Рјечник

sr У ресторану 3   »   ps په رستورانت کې 3

31 [тридесет и један]

У ресторану 3

У ресторану 3

31 [ یو دیرش ]

31 [ یو دیرش ]

په رستورانت کې 3

په رستورانت کې 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски паштунски Игра Више
Хтео / хтела бих предјело. زه--ی--ا--------م. ز_ ا_______ غ_____ ز- ا-پ-ا-ز- غ-ا-م- ------------------ زه ایپٹائزر غواړم. 0
په-ر-ت---ن---ې 3 پ_ ر_______ ک_ 3 پ- ر-ت-ر-ن- ک- 3 ---------------- په رستورانت کې 3
Хтео / хтела бих салату. زه---اد غو-ړم ز_ س___ غ____ ز- س-ا- غ-ا-م ------------- زه سلاد غواړم 0
په-رس-و---ت -ې 3 پ_ ر_______ ک_ 3 پ- ر-ت-ر-ن- ک- 3 ---------------- په رستورانت کې 3
Хтео / хтела бих једну супу. ز- -وپ غواړم ز_ س__ غ____ ز- س-پ غ-ا-م ------------ زه سوپ غواړم 0
za-āy--zr-ǧo-ṟm z_ ā_____ ǧ____ z- ā-p-z- ǧ-ā-m --------------- za āypāzr ǧoāṟm
Хтео / хтела бих десерт. زه -وا-ه-غو---. ز_ خ____ غ_____ ز- خ-ا-ه غ-ا-م- --------------- زه خواږه غواړم. 0
za-āyp-zr ǧ---m z_ ā_____ ǧ____ z- ā-p-z- ǧ-ā-m --------------- za āypāzr ǧoāṟm
Хтео / хтела бих сладолед са шлагом. ز--د---یم-س-----س-کری--غ-ا-م. ز_ د ک___ س__ آ__ ک___ غ_____ ز- د ک-ی- س-ه آ-س ک-ی- غ-ا-م- ----------------------------- زه د کریم سره آیس کریم غواړم. 0
za-āyp--- --ā-m z_ ā_____ ǧ____ z- ā-p-z- ǧ-ā-m --------------- za āypāzr ǧoāṟm
Хтео / хтела бих воће или сир. ز- -یو--یا--نیر-غ-اړم. ز_ م___ ی_ پ___ غ_____ ز- م-و- ی- پ-ی- غ-ا-م- ---------------------- زه میوه یا پنیر غواړم. 0
ز- سلاد---اړم ز_ س___ غ____ ز- س-ا- غ-ا-م ------------- زه سلاد غواړم
Хтели / хтеле бисмо доручковати. مو--غواړ--------ته وک--. م__ غ____ چ_ ن____ و____ م-ږ غ-ا-و چ- ن-ش-ه و-ړ-. ------------------------ موږ غواړو چې ناشته وکړو. 0
زه-س--د غ---م ز_ س___ غ____ ز- س-ا- غ-ا-م ------------- زه سلاد غواړم
Хтели / хтеле бисмо ручати. م-ږ-د -رم- --ډ---وا--. م__ د غ___ ډ___ غ_____ م-ږ د غ-م- ډ-ډ- غ-ا-و- ---------------------- موږ د غرمې ډوډۍ غواړو. 0
زه---ا- -واړم ز_ س___ غ____ ز- س-ا- غ-ا-م ------------- زه سلاد غواړم
Хтели / хтеле бисмо вечерати. موږ-- شپې ډوډۍ-غو--و. م__ د ش__ ډ___ غ_____ م-ږ د ش-ې ډ-ډ- غ-ا-و- --------------------- موږ د شپې ډوډۍ غواړو. 0
زه--و- -وا-م ز_ س__ غ____ ز- س-پ غ-ا-م ------------ زه سوپ غواړم
Шта бисте хтели / хтеле за доручак? د ن-ش-ې-لپ--ه څه--واړ-؟ د ن____ ل____ څ_ غ_____ د ن-ش-ې ل-ا-ه څ- غ-ا-ې- ----------------------- د ناشتې لپاره څه غواړې؟ 0
زه سوپ غو-ړم ز_ س__ غ____ ز- س-پ غ-ا-م ------------ زه سوپ غواړم
Кајзерице с мармеладом и медом? د جا- ا---ا--------و-ۍ؟ د ج__ ا_ ش___ س__ ډ____ د ج-م ا- ش-ت- س-ه ډ-ډ-؟ ----------------------- د جام او شاتو سره ډوډۍ؟ 0
زه-س---غواړم ز_ س__ غ____ ز- س-پ غ-ا-م ------------ زه سوپ غواړم
Тост с кобасицом и сиром? د--ا-ی--او پن-----ه --س-؟ د س____ ا_ پ___ س__ ټ____ د س-س-ج ا- پ-ی- س-ه ټ-س-؟ ------------------------- د ساسیج او پنیر سره ټوسټ؟ 0
ز---واږ- --ا--. ز_ خ____ غ_____ ز- خ-ا-ه غ-ا-م- --------------- زه خواږه غواړم.
Кувано јаје? پ---ش-ې ---؟ پ__ ش__ ه___ پ-ه ش-ې ه-ۍ- ------------ پخه شوې هګۍ؟ 0
زه خ-ا-----ا--. ز_ خ____ غ_____ ز- خ-ا-ه غ-ا-م- --------------- زه خواږه غواړم.
Јаје на око? یوه -خ--ه--؟ ی__ پ__ ه___ ی-ه پ-ه ه-ۍ- ------------ یوه پخه هګۍ؟ 0
ز--خوا-ه ----م. ز_ خ____ غ_____ ز- خ-ا-ه غ-ا-م- --------------- زه خواږه غواړم.
Омлет? آم-ې-؟ آ_____ آ-ل-ټ- ------ آملېټ؟ 0
z- d--r-- --- -s --y- ǧoāṟm z_ d k___ s__ y_ k___ ǧ____ z- d k-y- s-a y- k-y- ǧ-ā-m --------------------------- za d krym sra ys krym ǧoāṟm
Молим још један јогурт. ی--ب- -س-ې- مه-بان- ----. ی_ ب_ م____ م______ و____ ی- ب- م-ت-، م-ر-ا-ي و-ړ-. ------------------------- یو بل مستې، مهرباني وکړئ. 0
za d--rym-sra y- k--m--oā-m z_ d k___ s__ y_ k___ ǧ____ z- d k-y- s-a y- k-y- ǧ-ā-m --------------------------- za d krym sra ys krym ǧoāṟm
Молим још соли и бибера. نور-----ه او-م-چ- م-رب-ني----ئ. ن__ م____ ا_ م___ م______ و____ ن-ر م-ل-ه ا- م-چ- م-ر-ا-ي و-ړ-. ------------------------------- نور مالګه او مرچ، مهرباني وکړئ. 0
za----r-- sra ---kr-m---āṟm z_ d k___ s__ y_ k___ ǧ____ z- d k-y- s-a y- k-y- ǧ-ā-m --------------------------- za d krym sra ys krym ǧoāṟm
Молим још једну чашу воде. م-----ي--ک-ئ یو--- ګ--ا- ا---. م______ و___ ی_ ب_ ګ____ ا____ م-ر-ا-ي و-ړ- ی- ب- ګ-ل-س ا-ب-. ------------------------------ مهرباني وکړئ یو بل ګیلاس اوبه. 0
ز--م----یا --ی- غو---. ز_ م___ ی_ پ___ غ_____ ز- م-و- ی- پ-ی- غ-ا-م- ---------------------- زه میوه یا پنیر غواړم.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 паштунски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Свако може да научи да успешно говори!

