Pasikalbėjimų knygelė

lt ką pagrįsti 1   »   sr нешто образложити 1

75 [septyniasdešimt penki]

ką pagrįsti 1

ką pagrįsti 1

75 [седамдесет и пет]

75 [sedamdeset i pet]

нешто образложити 1

nešto obrazložiti 1

Pasirinkite, kaip norite matyti vertimą:   
lietuvių serbų Žaisti Daugiau
Kodėl neateinate? З-што н---о-а-ите? З____ н_ д________ З-ш-о н- д-л-з-т-? ------------------ Зашто не долазите? 0
neš-o--braz-ož--- 1 n____ o__________ 1 n-š-o o-r-z-o-i-i 1 ------------------- nešto obrazložiti 1
Oras toks blogas. В---е ј--та-о--о--. В____ ј_ т___ л____ В-е-е ј- т-к- л-ш-. ------------------- Време је тако лоше. 0
n-š-----r--lo--t- 1 n____ o__________ 1 n-š-o o-r-z-o-i-i 1 ------------------- nešto obrazložiti 1
(Aš) neateisiu, nes oras toks blogas. Ја н- ----з----је- -е-----е -----л---. Ј_ н_ д_______ ј__ ј_ в____ т___ л____ Ј- н- д-л-з-м- ј-р ј- в-е-е т-к- л-ш-. -------------------------------------- Ја не долазим, јер је време тако лоше. 0
Z-št- -e d-la---e? Z____ n_ d________ Z-š-o n- d-l-z-t-? ------------------ Zašto ne dolazite?
Kodėl jis neateina? З-шт--он--- д---зи? З____ о_ н_ д______ З-ш-о о- н- д-л-з-? ------------------- Зашто он не долази? 0
Za-to-n- -ola-it-? Z____ n_ d________ Z-š-o n- d-l-z-t-? ------------------ Zašto ne dolazite?
Jo nekvietė. Он н-ј--п-зв-н. О_ н___ п______ О- н-ј- п-з-а-. --------------- Он није позван. 0
Z-št- n- dolaz---? Z____ n_ d________ Z-š-o n- d-l-z-t-? ------------------ Zašto ne dolazite?
Jis neateis, nes jo nekvietė. Он-не ---аз-, ј---ниј- -о-ван. О_ н_ д______ ј__ н___ п______ О- н- д-л-з-, ј-р н-ј- п-з-а-. ------------------------------ Он не долази, јер није позван. 0
Vreme----t--o-lo-e. V____ j_ t___ l____ V-e-e j- t-k- l-š-. ------------------- Vreme je tako loše.
Kodėl tu neateini? За-то н--до-а-и-? З____ н_ д_______ З-ш-о н- д-л-з-ш- ----------------- Зашто не долазиш? 0
V--me--- --ko--o--. V____ j_ t___ l____ V-e-e j- t-k- l-š-. ------------------- Vreme je tako loše.
(Aš) neturiu laiko. Ја н---- вр-ме--. Ј_ н____ в_______ Ј- н-м-м в-е-е-а- ----------------- Ја немам времена. 0
V--me -e-t-ko-----. V____ j_ t___ l____ V-e-e j- t-k- l-š-. ------------------- Vreme je tako loše.
(Aš) neateinu, nes neturiu laiko. Ја--- д-ла-им- ј-р--е----в-----а. Ј_ н_ д_______ ј__ н____ в_______ Ј- н- д-л-з-м- ј-р н-м-м в-е-е-а- --------------------------------- Ја не долазим, јер немам времена. 0
Ja -e -ol-zim,-j-r----vr-me---k--l-še. J_ n_ d_______ j__ j_ v____ t___ l____ J- n- d-l-z-m- j-r j- v-e-e t-k- l-š-. -------------------------------------- Ja ne dolazim, jer je vreme tako loše.
Kodėl nepasilieki? Заш---н---с-а--ш? З____ н_ о_______ З-ш-о н- о-т-н-ш- ----------------- Зашто не останеш? 0
J--ne--o---im,-j-- je -r--e----------. J_ n_ d_______ j__ j_ v____ t___ l____ J- n- d-l-z-m- j-r j- v-e-e t-k- l-š-. -------------------------------------- Ja ne dolazim, jer je vreme tako loše.
(Aš) dar turiu dirbti. Ја м-ра- --ш р-ди-и. Ј_ м____ ј__ р______ Ј- м-р-м ј-ш р-д-т-. -------------------- Ја морам још радити. 0
J---- --lazim- j----- -rem- ---- -oš-. J_ n_ d_______ j__ j_ v____ t___ l____ J- n- d-l-z-m- j-r j- v-e-e t-k- l-š-. -------------------------------------- Ja ne dolazim, jer je vreme tako loše.
(Aš) nepasilieku, nes dar turiu dirbti. Ј- ---о-тајем- јер мор-м --- -а----. Ј_ н_ о_______ ј__ м____ ј__ р______ Ј- н- о-т-ј-м- ј-р м-р-м ј-ш р-д-т-. ------------------------------------ Ја не остајем, јер морам још радити. 0
Z-----o- -- dola--? Z____ o_ n_ d______ Z-š-o o- n- d-l-z-? ------------------- Zašto on ne dolazi?
Kodėl (jūs) jau išeinate? Зашто---- -д---? З____ в__ и_____ З-ш-о в-ћ и-е-е- ---------------- Зашто већ идете? 0
Z--t--on----d--az-? Z____ o_ n_ d______ Z-š-o o- n- d-l-z-? ------------------- Zašto on ne dolazi?
Aš pavargęs / -usi. Ја с-м-уморан----морн-. Ј_ с__ у_____ / у______ Ј- с-м у-о-а- / у-о-н-. ----------------------- Ја сам уморан / уморна. 0
Z--to -- ne-dol--i? Z____ o_ n_ d______ Z-š-o o- n- d-l-z-? ------------------- Zašto on ne dolazi?
(Aš) išeinu, nes esu pavargęs / -usi. Ја-и-е---ј---сам умо----/ у-орна. Ј_ и____ ј__ с__ у_____ / у______ Ј- и-е-, ј-р с-м у-о-а- / у-о-н-. --------------------------------- Ја идем, јер сам уморан / уморна. 0
O- ---e-p-zva-. O_ n___ p______ O- n-j- p-z-a-. --------------- On nije pozvan.
Kodėl (jūs) jau išvažiuojate? За-то ве- одлазит-? З____ в__ о________ З-ш-о в-ћ о-л-з-т-? ------------------- Зашто већ одлазите? 0
On ni-e-p----n. O_ n___ p______ O- n-j- p-z-a-. --------------- On nije pozvan.
Jau vėlu. Ве--ј----с-о. В__ ј_ к_____ В-ћ ј- к-с-о- ------------- Већ је касно. 0
On-nije-p-zv--. O_ n___ p______ O- n-j- p-z-a-. --------------- On nije pozvan.
(Aš) išvažiuoju, nes jau vėlu. Одла-и-, јер--е-в-- ка-но. О_______ ј__ ј_ в__ к_____ О-л-з-м- ј-р ј- в-ћ к-с-о- -------------------------- Одлазим, јер је већ касно. 0
O- -- -o-a--- --r-------o-van. O_ n_ d______ j__ n___ p______ O- n- d-l-z-, j-r n-j- p-z-a-. ------------------------------ On ne dolazi, jer nije pozvan.

