Рјечник

sr Везници 3   »   uz birikmalar 3

96 [деведесет и шест]

Везници 3

Везници 3

96 [toqson olti]

birikmalar 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски узбечки Игра Више
Ја устајем чим будилник зазвони. B-d-lnik -i--ngl-g-- -a--t----r-i-da--tura--n. B_______ j__________ z_____ o________ t_______ B-d-l-i- j-r-n-l-g-n z-h-t- o-r-i-d-n t-r-m-n- ---------------------------------------------- Budilnik jiringlagan zahoti o‘rnimdan turaman. 0
Ја постајем уморан / уморна чим требам учити. O‘-ishim k-ra- b--ls-,-charcha---ol--an. O_______ k____ b______ c_______ q_______ O-q-s-i- k-r-k b-‘-s-, c-a-c-a- q-l-m-n- ---------------------------------------- O‘qishim kerak bo‘lsa, charchab qolaman. 0
Ја престајем радити чим напуним 60. 60-yo--ga-tol--ni--a i-hlas-n--to-t--am--. 6_ y_____ t_________ i________ t__________ 6- y-s-g- t-l-a-i-d- i-h-a-h-i t-x-a-a-a-. ------------------------------------------ 60 yoshga tolganimda ishlashni toxtataman. 0
Када ћете позвати? Q-c--n -o-g-roq q-la---? Q_____ q_______ q_______ Q-c-o- q-n-i-o- q-l-s-z- ------------------------ Qachon qongiroq qilasiz? 0
Чим будем имао / имала тренутак слободног времена. Men-- b-r--ahz- bo----i-bilano-. M____ b__ l____ b______ b_______ M-n-a b-r l-h-a b-l-s-i b-l-n-q- -------------------------------- Menda bir lahza bolishi bilanoq. 0
Он ће звати чим буде имао нешто времена. Vaqti b----hi-------q -o--i-oq-qi-a-i. V____ b______ b______ q_______ q______ V-q-i b-l-s-i b-l-n-q q-n-i-o- q-l-d-. -------------------------------------- Vaqti bolishi bilanoq qongiroq qiladi. 0
Колико дуго ћете радити? Qac---g--ha is--ay--z? Q__________ i_________ Q-c-o-g-c-a i-h-a-s-z- ---------------------- Qachongacha ishlaysiz? 0
Ја ћу радити док будем могао / могла. Q--im--n -e-ga-ch- -s--a-ma-. Q_______ k________ i_________ Q-l-m-a- k-l-a-c-a i-h-a-m-n- ----------------------------- Qolimdan kelgancha ishlayman. 0
Ја ћу радити док будем здрав / здрава. So-li-i- -or-ek--- -s-la--an. S_______ b__ e____ i_________ S-g-i-i- b-r e-a-, i-h-a-m-n- ----------------------------- Sogligim bor ekan, ishlayman. 0
Он лежи у кревету уместо да ради. U-i---------ni-- yot-qd- ----d-. U i______ o_____ y______ y______ U i-h-a-h o-n-g- y-t-q-a y-t-d-. -------------------------------- U ishlash orniga yotoqda yotadi. 0
Она чита новине уместо да кува. U ov-at--i-hi-ish---rn-g----z--a ----y--. U o____ p________ o______ g_____ o_______ U o-q-t p-s-i-i-h o-r-i-a g-z-t- o-q-y-i- ----------------------------------------- U ovqat pishirish o‘rniga gazeta o‘qiydi. 0
Он седи у кафани уместо да иде кући. U uyga --ri-h-o--nig---abd----t-ra--. U u___ b_____ o______ p____ o________ U u-g- b-r-s- o-r-i-a p-b-a o-t-r-d-. ------------------------------------- U uyga borish o‘rniga pabda o‘tiradi. 0
Колико ја знам, он станује овде. B---sh-mc-a, u--h--y--d----s-a---. B___________ u s__ y____ y________ B-l-s-i-c-a- u s-u y-r-a y-s-a-d-. ---------------------------------- Bilishimcha, u shu yerda yashaydi. 0
Колико ја знам, његова жена је болесна. Bi-i---mc-a,-----ni kasa-. B___________ x_____ k_____ B-l-s-i-c-a- x-t-n- k-s-l- -------------------------- Bilishimcha, xotini kasal. 0
Колико ја знам, он је незапослен. Bilis-i--ha- - ----iz. B___________ u i______ B-l-s-i-c-a- u i-h-i-. ---------------------- Bilishimcha, u ishsiz. 0
Ја сам преспавао / преспавала, иначе бих био тачан / била тачна. Men ux--b -o-i---n- -ks--ol-a----t-d- bo--r-i-. M__ u____ q________ a__ h____ v______ b________ M-n u-l-b q-l-b-a-, a-s h-l-a v-q-i-a b-l-r-i-. ----------------------------------------------- Men uxlab qolibman, aks holda vaqtida bolardim. 0
Ја сам пропустио / пропустила аутобус, иначе бих био тачан / била тачна. Av-o---d-n -echi- qol-a----,--o-l---- va-------o-l--di-. A_________ k_____ q_________ b_______ v______ b_________ A-t-b-s-a- k-c-i- q-l-a-d-m- b-‘-m-s- v-q-i-a b-‘-a-d-m- -------------------------------------------------------- Avtobusdan kechib qolgandim, bo‘lmasa vaqtida bo‘lardim. 0
Ја нисам нашао / нашла пут, иначе бих био тачан / била тачна. Y-‘l-i---po-m------bo--m-----va---d---o---rdim. Y_____ t__________ b________ v______ b_________ Y-‘-n- t-p-l-a-i-, b-‘-m-s-, v-q-i-a b-‘-a-d-m- ----------------------------------------------- Yo‘lni topolmadim, bo‘lmasa, vaqtida bo‘lardim. 0

Језик и математика

Размишљање и језик иду руку под руку. Они једно на друго врше утицај. Језичке структуре утичу на наше мисаоне структуре. У неким језицима, на пример, не постоје речи којима се означавају бројеви. Они који се овим језицима служе не разумеју концепт бројева. Зато математика и језици такође на неки начин иду руку под руку. Граматичке и математичке структуре су често врло сличне. Неки научници су мишљења да се на сличан начин и обрађују. Они верују да је центар за говор такође одговоран и за математику. Могао би да помогне мозгу да рачуна. Ипак, најновије студије показују нешто сасвим друго. Оне показују да мозак математику обрађује без језика. Научници вршили испитивања на три човека. Мозак све три особе је био повређен. И центар за говор је био повређен. Испитаници су имали страховите проблеме са говором. Нису били у стању ни да формулишу једноставне реченице. Такође нису били у стању да разумеју речи. После језичног теста требало је да испитаници решавају тест из математике. Неки од задатих проблема били су врло комплексни. Ипак, испитаници су их решили. Резултати поменуте студије врло су занимљиви. Они нам показују да се математика не кодира речима. Могуће је да математика и језици имају заједничку основу. И једно и друго се обрађују у истом центру. Али, математику није нужно најпре преводити у речи. Можда се математика и језик заједно развијају ... Кад је развој мозга завршен, они онда егзистирају одвојено!