Рјечник

sr У ресторану 3   »   bn রেস্টুরেন্ট ৩ – এ

31 [тридесет и један]

У ресторану 3

У ресторану 3

৩১ [একত্রিশ]

31 [Ēkatriśa]

রেস্টুরেন্ট ৩ – এ

rēsṭurēnṭa 3 – ē

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бенгалски Игра Више
Хтео / хтела бих предјело. আ--র -----স-------র--া--৷ আ__ এ__ স্____ চা_ ৷ আ-া- এ-ট- স-ট-র-ট-র চ-ই ৷ ------------------------- আমার একটা স্টার্টার চাই ৷ 0
rēsṭu-ēn-a 3-–-ē r_________ 3 – ē r-s-u-ē-ṭ- 3 – ē ---------------- rēsṭurēnṭa 3 – ē
Хтео / хтела бих салату. আ--- এক----াল-দ---ই-৷ আ__ এ__ সা__ চা_ ৷ আ-া- এ-ট- স-ল-দ চ-ই ৷ --------------------- আমার একটা সালাদ চাই ৷ 0
rēsṭ----ṭa-- – ē r_________ 3 – ē r-s-u-ē-ṭ- 3 – ē ---------------- rēsṭurēnṭa 3 – ē
Хтео / хтела бих једну супу. আমার এক-- স-যু- -াই-৷ আ__ এ__ স্__ চা_ ৷ আ-া- এ-ট- স-য-প চ-ই ৷ --------------------- আমার একটা স্যুপ চাই ৷ 0
ā--r- ēkaṭ------ṭ-r- ---i ā____ ē____ s_______ c___ ā-ā-a ē-a-ā s-ā-ṭ-r- c-'- ------------------------- āmāra ēkaṭā sṭārṭāra cā'i
Хтео / хтела бих десерт. আ--র -ক-- -েজ--্ট----ষ্ট-ন্ন) --- ৷ আ__ এ__ ডে___ (______ চা_ ৷ আ-া- এ-ট- ড-জ-র-ট (-ি-্-া-্-) চ-ই ৷ ----------------------------------- আমার একটা ডেজার্ট (মিষ্টান্ন) চাই ৷ 0
ā---a--k--ā -ālā-a---'i ā____ ē____ s_____ c___ ā-ā-a ē-a-ā s-l-d- c-'- ----------------------- āmāra ēkaṭā sālāda cā'i
Хтео / хтела бих сладолед са шлагом. আ----ফ--া-ো ক্-ী------ক-----সক--ীম-চাই-৷ আ__ ফে__ ক্__ স_ এ__ আ_____ চা_ ৷ আ-া- ফ-ট-ন- ক-র-ম স- এ-ট- আ-স-্-ী- চ-ই ৷ ---------------------------------------- আমার ফেটানো ক্রীম সহ একটা আইসক্রীম চাই ৷ 0
ā-ā-a--kaṭā--yupa -ā-i ā____ ē____ s____ c___ ā-ā-a ē-a-ā s-u-a c-'- ---------------------- āmāra ēkaṭā syupa cā'i
Хтео / хтела бих воће или сир. আ-ার--- ---া প--র--া- ৷ আ__ ফ_ অ__ প__ চা_ ৷ আ-া- ফ- অ-ব- প-ি- চ-ই ৷ ----------------------- আমার ফল অথবা পনির চাই ৷ 0
ām-ra-ē---ā-ḍējā-ṭ- -miṣṭ--n-)---'i ā____ ē____ ḍ______ (_________ c___ ā-ā-a ē-a-ā ḍ-j-r-a (-i-ṭ-n-a- c-'- ----------------------------------- āmāra ēkaṭā ḍējārṭa (miṣṭānna) cā'i
Хтели / хтеле бисмо доручковати. আ-রা ----ব-র - ন-শত- খ-ত- চ-ই ৷ আ__ জ____ / না__ খে_ চা_ ৷ আ-র- জ-খ-ব-র / ন-শ-া খ-ত- চ-ই ৷ ------------------------------- আমরা জলখাবার / নাশতা খেতে চাই ৷ 0
ā-ā---p-ēṭā-----īma--a-a ēk-ṭā --is-k--m---ā'i ā____ p______ k____ s___ ē____ ā_________ c___ ā-ā-a p-ē-ā-ō k-ī-a s-h- ē-a-ā ā-i-a-r-m- c-'- ---------------------------------------------- āmāra phēṭānō krīma saha ēkaṭā ā'isakrīma cā'i
Хтели / хтеле бисмо ручати. আ--া-দ--ু--র -া-ার --তে চা--৷ আ__ দু___ খা__ খে_ চা_ ৷ আ-র- দ-প-র-র খ-ব-র খ-ত- চ-ই ৷ ----------------------------- আমরা দুপুরের খাবার খেতে চাই ৷ 0
āmā------la --habā p-n-r---ā-i ā____ p____ a_____ p_____ c___ ā-ā-a p-a-a a-h-b- p-n-r- c-'- ------------------------------ āmāra phala athabā panira cā'i
Хтели / хтеле бисмо вечерати. আম----া--র খ------েত- চা- ৷ আ__ রা__ খা__ খে_ চা_ ৷ আ-র- র-ত-র খ-ব-র খ-ত- চ-ই ৷ --------------------------- আমরা রাতের খাবার খেতে চাই ৷ 0
ā--r- j-----ā-ār- /-nāśa-ā-k-ē---cā-i ā____ j__________ / n_____ k____ c___ ā-a-ā j-l-k-ā-ā-a / n-ś-t- k-ē-ē c-'- ------------------------------------- āmarā jalakhābāra / nāśatā khētē cā'i
