Рјечник

sr У ресторану 3   »   nn På restaurant 3

31 [тридесет и један]

У ресторану 3

У ресторану 3

31 [trettiein]

På restaurant 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски нинорск Игра Више
Хтео / хтела бих предјело. Eg--il -j-r----- e-- ----ett. E_ v__ g_____ h_ e__ f_______ E- v-l g-e-n- h- e-n f-r-e-t- ----------------------------- Eg vil gjerne ha ein forrett. 0
Хтео / хтела бих салату. E--vi--gj-rne-ha---n--a---. E_ v__ g_____ h_ e__ s_____ E- v-l g-e-n- h- e-n s-l-t- --------------------------- Eg vil gjerne ha ein salat. 0
Хтео / хтела бих једну супу. Eg-vil----r-- h- ---p-. E_ v__ g_____ h_ s_____ E- v-l g-e-n- h- s-p-e- ----------------------- Eg vil gjerne ha suppe. 0
Хтео / хтела бих десерт. E--v-l--jern--ha d----rt. E_ v__ g_____ h_ d_______ E- v-l g-e-n- h- d-s-e-t- ------------------------- Eg vil gjerne ha dessert. 0
Хтео / хтела бих сладолед са шлагом. Eg--il--jer-e h- ---med -r-m. E_ v__ g_____ h_ i_ m__ k____ E- v-l g-e-n- h- i- m-d k-e-. ----------------------------- Eg vil gjerne ha is med krem. 0
Хтео / хтела бих воће или сир. Eg --- --er------f-u-------r os-. E_ v__ g_____ h_ f____ e____ o___ E- v-l g-e-n- h- f-u-t e-l-r o-t- --------------------------------- Eg vil gjerne ha frukt eller ost. 0
Хтели / хтеле бисмо доручковати. Vi vi--g------ha ---kost. V_ v__ g_____ h_ f_______ V- v-l g-e-n- h- f-u-o-t- ------------------------- Vi vil gjerne ha frukost. 0
Хтели / хтеле бисмо ручати. V- v-l g-ern---a---d-a-. V_ v__ g_____ h_ m______ V- v-l g-e-n- h- m-d-a-. ------------------------ Vi vil gjerne ha middag. 0
Хтели / хтеле бисмо вечерати. V---i--gje----h- kve--s---. V_ v__ g_____ h_ k_________ V- v-l g-e-n- h- k-e-d-m-t- --------------------------- Vi vil gjerne ha kveldsmat. 0
Шта бисте хтели / хтеле за доручак? K----i- du-h---i----u--s-? K__ v__ d_ h_ t__ f_______ K-a v-l d- h- t-l f-u-o-t- -------------------------- Kva vil du ha til frukost? 0
Кајзерице с мармеладом и медом? R-n-styk-e--ed-sylt-tøy o- --nni--? R_________ m__ s_______ o_ h_______ R-n-s-y-k- m-d s-l-e-ø- o- h-n-i-g- ----------------------------------- Rundstykke med syltetøy og honning? 0
Тост с кобасицом и сиром? R-s------- -ed -øls--og-os-? R____ b___ m__ p____ o_ o___ R-s-a b-ø- m-d p-l-e o- o-t- ---------------------------- Rista brød med pølse og ost? 0
Кувано јаје? Eit--o-- eg-? E__ k___ e___ E-t k-k- e-g- ------------- Eit kokt egg? 0
Јаје на око? E-t-s---l--g? E__ s________ E-t s-e-l-g-? ------------- Eit speilegg? 0
Омлет? E-n-o---ett? E__ o_______ E-n o-e-e-t- ------------ Ein omelett? 0
Молим још један јогурт. K----- få -in---g-u-t t-l? K__ e_ f_ e__ y______ t___ K-n e- f- e-n y-g-u-t t-l- -------------------------- Kan eg få ein yoghurt til? 0
Молим још соли и бибера. K-n eg-få----t o---epar? K__ e_ f_ s___ o_ p_____ K-n e- f- s-l- o- p-p-r- ------------------------ Kan eg få salt og pepar? 0
Молим још једну чашу воде. K-n ------e-- gl-s---tn? K__ e_ f_ e__ g___ v____ K-n e- f- e-t g-a- v-t-? ------------------------ Kan eg få eit glas vatn? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + нинорск (1-100) МП3 нинорск (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Свако може да научи да успешно говори!

Говорење је релативно лако. Успешно говорење је далеко теже. Како нешто кажемо је много важније од тога шта кажемо. Ово су показале различите студије. Слушалац несвесно обраћа пажњу на извесне одлике говора. На тај начин можемо утицати на то да ли ће наш говор бити добро примљен или не. Довољно је да само водимо рачуна о томе како говоримо. Ово се односи и на наш говор тела. Он мора бити аутентичан и одговарати нашој личности. И глас је при том врло важан, јер и он се оцењује. Када су у питању мушкарци, дубоки глас им доноси предност. Говорник с дубоким гласом чини се компетентнији и суверенији. Варијација гласа, напротив, нема никаквог ефекта. Зато је брзина говора веома важна. Успех разговора испитиван је у разним огледима. Успешан говор је способност убеђивања других. Онај ко жели да друге убеди у нешто ни у ком случају не сме брзо говорити. У противном, ствараће утисак неискрености. Говорити споро такође није добро. Људи који говоре врло споро стварају утисак да су неинтелигентни. Зато је најбоље говорити умереном брзином. Идеалне су 3,5 речи у секунди. У говору су паузе такође врло важне. Оне чине да наш говор делује природније, те му је лакше веровати. Резултат је да нам слушаоци верују. Идеално је правити четири до пет станки у минути. Значи, настојте да боље контролишете свој говор! И следећи разговор за посао може да почне ...
Да ли си знао?
Норвешки је северногермански језик. То је матерњи језик око 5 милиона људи. Посебна одлика норвешког је да се састоји од два стандардна варијетета: бокмала и нинорска. То значи да постоје два призната норвешка језика. Оба се равноправно користе у управи, у школама и у медијима. Због разуђености земље дуго се није могао створити стандардни језик. Тако су се одржали дијалекти и развили су се независно један од другог. Али сваки Норвежанин разуме све локалне дијалекте и оба службена језика. За изговор норвешког језика нема утврђених правила. Разлог томе је што се обје иначице претежно пишу. Већином се говори локални дијалекат. Норвешки је веома сличан данском и шведском. Говорници ових језика разумрју се међусобно без већих проблема. Норвешки је, значи, интересантан језик... А свако може да одабере који норвешки жели да учи!