Рјечник

sr Прилози   »   uz ergash gaplar

100 [стотина]

Прилози

Прилози

100 [yuz]

ergash gaplar

Изаберите како желите да видите превод:   
српски узбечки Игра Више
већ једном – још никада ol--n----ech-q-chon o____ - h___ q_____ o-d-n - h-c- q-c-o- ------------------- oldin - hech qachon 0
Јесте ли већ једном били у Берлину? Si--he-h qac-o- B-r---d--bo-g-nm---z? S__ h___ q_____ B_______ b___________ S-z h-c- q-c-o- B-r-i-d- b-l-a-m-s-z- ------------------------------------- Siz hech qachon Berlinda bolganmisiz? 0
Не, још никада. Y-q -e---q----n. Y__ h___ q______ Y-q h-c- q-c-o-. ---------------- Yoq hech qachon. 0
неко – нико k-mdi--he-- -im k_____ h___ k__ k-m-i- h-c- k-m --------------- kimdir hech kim 0
Познајете ли овде некога? Bu-------kim-i-i--t--iy----i? B_ y____ k_______ t__________ B- y-r-a k-m-i-i- t-n-y-i-m-? ----------------------------- Bu yerda kimnidir taniysizmi? 0
Не, ја не познајем овде никога. Y-‘-- --n -u --r-a-h-c- kim-i-t-n--aym-n. Y____ m__ b_ y____ h___ k____ t__________ Y-‘-, m-n b- y-r-a h-c- k-m-i t-n-m-y-a-. ----------------------------------------- Yo‘q, men bu yerda hech kimni tanimayman. 0
још – не више ha-i - -ndi --q h___ - e___ y__ h-l- - e-d- y-q --------------- hali - endi yoq 0
Остајете ли још дуго овде? B- ---a u--q--aqt--urasi---? B_ e___ u___ v___ t_________ B- e-d- u-o- v-q- t-r-s-z-i- ---------------------------- Bu erda uzoq vaqt turasizmi? 0
Не, ја не остајем више дуго овде. Y-----en -- -r-- --oq q-l-a--an. Y___ m__ b_ e___ u___ q_________ Y-q- m-n b- e-d- u-o- q-l-a-m-n- -------------------------------- Yoq, men bu erda uzoq qolmayman. 0
још нешто – ништа више boshq--nar-a - b-sh------- na-sa b_____ n____ - b_____ h___ n____ b-s-q- n-r-a - b-s-q- h-c- n-r-a -------------------------------- boshqa narsa - boshqa hech narsa 0
Желите ли још нешто попити? Ya-a-ich--li- istay----i? Y___ i_______ i__________ Y-n- i-h-m-i- i-t-y-i-m-? ------------------------- Yana ichimlik istaysizmi? 0
Не, ја не желим ништа више. Y----men---sh-a-h--h---r---i--o-lam-ym--. Y___ m__ b_____ h___ n______ x___________ Y-q- m-n b-s-q- h-c- n-r-a-i x-h-a-a-m-n- ----------------------------------------- Yoq, men boshqa hech narsani xohlamayman. 0
већ нешто – још ништа n-m-di- ----l- --ch nar-a n______ - h___ h___ n____ n-m-d-r - h-l- h-c- n-r-a ------------------------- nimadir - hali hech narsa 0
Јесте ли већ нешто јели? Siz ---i-bir-r---rs--y--i-----i? S__ h___ b____ n____ y__________ S-z h-l- b-r-r n-r-a y-d-n-i-m-? -------------------------------- Siz hali biror narsa yedingizmi? 0
Не, ја још нисам ништа јео / јела. Yoq- -e- ---i-hec--n-rs-----a--m. Y___ m__ h___ h___ n____ y_______ Y-q- m-n h-l- h-c- n-r-a y-m-d-m- --------------------------------- Yoq, men hali hech narsa yemadim. 0
још неко – нико више b----a -ir-v - en-i h--h-kim b_____ b____ - e___ h___ k__ b-s-q- b-r-v - e-d- h-c- k-m ---------------------------- boshqa birov - endi hech kim 0
Жели ли још неко кафу? K-mdi- qa-va-i-ta---? K_____ q____ i_______ K-m-i- q-h-a i-t-y-i- --------------------- Kimdir qahva istaydi? 0
Не, нико више. Y--- --di--------m. Y___ e___ h___ k___ Y-q- e-d- h-c- k-m- ------------------- Yoq, endi hech kim. 0

Арапски језик

Арапски спада у ред најважнијих светских језика. Њиме говори преко 300 милиона људи. Ови људи живе у преко 20 различитих земаља. Арапски спада у афроазијске језике. Настао је пре више хиљада година. Најпре се њиме говорило на Aрапском полуострву. Одатле се језик даље ширио. Говорни арапски разликује се од књижевног. Такође постоје и многобројни арапски дијалекти. Могли би се рећи да се у свакој областидрукчије говори. Они који говоре различитим дијалектом често се уопште и не разумеју. Зато се филмови на арапском језику чести синхронизују. Само на тај начин их се може разумети у свим арапским земљама. У данашње време се стандардни класични арапски скоро и не говори. Налазимо га само у писаном облику. Књиге и новине писане су класичним арапским језиком. До данас није установљен стручни арапски језик. Зато се користе стручни појмови из других језика. У овом региону доминантну улогу играју енглески и француски. Последњних година је интерес за арапски језик јако порастао. Све више људи жели да га учи. На сваком универзитету и у многим школама постоје курсеви овог језика. Писање арапског многе људе фасцинира. Арапски се пише здеснa налево. Изговор и граматика арапског нису баш једноставни. Има много гласова и правила које други језици не познају. При учењу арапског језика би се требало придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, па граматика, a затим писање.