Рјечник

sr велико – мало   »   bn বড় – ছোট

68 [шездесет и осам]

велико – мало

велико – мало

৬৮ [আটষট্টি]

68 [Āṭaṣaṭṭi]

বড় – ছোট

baṛa – chōṭa

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бенгалски Игра Више
велико и мало ব---এবং--োট ব_ এ_ ছো_ ব-় এ-ং ছ-ট ----------- বড় এবং ছোট 0
b--a – --ō-a b___ – c____ b-ṛ- – c-ō-a ------------ baṛa – chōṭa
Слон је велик. হ-ত--ব-- ৷ হা_ ব_ ৷ হ-ত- ব-় ৷ ---------- হাতি বড় ৷ 0
baṛa---ch--a b___ – c____ b-ṛ- – c-ō-a ------------ baṛa – chōṭa
Миш је мален. ই-----ছ-ট-৷ ইঁ__ ছো_ ৷ ই-দ-র ছ-ট ৷ ----------- ইঁদুর ছোট ৷ 0
b-ṛ--ē--ṁ c-ō-a b___ ē___ c____ b-ṛ- ē-a- c-ō-a --------------- baṛa ēbaṁ chōṭa
тамно и светло অন্---র-এ-ং--জ-বল অ____ এ_ উ___ অ-্-ক-র এ-ং উ-্-ল ----------------- অন্ধকার এবং উজ্বল 0
baṛa ē-aṁ--h-ṭa b___ ē___ c____ b-ṛ- ē-a- c-ō-a --------------- baṛa ēbaṁ chōṭa
Ноћ је тамна. রা--অ--ধক-র হ- ৷ রা_ অ____ হ_ ৷ র-ত অ-্-ক-র হ- ৷ ---------------- রাত অন্ধকার হয় ৷ 0
b-ṛ- -ba-----ṭa b___ ē___ c____ b-ṛ- ē-a- c-ō-a --------------- baṛa ēbaṁ chōṭa
Дан је светао. দি- উজ্----- ৷ দি_ উ___ হ_ ৷ দ-ন উ-্-ল হ- ৷ -------------- দিন উজ্বল হয় ৷ 0
hāti baṛa h___ b___ h-t- b-ṛ- --------- hāti baṛa
старо и младо. বৃদ---/-বৃ-্---এ----ু-ক / -ুব-ী বৃ__ / বৃ__ এ_ যু__ / যু__ ব-দ-ধ / ব-দ-ধ- এ-ং য-ব- / য-ব-ী ------------------------------- বৃদ্ধ / বৃদ্ধা এবং যুবক / যুবতী 0
hā-i baṛa h___ b___ h-t- b-ṛ- --------- hāti baṛa
Наш деда је јако стар. আ-া--র---ক-র-- /--া-ু -ুবই--ৃদ-- ৷ আ___ ঠা___ / দা_ খু__ বৃ__ ৷ আ-া-ে- ঠ-ক-র-া / দ-দ- খ-ব- ব-দ-ধ ৷ ---------------------------------- আমাদের ঠাকুরদা / দাদু খুবই বৃদ্ধ ৷ 0
h--- baṛa h___ b___ h-t- b-ṛ- --------- hāti baṛa
Пре 70 година био је још млад. ৭- বছ- --ে ----ু---ছ---৷ ৭_ ব__ আ_ সে যু__ ছি_ ৷ ৭- ব-র আ-ে স- য-ব- ছ-ল ৷ ------------------------ ৭০ বছর আগে সে যুবক ছিল ৷ 0
im̐dura c---a i_____ c____ i-̐-u-a c-ō-a ------------- im̐dura chōṭa
лепо и ружно সুন্-- এব--কুৎ-িত সু___ এ_ কু___ স-ন-দ- এ-ং ক-ৎ-ি- ----------------- সুন্দর এবং কুৎসিত 0
i--d-ra---ō-a i_____ c____ i-̐-u-a c-ō-a ------------- im̐dura chōṭa
Лептир је леп. প--জ-প-ি ---্-র হয়-৷ প্____ সু___ হ_ ৷ প-র-া-ত- স-ন-দ- হ- ৷ -------------------- প্রজাপতি সুন্দর হয় ৷ 0
im-dura c---a i_____ c____ i-̐-u-a c-ō-a ------------- im̐dura chōṭa
Паук је ружан. ম-ক---া ক-ৎসি- হ--৷ মা___ কু___ হ_ ৷ ম-ক-়-া ক-ৎ-ি- হ- ৷ ------------------- মাকড়সা কুৎসিত হয় ৷ 0
a--hakā-a-ē-aṁ-u-b--a a________ ē___ u_____ a-d-a-ā-a ē-a- u-b-l- --------------------- andhakāra ēbaṁ ujbala
дебело и мршаво মো-া---ং ---া মো_ এ_ রো_ ম-ট- এ-ং র-গ- ------------- মোটা এবং রোগা 0
an-h-kāra ēb-ṁ--jb--a a________ ē___ u_____ a-d-a-ā-a ē-a- u-b-l- --------------------- andhakāra ēbaṁ ujbala
Жена од 100 кила је дебела. য--মহিল-র--জ--১০-----ি --ন- ম-ট--৷ যে ম___ ও__ ১__ কে_ তি_ মো_ ৷ য- ম-ি-া- ও-ন ১-০ ক-জ- ত-ন- ম-ট- ৷ ---------------------------------- যে মহিলার ওজন ১০০ কেজি তিনি মোটা ৷ 0
a--h----- ē--- u-b--a a________ ē___ u_____ a-d-a-ā-a ē-a- u-b-l- --------------------- andhakāra ēbaṁ ujbala
Мушкарац од 50 кила је мршав. য---ু-ুষ---ওজ- -০ কেজি তিনি রোগা ৷ যে পু___ ও__ ৫_ কে_ তি_ রো_ ৷ য- প-র-ষ-র ও-ন ৫- ক-জ- ত-ন- র-গ- ৷ ---------------------------------- যে পুরুষের ওজন ৫০ কেজি তিনি রোগা ৷ 0
r--a an-h-k--a h-ẏa r___ a________ h___ r-t- a-d-a-ā-a h-ẏ- ------------------- rāta andhakāra haẏa
скупо и јефтино দ-ম- --ং -স--া দা_ এ_ স__ দ-ম- এ-ং স-্-া -------------- দামী এবং সস্তা 0
rā---an-h-kāra --ẏa r___ a________ h___ r-t- a-d-a-ā-a h-ẏ- ------------------- rāta andhakāra haẏa
Ауто је скупо. গ--়--া-দা-ী-৷ গা__ দা_ ৷ গ-ড-ী-া দ-ম- ৷ -------------- গাড়ীটা দামী ৷ 0
rā-a--n-hak----h--a r___ a________ h___ r-t- a-d-a-ā-a h-ẏ- ------------------- rāta andhakāra haẏa
Новине су јефтине. খবর-------ট- স-্-- ৷ খ___ কা___ স__ ৷ খ-র-র ক-গ-ট- স-্-া ৷ -------------------- খবরের কাগজটি সস্তা ৷ 0
dina---bala-haẏa d___ u_____ h___ d-n- u-b-l- h-ẏ- ---------------- dina ujbala haẏa

