Zbirka izraza

hr Prošlost 3   »   ru Прошедшая форма 3

83 [osamdeset i tri]

Prošlost 3

Prošlost 3

83 [восемьдесят три]

83 [vosemʹdesyat tri]

Прошедшая форма 3

Proshedshaya forma 3

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski ruski igra Više
telefonirati Го---ить ------е-ону Г_______ п_ т_______ Г-в-р-т- п- т-л-ф-н- -------------------- Говорить по телефону 0
Proshe--haya f--m- 3 P___________ f____ 3 P-o-h-d-h-y- f-r-a 3 -------------------- Proshedshaya forma 3
Telefonirao / telefonirala sam. Я г--о-и- - -ово-ил- -о ---е--н-. Я г______ / г_______ п_ т________ Я г-в-р-л / г-в-р-л- п- т-л-ф-н-. --------------------------------- Я говорил / говорила по телефону. 0
P--sh----a-a fo----3 P___________ f____ 3 P-o-h-d-h-y- f-r-a 3 -------------------- Proshedshaya forma 3
Cijelo sam vrijeme telefonirao / telefonirala. Я в-е-вр-м--г-во-ил - го-о-ила-по -е-е----. Я в__ в____ г______ / г_______ п_ т________ Я в-е в-е-я г-в-р-л / г-в-р-л- п- т-л-ф-н-. ------------------------------------------- Я все время говорил / говорила по телефону. 0
Gov--itʹ--o -------u G_______ p_ t_______ G-v-r-t- p- t-l-f-n- -------------------- Govoritʹ po telefonu
pitati Сп-ашив--ь С_________ С-р-ш-в-т- ---------- Спрашивать 0
G-v-rit---- --lef--u G_______ p_ t_______ G-v-r-t- p- t-l-f-n- -------------------- Govoritʹ po telefonu
Pitao / pitala sam. Я-с--о--л-/ -пр--ил-. Я с______ / с________ Я с-р-с-л / с-р-с-л-. --------------------- Я спросил / спросила. 0
G--or-tʹ p- --lefonu G_______ p_ t_______ G-v-r-t- p- t-l-f-n- -------------------- Govoritʹ po telefonu
Uvijek sam pitao / pitala. Я -се-д- с------ал-- -прашива--. Я в_____ с________ / с__________ Я в-е-д- с-р-ш-в-л / с-р-ш-в-л-. -------------------------------- Я всегда спрашивал / спрашивала. 0
Ya-go----l / g-vo-i-- -o te-ef--u. Y_ g______ / g_______ p_ t________ Y- g-v-r-l / g-v-r-l- p- t-l-f-n-. ---------------------------------- Ya govoril / govorila po telefonu.
ispričati Р---к--ыв-ть Р___________ Р-с-к-з-в-т- ------------ Рассказывать 0
Ya-go-o----/ -ov--ila -- t----on-. Y_ g______ / g_______ p_ t________ Y- g-v-r-l / g-v-r-l- p- t-l-f-n-. ---------------------------------- Ya govoril / govorila po telefonu.
Ispričao / ispričala sam. Я --с----ал / р-сс-азал-. Я р________ / р__________ Я р-с-к-з-л / р-с-к-з-л-. ------------------------- Я рассказал / рассказала. 0
Y- gov-----/ --vor-la-po t-lef-nu. Y_ g______ / g_______ p_ t________ Y- g-v-r-l / g-v-r-l- p- t-l-f-n-. ---------------------------------- Ya govoril / govorila po telefonu.
Ispričao / ispričala sam cijelu priču. Я р--с-а----- ра--к-з--а--с- ис---ию. Я р________ / р_________ в__ и_______ Я р-с-к-з-л / р-с-к-з-л- в-ю и-т-р-ю- ------------------------------------- Я рассказал / рассказала всю историю. 0
Ya vse vremy---ov--i- ----vori---po-t----on-. Y_ v__ v_____ g______ / g_______ p_ t________ Y- v-e v-e-y- g-v-r-l / g-v-r-l- p- t-l-f-n-. --------------------------------------------- Ya vse vremya govoril / govorila po telefonu.
učiti У--ть У____ У-и-ь ----- Учить 0
Y----e-vr-m-a-g-----------vo---- -o--el-fo--. Y_ v__ v_____ g______ / g_______ p_ t________ Y- v-e v-e-y- g-v-r-l / g-v-r-l- p- t-l-f-n-. --------------------------------------------- Ya vse vremya govoril / govorila po telefonu.
Učio / učila sam. Я-у-и- ---ч-ла. Я у___ / у_____ Я у-и- / у-и-а- --------------- Я учил / учила. 0
Ya-v-e-vr---a-g-v--il - govo-i-- -o ---e-o--. Y_ v__ v_____ g______ / g_______ p_ t________ Y- v-e v-e-y- g-v-r-l / g-v-r-l- p- t-l-f-n-. --------------------------------------------- Ya vse vremya govoril / govorila po telefonu.
Učio / učila sam cijelu večer. Я----ь -еч-- учил /--ч-ла. Я в___ в____ у___ / у_____ Я в-с- в-ч-р у-и- / у-и-а- -------------------------- Я весь вечер учил / учила. 0
Spr--hi--tʹ S__________ S-r-s-i-a-ʹ ----------- Sprashivatʹ
raditi Раб-та-ь Р_______ Р-б-т-т- -------- Работать 0
S-r-s-i-atʹ S__________ S-r-s-i-a-ʹ ----------- Sprashivatʹ
Radio / radila sam. Я --б-та--/ ра--тала. Я р______ / р________ Я р-б-т-л / р-б-т-л-. --------------------- Я работал / работала. 0
Sp-a-hi--tʹ S__________ S-r-s-i-a-ʹ ----------- Sprashivatʹ
Radio / radila sam cijeli dan. Я -е-ь ---- раб---л------от--а. Я в___ д___ р______ / р________ Я в-с- д-н- р-б-т-л / р-б-т-л-. ------------------------------- Я весь день работал / работала. 0
Ya---r-sil /---ro-ila. Y_ s______ / s________ Y- s-r-s-l / s-r-s-l-. ---------------------- Ya sprosil / sprosila.
jesti Е--ь Е___ Е-т- ---- Есть 0
Ya -pr--------prosi-a. Y_ s______ / s________ Y- s-r-s-l / s-r-s-l-. ---------------------- Ya sprosil / sprosila.
Jeo / jela sam. Я----л-/ пое-а. Я п___ / п_____ Я п-е- / п-е-а- --------------- Я поел / поела. 0
Ya sp-o-i- ---p-osi-a. Y_ s______ / s________ Y- s-r-s-l / s-r-s-l-. ---------------------- Ya sprosil / sprosila.
Pojeo / pojela sam svu hranu. Я---ел --с-е-а -с--пор-и-. Я с___ / с____ в__ п______ Я с-е- / с-е-а в-ю п-р-и-. -------------------------- Я съел / съела всю порцию. 0
Y- v-egd----ras---al-/ s--as-ivala. Y_ v_____ s_________ / s___________ Y- v-e-d- s-r-s-i-a- / s-r-s-i-a-a- ----------------------------------- Ya vsegda sprashival / sprashivala.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + ruski (1-100) MP3 ruski (1-100)
Video nije pronađen!

