Рјечник

sr Радити   »   ps کار کول

55 [педесет и пет]

Радити

Радити

55 [ پنځه پنځوس ]

55 [ پنځه پنځوس ]

کار کول

kār kol

Изаберите како желите да видите превод:   
српски паштунски Игра Више
Шта сте по занимању? ت- -ه -ار---ی؟ ت_ څ_ ک__ ک___ ت- څ- ک-ر ک-ی- -------------- ته څه کار کوی؟ 0
k-r kol k__ k__ k-r k-l ------- kār kol
Мој муж је по занимању доктор. ز-ا -ی-- په -سل- -- ډاک-ر-دی. ز__ م___ پ_ م___ ک_ ډ____ د__ ز-ا م-ړ- پ- م-ل- ک- ډ-ک-ر د-. ----------------------------- زما میړه په مسلک کې ډاکټر دی. 0
k---k-l k__ k__ k-r k-l ------- kār kol
Ја радим пола радног времена као медицинска сестра. زه-ن-م -ر--ن-- -----ګ--ک-ر---م. ز_ ن__ و__ ن__ پ_ ت___ ک__ ک___ ز- ن-م و-ځ ن-س پ- ت-ګ- ک-ر ک-م- ------------------------------- زه نیم ورځ نرس په توګه کار کوم. 0
ته -ه-کا--کوی؟ ت_ څ_ ک__ ک___ ت- څ- ک-ر ک-ی- -------------- ته څه کار کوی؟
Ускоро ћемо добити пензију. م-ږ--- -ر-تق-ع--ت----ه ک-و. م__ ب_ ژ_ ت____ ت_____ ک___ م-ږ ب- ژ- ت-ا-د ت-ل-س- ک-و- --------------------------- موږ به ژر تقاعد ترلاسه کړو. 0
ته څه ک-----ی؟ ت_ څ_ ک__ ک___ ت- څ- ک-ر ک-ی- -------------- ته څه کار کوی؟
Али су порези високи. مګ- --کس ډیر --. م__ ٹ___ ډ__ د__ م-ر ٹ-ک- ډ-ر د-. ---------------- مګر ٹیکس ډیر ده. 0
ته-څ--ک-- -وی؟ ت_ څ_ ک__ ک___ ت- څ- ک-ر ک-ی- -------------- ته څه کار کوی؟
И здравствено осигурање је високо. او --غت-ا-ب-م- ګ--- -ه. ا_ ر_____ ب___ ګ___ د__ ا- ر-غ-ی- ب-م- ګ-ا- د-. ----------------------- او روغتیا بیمه ګران ده. 0
زم- م-----ه----ک کې-ډاک-ر -ی. ز__ م___ پ_ م___ ک_ ډ____ د__ ز-ا م-ړ- پ- م-ل- ک- ډ-ک-ر د-. ----------------------------- زما میړه په مسلک کې ډاکټر دی.
Шта желиш једном постати? ته -ه-جوړې-- غ-ا--؟ ت_ څ_ ج_____ غ_____ ت- څ- ج-ړ-د- غ-ا-ې- ------------------- ته څه جوړېدل غواړې؟ 0
ز-- -ی---په --ل- ک- ډ--ټ- دی. ز__ م___ پ_ م___ ک_ ډ____ د__ ز-ا م-ړ- پ- م-ل- ک- ډ-ک-ر د-. ----------------------------- زما میړه په مسلک کې ډاکټر دی.
Ја желим постати инжењер. ز- غ---- ان-ی-ر---. ز_ غ____ ا_____ ش__ ز- غ-ا-م ا-ج-ن- ش-. ------------------- زه غواړم انجینر شم. 0
ز-- میړه -ه مسلک ک- ډاک-ر --. ز__ م___ پ_ م___ ک_ ډ____ د__ ز-ا م-ړ- پ- م-ل- ک- ډ-ک-ر د-. ----------------------------- زما میړه په مسلک کې ډاکټر دی.
Желим да студирам на универзитету. ز---واړ--پ- پ--نت-- -- ز-ه-کړ--وکړ-. ز_ غ____ پ_ پ______ ک_ ز__ ک__ و____ ز- غ-ا-م پ- پ-ه-ت-ن ک- ز-ه ک-ه و-ړ-. ------------------------------------ زه غواړم په پوهنتون کې زده کړه وکړم. 0
z- n-m or-z ------ tog- k-r--om z_ n__ o___ n__ p_ t___ k__ k__ z- n-m o-d- n-s p- t-g- k-r k-m ------------------------------- za nym ordz nrs pa toga kār kom
Ја сам приправник. زه -- انټ---یم ز_ ی_ ا____ ی_ ز- ی- ا-ټ-ن ی- -------------- زه یو انټرن یم 0
za--y--o-d---rs pa--o-a--ā- -om z_ n__ o___ n__ p_ t___ k__ k__ z- n-m o-d- n-s p- t-g- k-r k-m ------------------------------- za nym ordz nrs pa toga kār kom
Ја не зарађујем много. زما----ش-ډ-ر-نه -ی ز__ م___ ډ__ ن_ د_ ز-ا م-ا- ډ-ر ن- د- ------------------ زما معاش ډېر نه دی 0
z- ny----dz --s -a -og--k-----m z_ n__ o___ n__ p_ t___ k__ k__ z- n-m o-d- n-s p- t-g- k-r k-m ------------------------------- za nym ordz nrs pa toga kār kom
Ја одрађујем приправнички стаж у иностранству. ز- -ه--هر م-- کې -نٹ-ن-پ-ک--. ز_ پ_ ب__ م__ ک_ ا______ ک___ ز- پ- ب-ر م-ک ک- ا-ٹ-ن-پ ک-م- ----------------------------- زه په بهر ملک کې انٹرنشپ کوم. 0
مو- -ه ژر تقاعد-----------. م__ ب_ ژ_ ت____ ت_____ ک___ م-ږ ب- ژ- ت-ا-د ت-ل-س- ک-و- --------------------------- موږ به ژر تقاعد ترلاسه کړو.
Ово је мој шеф. دا ز-- -شر -ی د_ ز__ م__ د_ د- ز-ا م-ر د- ------------- دا زما مشر دی 0
م---به-ژ---قاعد-ت--اس- -ړو. م__ ب_ ژ_ ت____ ت_____ ک___ م-ږ ب- ژ- ت-ا-د ت-ل-س- ک-و- --------------------------- موږ به ژر تقاعد ترلاسه کړو.
Имам драге колеге. زه--ه-ه-کار-ن -رم. ز_ ښ_ ه______ ل___ ز- ښ- ه-ک-ر-ن ل-م- ------------------ زه ښه همکاران لرم. 0
م----ه--ر-تق-ع--ترلا----ړو. م__ ب_ ژ_ ت____ ت_____ ک___ م-ږ ب- ژ- ت-ا-د ت-ل-س- ک-و- --------------------------- موږ به ژر تقاعد ترلاسه کړو.
У подне увек идемо у кантину. م-- -- د--وډۍ -ه ---------ن----ته-ځ-. م__ ت_ د ډ___ پ_ و__ ک_ ک_____ ت_ ځ__ م-ږ ت- د ډ-ډ- پ- و-ت ک- ک-ن-ی- ت- ځ-. ------------------------------------- موږ تل د ډوډۍ په وخت کې کانټین ته ځو. 0
m-----s-ḏ-r-da m__ y__ ḏ__ d_ m-r y-s ḏ-r d- -------------- mgr yks ḏyr da
Ја тражим радно место. زه د -و ن-کری-پ- لټ--کې -م. ز_ د ی_ ن____ پ_ ل__ ک_ ی__ ز- د ی- ن-ک-ی پ- ل-ه ک- ی-. --------------------------- زه د یو نوکری په لټه کې یم. 0
m---y---ḏ-- -a m__ y__ ḏ__ d_ m-r y-s ḏ-r d- -------------- mgr yks ḏyr da
Ја сам већ годину дана незапослен / незапослена. ز--ل- -- -ا- ---یس- -زګار--م. ز_ ل_ ی_ ک__ ر_____ و____ ی__ ز- ل- ی- ک-ل ر-ه-س- و-ګ-ر ی-. ----------------------------- زه له یو کال راهیسې وزګار یم. 0
m----k--ḏyr da m__ y__ ḏ__ d_ m-r y-s ḏ-r d- -------------- mgr yks ḏyr da
У овој земљи има превише незапослених. پ---ې -------ې-ډ-ر ب---ره -لک---. پ_ د_ ه____ ک_ ډ__ ب_____ خ__ د__ پ- د- ه-و-د ک- ډ-ر ب-ک-ر- خ-ک د-. --------------------------------- په دې هېواد کې ډېر بېکاره خلک دي. 0
āo ro-ty--b-ma-g-ān-da ā_ r_____ b___ g___ d_ ā- r-ǧ-y- b-m- g-ā- d- ---------------------- āo roǧtyā byma grān da

