短语手册

zh 喜欢某事   »   sr нешто желети

70[七十]

喜欢某事

喜欢某事

70 [седамдесет]

70 [sedamdeset]

нешто желети

nešto želeti

选择您想要查看翻译的方式：   
中文（简体） 塞尔维亚语 播放 更多
您 想 抽烟 吗 ？ Же-и-е-л--п-ши-и? Ж_____ л_ п______ Ж-л-т- л- п-ш-т-? ----------------- Желите ли пушити? 0
n-š-o ž---ti n____ ž_____ n-š-o ž-l-t- ------------ nešto želeti
您 想 跳舞 吗 ？ Ж--ит- -и играт-? Ж_____ л_ и______ Ж-л-т- л- и-р-т-? ----------------- Желите ли играти? 0
n-što--el-ti n____ ž_____ n-š-o ž-l-t- ------------ nešto želeti
您 想 去 散步 吗 ？ Ж------ли -е---и? Ж_____ л_ ш______ Ж-л-т- л- ш-т-т-? ----------------- Желите ли шетати? 0
Ž---t-----pu----? Ž_____ l_ p______ Ž-l-t- l- p-š-t-? ----------------- Želite li pušiti?
我 想 抽烟 。 Ја же-им-п-ши--. Ј_ ж____ п______ Ј- ж-л-м п-ш-т-. ---------------- Ја желим пушити. 0
Ž-l--e li-puš--i? Ž_____ l_ p______ Ž-l-t- l- p-š-t-? ----------------- Želite li pušiti?
你 想 要 一支 烟 吗 ？ Ж-л-ш--- --га--ту? Ж____ л_ ц________ Ж-л-ш л- ц-г-р-т-? ------------------ Желиш ли цигарету? 0
Ž---te l- p-----? Ž_____ l_ p______ Ž-l-t- l- p-š-t-? ----------------- Želite li pušiti?
他 想 要 打火机 。 О--же-и ват-у. О_ ж___ в_____ О- ж-л- в-т-у- -------------- Он жели ватру. 0
Že--te ---i--at-? Ž_____ l_ i______ Ž-l-t- l- i-r-t-? ----------------- Želite li igrati?
我 想 喝点儿 东西 。 Ј---ел-- н--то-п---. Ј_ ж____ н____ п____ Ј- ж-л-м н-ш-о п-т-. -------------------- Ја желим нешто пити. 0
Žel-te li-i-r-ti? Ž_____ l_ i______ Ž-l-t- l- i-r-t-? ----------------- Želite li igrati?
我 想 吃点儿 东西 。 Ј-----и--не-то-јес-и. Ј_ ж____ н____ ј_____ Ј- ж-л-м н-ш-о ј-с-и- --------------------- Ја желим нешто јести. 0
Ž------l--------? Ž_____ l_ i______ Ž-l-t- l- i-r-t-? ----------------- Želite li igrati?
我 想 休息 一下 。 Ј- -е-желим---л- од---ити. Ј_ с_ ж____ м___ о________ Ј- с- ж-л-м м-л- о-м-р-т-. -------------------------- Ја се желим мало одморити. 0
Ž----e li š-----? Ž_____ l_ š______ Ž-l-t- l- š-t-t-? ----------------- Želite li šetati?
我 想 问 您 一些 事情 。 Ј- -ас ---и- -е--- п--ати. Ј_ В__ ж____ н____ п______ Ј- В-с ж-л-м н-ш-о п-т-т-. -------------------------- Ја Вас желим нешто питати. 0
Želit- -- šeta--? Ž_____ l_ š______ Ž-l-t- l- š-t-t-? ----------------- Želite li šetati?
我 想 求 您 点儿 事情 。 Ј------ж-л---------то--ам-----. Ј_ В__ ж____ з_ н____ з________ Ј- В-с ж-л-м з- н-ш-о з-м-л-т-. ------------------------------- Ја Вас желим за нешто замолити. 0
Ž--it- l--š-ta-i? Ž_____ l_ š______ Ž-l-t- l- š-t-t-? ----------------- Želite li šetati?
我 想 邀请 您 。 Ја-В-с----и- -----што----в---. Ј_ В__ ж____ н_ н____ п_______ Ј- В-с ж-л-м н- н-ш-о п-з-а-и- ------------------------------ Ја Вас желим на нешто позвати. 0
Ja-že-im --š-ti. J_ ž____ p______ J- ž-l-m p-š-t-. ---------------- Ja želim pušiti.
请问 您 要 点儿 什么 ？ Шта --л--е----ли-? Ш__ ж______ м_____ Ш-а ж-л-т-, м-л-м- ------------------ Шта желите, молим? 0
J--ž---m--u--t-. J_ ž____ p______ J- ž-l-m p-š-t-. ---------------- Ja želim pušiti.
您 要 咖啡 吗 ？ Же------и ----? Ж_____ л_ к____ Ж-л-т- л- к-ф-? --------------- Желите ли кафу? 0
J- --l-m-p--iti. J_ ž____ p______ J- ž-l-m p-š-t-. ---------------- Ja želim pušiti.
或者 您 更喜欢 喝茶 ？ Или р-ди-- ж-лите ч-ј? И__ р_____ ж_____ ч___ И-и р-д-ј- ж-л-т- ч-ј- ---------------------- Или радије желите чај? 0
Žel----- c-ga-et-? Ž____ l_ c________ Ž-l-š l- c-g-r-t-? ------------------ Želiš li cigaretu?
我们 想 回家 。 Ми -- же-им--в-зити ----. М_ с_ ж_____ в_____ к____ М- с- ж-л-м- в-з-т- к-ћ-. ------------------------- Ми се желимо возити кући. 0
Ž--iš l- c-g--e-u? Ž____ l_ c________ Ž-l-š l- c-g-r-t-? ------------------ Želiš li cigaretu?
你们 要 打出租车 吗 ？ Же--те -и в--т-к-и? Ж_____ л_ в_ т_____ Ж-л-т- л- в- т-к-и- ------------------- Желите ли ви такси? 0
Ž-l----- -iga-et-? Ž____ l_ c________ Ž-l-š l- c-g-r-t-? ------------------ Želiš li cigaretu?
他们 想 打 电话 。 Он- -е-е-т--еф-ни----. О__ ж___ т____________ О-и ж-л- т-л-ф-н-р-т-. ---------------------- Они желе телефонирати. 0
O----li-va--u. O_ ž___ v_____ O- ž-l- v-t-u- -------------- On želi vatru.

