да друге убеди у нешто ни у ком случају не сме брзо говорити. У противном, ствараће утисак неискрености. Говорити споро такође није добро. Људи који говоре врло споро стварају утисак да су неинтелигентни. Зато је најбоље говорити умереном брзином. Идеалне су 3,5 речи у секунди. У говору су паузе такође врло важне. Оне чине да наш говор делује природније, те му је лакше веровати. Резултат је да нам слушаоци верују. Идеално је правити четири до пет станки у минути. Значи, настојте да боље контролишете свој говор! И следећи разговор за посао може да почне ...
Да ли си знао?
Норвешки је северногермански језик. То је матерњи језик око 5 милиона људи. Посебна одлика норвешког је да се састоји од два стандардна варијетета: бокмала и нинорска. То значи да постоје два призната норвешка језика. Оба се равноправно користе у управи, у школама и у медијима. Због разуђености земље дуго се није могао створити стандардни језик. Тако су се одржали дијалекти и развили су се независно један од другог. Али сваки Норвежанин разуме све локалне дијалекте и оба службена језика. За изговор норвешког језика нема утврђених правила. Разлог томе је што се обје иначице претежно пишу. Већином се говори локални дијалекат. Норвешки је веома сличан данском и шведском. Говорници ових језика разумрју се међусобно без већих проблема. Норвешки је, значи, интересантан језик... А свако може да одабере који норвешки жели да учи!