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 паштунски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Меморији је потребан говор

Већина људи памти свој први дан у школи. Многи од њих се ипак не сећају шта је било пре тога. Скоро да немамо сећање на прве дане нашег живота. Али зашто? Зашто се не сећамо искустава које смо имали кад смо били бебе? Разлог лежи у развоју. Говор и меморија се развијају готово истовремено. Да би се нечега сетила, особи је неопходан језик. То значи да мора имати речи којима би означила своја искуства. Научници су децу тестирали на различите начине. Том приликом дошли су до занимљивог открића. Чим науче да говоре, деца забораве све што је било пре тог тренутка. Зато је почетак говора истовремено и почетак меморије. Прве три године живота деца уче огроман број ствари. Свакога дана доживљавају нове ствари. У тој животној доби стичу многа важна искуства. Па ипак све то нестане. Психолози овај феномен називају инфантилном амнезијом. У памћењу остају само ствари које су деца у стању да именују. Аутобиографско памћење чува лично доживљено. Ово ради на принципу вођења дневника. У њему је записано све што нам је у животу важно. На тај начин аутобиографска меморија формира наш идентитет. Али њен развој зависи од учења матерњег језика. Њу можемо активирати искључиво путем говора. Ствари које смо као беба научили нису нестале. Све оне су меморисане негде у мозгу. Једино их се не можемо сетити... Заиста штета, зар не?