下载 MP3 (.zip 文件)

MP3 中文（简体） + 塞尔维亚语 (1-100) MP3 塞尔维亚语 (1-100)
未找到视频！

两种语言 = 两个语言中心！

学习一门语言的时间点对我们的大脑来说并非无所谓。 因为这与大脑对不同语言的储存位置有关。 我们所学过的一切语言并非全都储存在一块儿。 成年后所学的语言会有独立的储存空间。 也就是说，大脑会在另外一个地方处理新的语言规则。 新学的语言不会和母语储存在一起。 相反，双语环境下长大的人则会储存在同一区域。 这个结论由多项研究都得出。 神经学家对不同实验对象做了研究。 这些实验对象都能流利地说两种语言。 其中一个部分实验对象在双语环境下长大。 另一部分实验对象的第二语言是后学的。 研究人员在语言测验过程中测量了实验对象的大脑活动。 以此来确认大脑在处理语言测验时的工作区域。 实验结果发现，后天双语者拥有两个语言中心！ 研究学者对该结果一直感到难以置信。 大脑受损的人会出现各种症状。 其中也有可能会导致语言问题。 比如造成词语发音上或理解上的困难。 但是双语大脑损伤者有时会出现特殊症状。 他们的语言问题不会总是同时出现在两种语言上。 如果只是其一大脑区域受损，那么另一个区域仍然可以运作。 病人对其中一种语言的使用能力也比另外一种更好。 当他们重新学习这两种语言时，两者间的学习进度也会不同。 这也证实了两种语言并非储存在同一个地方。 因为它们不是同时学的，所以建立起了两个语言中心。 我们的大脑究竟是如何管理多种语言的，这仍未清楚。 但这个新的研究发现倒是可以引领新的学习策略.......