Говорење је релативно лако. Успешно говорење је далеко теже. Како нешто кажемо је много важније од тога шта кажемо. Ово су показале различите студије. Слушалац несвесно обраћа пажњу на извесне одлике говора. На тај начин можемо утицати на то да ли ће наш говор бити добро примљен или не. Довољно је да само водимо рачуна о томе како говоримо. Ово се односи и на наш говор тела. Он мора бити аутентичан и одговарати нашој личности. И глас је при том врло важан, јер и он се оцењује. Када су у питању мушкарци, дубоки глас им доноси предност. Говорник с дубоким гласом чини се компетентнији и суверенији. Варијација гласа, напротив, нема никаквог ефекта. Зато је брзина говора веома важна. Успех разговора испитиван је у разним огледима. Успешан говор је способност убеђивања других. Онај ко жели да друге убеди у нешто ни у ком случају не сме брзо говорити. У противном, ствараће утисак неискрености. Говорити споро такође није добро. Људи који говоре врло споро стварају утисак да су неинтелигентни. Зато је најбоље говорити умереном брзином. Идеалне су 3,5 речи у секунди. У говору су паузе такође врло важне. Оне чине да наш говор делује природније, те му је лакше веровати. Резултат је да нам слушаоци верују. Идеално је правити четири до пет станки у минути. Значи, настојте да боље контролишете свој говор! И следећи разговор за посао може да почне ...
Да ли си знао?
Норвешки је северногермански језик. То је матерњи језик око 5 милиона људи. Посебна одлика норвешког је да се састоји од два стандардна варијетета: бокмала и нинорска. То значи да постоје два призната норвешка језика. Оба се равноправно користе у управи, у школама и у медијима. Због разуђености земље дуго се није могао створити стандардни језик. Тако су се одржали дијалекти и развили су се независно један од другог. Али сваки Норвежанин разуме све локалне дијалекте и оба службена језика. За изговор норвешког језика нема утврђених правила. Разлог томе је што се обје иначице претежно пишу. Већином се говори локални дијалекат. Норвешки је веома сличан данском и шведском. Говорници ових језика разумрју се међусобно без већих проблема. Норвешки је, значи, интересантан језик... А свако може да одабере који норвешки жели да учи!