Povijest lingvistike

Ljudi su oduvijek bili fascinirani jezicima. Povijest lingvistike je stoga veoma duga. Lingvistika je sustavno proučavanje jezika. Ljudi već tisućama godina razmišljaju o jeziku. Pritom razne kulture razvijaju različite sisteme. Na taj način nastaju raličiti opisi jezika. Današnja lingvistika se prije svega temelji na antičkim teorijama. Posebno mnogo tradicija je utemeljeno u Grčkoj. Ipak, najstarije poznato djelo o jeziku potječe iz Indije. Napisao ga je gramatičar Sakatayana prije otprilike 3.000 godina. U antičko doba su se jezikom bavili filozofi poput Platona. Rimski autori su kasnije dalje razvijali svoje teorije. Arapi su također u 8. stoljeću razvili vlastite tradicije. Njihova djela pokazuju točan opis arapskog jezika. U novije doba postojala je namjera istražiti porijeklo jezika. Učenjake je posebno zanimala povijest jezika. U 18. stoljeću se započelo s uspoređivanjem jezika. Na taj način se nastojalo shvatiti kako se jezici razvijaju. Kasnije se koncentriralo na jezike kao na sustav. Najbitnije pitanje je bilo kako jezici funkcioniraju. Danas unutar lingvistike postoji mnogo škola. Od 1950-ih su se razvile mnoge nove discipline. Na njih su dijelom snažno utjecale ostale znanosti. Na primjer, psiholingvistika ili interkulturalna komunikacija. Novi smjerovi lingvistike su jako specijalizirani. Jedan primjer je feministička lingvistika. Povijest lingvistike se tako nastavlja... Sve dok postoji jezik, čovjek će o njemu razmišljati!