Размоўнік

be Чытаць і пісаць   »   sr Читати и писати

6 [шэсць]

Чытаць і пісаць

Чытаць і пісаць

6 [шест]

6 [šest]

Читати и писати

Čitati i pisati

Выберыце, як вы хочаце бачыць пераклад:   
Беларуская Сербская Гуляць Больш
Я чытаю. J- --та-. J_ ч_____ J- ч-т-м- --------- Ja читам. 0
Ja-či-am. J_ č_____ J- č-t-m- --------- Ja čitam.
Я чытаю літару. Ја--и----ј-дн- с----. Ј_ ч____ ј____ с_____ Ј- ч-т-м ј-д-о с-о-о- --------------------- Ја читам једно слово. 0
J- č--am -e--o---o-o. J_ č____ j____ s_____ J- č-t-m j-d-o s-o-o- --------------------- Ja čitam jedno slovo.
Я чытаю слова. Ја ч-----ј--ну ---. Ј_ ч____ ј____ р___ Ј- ч-т-м ј-д-у р-ч- ------------------- Ја читам једну реч. 0
Ja --t----e--u-re-. J_ č____ j____ r___ J- č-t-m j-d-u r-č- ------------------- Ja čitam jednu reč.
Я чытаю сказ. Ј--ч---- ---ну--еч--иц-. Ј_ ч____ ј____ р________ Ј- ч-т-м ј-д-у р-ч-н-ц-. ------------------------ Ја читам једну реченицу. 0
J--čit-- j-d-- -----icu. J_ č____ j____ r________ J- č-t-m j-d-u r-č-n-c-. ------------------------ Ja čitam jednu rečenicu.
Я чытаю ліст. Ј--ч-т-- -е-н---и--о. Ј_ ч____ ј____ п_____ Ј- ч-т-м ј-д-о п-с-о- --------------------- Ја читам једно писмо. 0
J- čit-m--edno--i-mo. J_ č____ j____ p_____ J- č-t-m j-d-o p-s-o- --------------------- Ja čitam jedno pismo.
Я чытаю кнігу. Ј- ч-та--јед------г-. Ј_ ч____ ј____ к_____ Ј- ч-т-м ј-д-у к-и-у- --------------------- Ја читам једну књигу. 0
Ja-čit-- je----knj-g-. J_ č____ j____ k______ J- č-t-m j-d-u k-j-g-. ---------------------- Ja čitam jednu knjigu.
Я чытаю. Ј- -и--м. Ј_ ч_____ Ј- ч-т-м- --------- Ја читам. 0
J--čit-m. J_ č_____ J- č-t-m- --------- Ja čitam.
Ты чытаеш. Т- чи---. Т_ ч_____ Т- ч-т-ш- --------- Ти читаш. 0
T- č--a-. T_ č_____ T- č-t-š- --------- Ti čitaš.
Ён чытае. О- -ит-. О_ ч____ О- ч-т-. -------- Он чита. 0
On----a. O_ č____ O- č-t-. -------- On čita.
Я пішу. Ја пи---. Ј_ п_____ Ј- п-ш-м- --------- Ја пишем. 0
Ja---še-. J_ p_____ J- p-š-m- --------- Ja pišem.
Я пішу літару. Ј--п-ш-- -е--о----во. Ј_ п____ ј____ с_____ Ј- п-ш-м ј-д-о с-о-о- --------------------- Ја пишем једно слово. 0
J- ---e- -ed-o s-ovo. J_ p____ j____ s_____ J- p-š-m j-d-o s-o-o- --------------------- Ja pišem jedno slovo.
Я пішу слова. Ја п--е---е----р--. Ј_ п____ ј____ р___ Ј- п-ш-м ј-д-у р-ч- ------------------- Ја пишем једну реч. 0
Ja --šem j--nu--e-. J_ p____ j____ r___ J- p-š-m j-d-u r-č- ------------------- Ja pišem jednu reč.
Я пішу сказ. Ја-п-шем----ну--еч-н---. Ј_ п____ ј____ р________ Ј- п-ш-м ј-д-у р-ч-н-ц-. ------------------------ Ја пишем једну реченицу. 0
Ja -i-em jed----e---i-u. J_ p____ j____ r________ J- p-š-m j-d-u r-č-n-c-. ------------------------ Ja pišem jednu rečenicu.
Я пішу ліст. Ја ----м ј-дно ----о. Ј_ п____ ј____ п_____ Ј- п-ш-м ј-д-о п-с-о- --------------------- Ја пишем једно писмо. 0
J--piš-m---d-o--ism-. J_ p____ j____ p_____ J- p-š-m j-d-o p-s-o- --------------------- Ja pišem jedno pismo.
Я пішу кнігу. Ја-пиш-м --дн--к---у. Ј_ п____ ј____ к_____ Ј- п-ш-м ј-д-у к-и-у- --------------------- Ја пишем једну књигу. 0
Ja -i--m--edn--k-j-g-. J_ p____ j____ k______ J- p-š-m j-d-u k-j-g-. ---------------------- Ja pišem jednu knjigu.
Я пішу. Ј- п--е-. Ј_ п_____ Ј- п-ш-м- --------- Ја пишем. 0
Ja p--e-. J_ p_____ J- p-š-m- --------- Ja pišem.
Ты пішаш. Ти п-шеш. Т_ п_____ Т- п-ш-ш- --------- Ти пишеш. 0
T--p----. T_ p_____ T- p-š-š- --------- Ti pišeš.
Ён піша. Он----е. О_ п____ О- п-ш-. -------- Он пише. 0
O---iše. O_ p____ O- p-š-. -------- On piše.

Інтэрнацыянальныя словы

Глабалізацыя, сярод іншага, уплывае і на мову. Гэта робіцца заўважным па павелічэнні колькасці інтэрнацыянальных слоў. Інтэрнацыянальныя словы - гэта словы, якія прысутнічаюць у многіх мовах. Пры гэтым, словы маюць аднолькавая, або падобнае значэнне. Вымаўленне часта тое ж самае. Напісанне таксама можа быць вельмі падобным. Цікава тое, як распаўсюджваюцца інтэрнацыянальныя словы. Для іх не існуе межаў. У тым ліку геаграфічных. І тым больш моўных. Ёсць словы, якія разумеюць людзі на ўсіх кантынентах. Добрым прыкладам з'яўляецца слова Hotel. Яно існуе амаль што паўсюль у свеце. Многія інтэрнацыянальныя словы бяруць пачатак у навуцы. Тэхнічныя тэрміны таксама распаўсюджваюцца хутка і па ўсім свеце. Старыя інтэрнацыянальныя словы маюць агульны корань. Яны ўтварыліся ад аднаго і таго ж слова. Аднак у большасці выпадкаў у аснове інтэрнацыянальных слоў ляжаць запазычанні. Гэта азначае, что словы проста ўваходзяць у іншую мову. Пры такім пераходзе важную ролю гуляюць гісторыка-культурныя вобласці. Кожная цывілізацыя мае свае ўласныя традыцыі. Таму новыя канцэпціі прырастаюцца не ўсюды. Культурныя нормы вырашаюць, якія ідэі могуць быць прыняты. Некаторыя рэчы існуюць толькі ў пэўных частках свету. Іншыя вельмі хутка распаўсюджваюцца па ўсім свеце. Але калі нейкая рэч атрымлівае распаўсюджванне, то распаўсюджаваецца іяе назва. Менавіта гэта робіць інтэрнацыянальныя словы такімі займальнымі! Здзяйсняючы адкрыцці ў мовах, мы таксама здзяйсняем адкрыцці ў культурах…