Шта бисте хтели / хтеле за доручак? আপনার -ল-াবা--- / ন-----জন্- -- চা-? আ___ জ_____ / না__ জ__ কী চা__ আ-ন-র জ-খ-ব-র-র / ন-শ-া জ-্- ক- চ-ই- ------------------------------------ আপনার জলখাবারের / নাশতা জন্য কী চাই? 0
ā--rā--u--r-----hābā-a-kh-t- c--i ā____ d_______ k______ k____ c___ ā-a-ā d-p-r-r- k-ā-ā-a k-ē-ē c-'- --------------------------------- āmarā dupurēra khābāra khētē cā'i
Кајзерице с мармеладом и медом? জ্--ম এ-ং-----------োল? জ্__ এ_ ম_ দি_ রো__ জ-য-ম এ-ং ম-ু দ-য়- র-ল- ----------------------- জ্যাম এবং মধু দিয়ে রোল? 0
āma-ā--ā-ēra -h-------hētē-cā'i ā____ r_____ k______ k____ c___ ā-a-ā r-t-r- k-ā-ā-a k-ē-ē c-'- ------------------------------- āmarā rātēra khābāra khētē cā'i
Тост с кобасицом и сиром? স-েজ --- -ীজ--পন-র)----ে---স্ট? স__ এ_ চী_ (____ দি_ টো___ স-ে- এ-ং চ-জ (-ন-র- দ-য়- ট-স-ট- ------------------------------- সসেজ এবং চীজ (পনির) দিয়ে টোস্ট? 0
āp-n-r--ja-a----ā---- --n-ś-----a-'-- k----'i? ā______ j____________ / n_____ j_____ k_ c____ ā-a-ā-a j-l-k-ā-ā-ē-a / n-ś-t- j-n-y- k- c-'-? ---------------------------------------------- āpanāra jalakhābārēra / nāśatā jan'ya kī cā'i?
Кувано јаје? এ-ট- -ি--ধ-করা---ম? এ__ সি__ ক_ ডি__ এ-ট- স-দ-ধ ক-া ড-ম- ------------------- একটা সিদ্ধ করা ডিম? 0
Jyām--ēbaṁ m-----d-ẏē -ōl-? J____ ē___ m____ d___ r____ J-ā-a ē-a- m-d-u d-ẏ- r-l-? --------------------------- Jyāma ēbaṁ madhu diẏē rōla?
Јаје на око? একটা ভ-----িম? এ__ ভা_ ডি__ এ-ট- ভ-জ- ড-ম- -------------- একটা ভাজা ডিম? 0
J---a--baṁ-ma--u-d-ẏ------? J____ ē___ m____ d___ r____ J-ā-a ē-a- m-d-u d-ẏ- r-l-? --------------------------- Jyāma ēbaṁ madhu diẏē rōla?
Омлет? এ-টা--মলে-? এ__ ও____ এ-ট- ও-ল-ট- ----------- একটা ওমলেট? 0
Jy-m---b-ṁ-m--h- -iẏ-----a? J____ ē___ m____ d___ r____ J-ā-a ē-a- m-d-u d-ẏ- r-l-? --------------------------- Jyāma ēbaṁ madhu diẏē rōla?
Молим још један јогурт. দয়া-করে আর একট- দ--দ-- ৷ দ_ ক_ আ_ এ__ দ_ দি_ ৷ দ-া ক-ে আ- এ-ট- দ- দ-ন ৷ ------------------------ দয়া করে আর একটা দই দিন ৷ 0
Sas--a -----c--- (pa-ir-)---ẏē ṭō---? S_____ ē___ c___ (_______ d___ ṭ_____ S-s-j- ē-a- c-j- (-a-i-a- d-ẏ- ṭ-s-a- ------------------------------------- Sasēja ēbaṁ cīja (panira) diẏē ṭōsṭa?
Молим још соли и бибера. দ-া -র--একটু --ন এ------চও-----৷ দ_ ক_ এ__ নু_ এ_ ম___ দি_ ৷ দ-া ক-ে এ-ট- ন-ন এ-ং ম-ি-ও দ-ন ৷ -------------------------------- দয়া করে একটু নুন এবং মরিচও দিন ৷ 0
S-sē-- ---- -ī-a (p--ir-)-di---ṭōsṭ-? S_____ ē___ c___ (_______ d___ ṭ_____ S-s-j- ē-a- c-j- (-a-i-a- d-ẏ- ṭ-s-a- ------------------------------------- Sasēja ēbaṁ cīja (panira) diẏē ṭōsṭa?
Молим још једну чашу воде. দয়- ক-- -র--ক-গ---স-জ--/----ি-----৷ দ_ ক_ আ_ এ_ গ্__ জ_ / পা_ দি_ ৷ দ-া ক-ে আ- এ- গ-ল-স জ- / প-ন- দ-ন ৷ ----------------------------------- দয়া করে আর এক গ্লাস জল / পানি দিন ৷ 0
S---j- ē-aṁ -īj--(------) -i-ē---s-a? S_____ ē___ c___ (_______ d___ ṭ_____ S-s-j- ē-a- c-j- (-a-i-a- d-ẏ- ṭ-s-a- ------------------------------------- Sasēja ēbaṁ cīja (panira) diẏē ṭōsṭa?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + бенгалски (1-100) МП3 бенгалски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Свако може да научи да успешно говори!