Code-Switching (Пребацивање кода)

Све је већи број људи који одраста са два језика. Они говоре више од једног језика. Многи од њих често мењају језик. Зависно од ситуације одлучују којим ће језиком говорити. На послу, на пример, говоре једним језиком, код куће - другим. На тај начин се прилагођавају околини. Али, постоји и могућност да се језик спонтано мeња. Овај феномен познат је под именом code-switching (пребацивање кода). Код овог феномена долази до тога да се усред разговора језик мења. Постоје многи разлози зашто до овога долази. Људи често не могу да пронађу одговарајућу реч на једном па се стога пребацују на други језик. Другим језиком се боље могу изразити. Такође се може догодити да се човек с једним језиком сигурније осећа. У том случају се одлучује за тај језик када су у питању приватан живот или личне ствари. Понекад у датом језику нема одређене речи. У том случају се мора мењати језик. Или се пребацује на други језик да их други не би разумели. У том случају пребацивање кода преузима улогу тајног језика. Раније је мешање језика било подложно оштрој критици. Владало је мишљење да особа није у стању да говори ни један језик правилно. Данас се о овој појави мисли другачије. Пребацивање кода се у данашње време сматра изузетном језичком компетенцијом. Врло је занимљиво посматрати оне који користе пребацивање кода. Често није у питању само пребацивање на други језик. Долази до мењања и других комуникативних елемената. Многи говоре брже, гласније или са израженијим акцентом. Или одједном почињу да употребљавају интензивнију мимику и гестикулацију. Пребацивање кода је, дакле, донекле и пребацивање с једне културе на другу.