Parsisiųsti MP3 (.zip failus)

MP3 lietuvių + serbų (1-100) MP3 serbų (1-100)
Vaizdo įrašas nerastas!

Gimtoji kalba = jausminga, užsienio = racionali?

Mokydamiesi užsienio kalbos, stimuliuojame smegenis. Mokantis keičiasi mūsų mąstymas. Tampame kūrybiškesni ir lankstesni. Mokantiems kelias kalbas lengviau apmąstyti sudėtingus dalykus. Atmintis treniruojama mokantis. Kuo daugiau išmokstame, tuo geriau ji veikia. Tas, kas išmoksta daug kalbų, taip pat greitai išmoksta ir kitų dalykų. Jis gali daug intensyviau ir ilgiau ką nors apmąstyti. Todėl tas žmogus greičiau sprendžia problemas. Daugiakalbiai žmonės taip pat yra ryžtingesni. Tačiau nuo kalbų priklauso ir tai kaip jie priima sprendimus. Kalba, kuria mąstome, daro įtaką mūsų sprendimams. Tam ištirti psichologai pasitelkė eksperimentą. Visi jo dalyviai buvo daugiakalbiai. Be gimtosios kalbos jie dar kalbėjo kita kalba. Dalyviai turėjo atsakyti į klausimą. Klausimas buvo susijęs su problemos sprendimu. Sprendimo metu dalyviai turėjo pasirinkti iš dviejų galimybių. Vienas jų buvo rizikingesnė už kitą. Dalyviai į klausimą turėjo atsakyti abiejomis kalbomis. Atsakymai keitėsi keičiantis kalbai! Kai jie kalbėjo gimtąja kalba, dalyviai rinkosi rizikuoti. Tačiau kalbėdami užsienio kalba jie rinkosi patikimesnį variantą. Po šio eksperimento dalyviai turėjo lažintis. Čia taip pat buvo pastebėtas aiškus skirtumas. Naudodami užsienio kalbą jie buvo daug racionalesni. Tyrėjai mano, kad kalbėdami užsienio kalba labiau susikaupiame. Galbūt dėl to sprendimus priimame vadovadamiesi ne jausmais, o protu…