Говорење је релативно лако. Успешно говорење је далеко теже. Како нешто кажемо је много важније од тога шта кажемо. Ово су показале различите студије. Слушалац несвесно обраћа пажњу на извесне одлике говора. На тај начин можемо утицати на то да ли ће наш говор бити добро примљен или не. Довољно је да само водимо рачуна о томе како говоримо. Ово се односи и на наш говор тела. Он мора бити аутентичан и одговарати нашој личности. И глас је при том врло важан, јер и он се оцењује. Када су у питању мушкарци, дубоки глас им доноси предност. Говорник с дубоким гласом чини се компетентнији и суверенији. Варијација гласа, напротив, нема никаквог ефекта. Зато је брзина говора веома важна. Успех разговора испитиван је у разним огледима. Успешан говор је способност убеђивања других. Онај ко жели да друге убеди у нешто ни у ком случају не сме брзо говорити. У противном, ствараће утисак неискрености. Говорити споро такође није добро. Људи који говоре врло споро стварају утисак да су неинтелигентни. Зато је најбоље говорити умереном брзином. Идеалне су 3,5 речи у секунди. У говору су паузе такође врло важне. Оне чине да наш говор делује природније, те му је лакше веровати. Резултат је да нам слушаоци верују. Идеално је правити четири до пет станки у минути. Значи, настојте да боље контролишете свој говор! И следећи разговор за посао може да почне ...
Да ли си знао?
Норвешки је северногермански језик. То је матерњи језик око 5 милиона људи. Посебна одлика норвешког је да се састоји од два стандардна варијетета: бокмала и нинорска. То значи да постоје два призната норвешка језика. Оба се равноправно користе у управи, у школама и у медијима. Због разуђености земље дуго се није могао створити стандардни језик. Тако су се одржали дијалекти и развили су се независно један од другог. Али сваки Норвежанин разуме све локалне дијалекте и оба службена језика. За изговор норвешког језика нема утврђених правила. Разлог томе је што се обје иначице претежно пишу. Већином се говори локални дијалекат. Норвешки је веома сличан данском и шведском. Говорници ових језика разумрју се међусобно без већих проблема. Норвешки је, значи, интересантан језик... А свако може да одабере који норвешки жели да учи!