Zbirka izraza

hr Prošlost 3   »   zh 过去时3

83 [osamdeset i tri]

Prošlost 3

Prošlost 3

83[八十三]

83 [Bāshísān]

过去时3

guòqù shí 3

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski kineski (pojednostavljeni) igra Više
telefonirati 通电-（---） 通_______ 通-话-打-话- -------- 通电话（打电话） 0
g---ù-shí-3 g____ s__ 3 g-ò-ù s-í 3 ----------- guòqù shí 3
Telefonirao / telefonirala sam. 我 -过 电--了 。 我 打_ 电_ 了 。 我 打- 电- 了 。 ----------- 我 打过 电话 了 。 0
gu-qù---í 3 g____ s__ 3 g-ò-ù s-í 3 ----------- guòqù shí 3
Cijelo sam vrijeme telefonirao / telefonirala. 我--直----电--了-。 我 一_ 在_ 电_ 了 。 我 一- 在- 电- 了 。 -------------- 我 一直 在打 电话 了 。 0
tō-- -iànhuà -d---iàn-u-) t___ d______ (__ d_______ t-n- d-à-h-à (-ǎ d-à-h-à- ------------------------- tōng diànhuà (dǎ diànhuà)
pitati 提问-，---题，问 提___ 问____ 提-题- 问-题-问 ---------- 提问题， 问问题，问 0
tōng -i--h-à (dǎ-di--hu-) t___ d______ (__ d_______ t-n- d-à-h-à (-ǎ d-à-h-à- ------------------------- tōng diànhuà (dǎ diànhuà)
Pitao / pitala sam. 我------。 我 问_ 了 。 我 问- 了 。 -------- 我 问过 了 。 0
t--g--i--h-à --ǎ--i----à) t___ d______ (__ d_______ t-n- d-à-h-à (-ǎ d-à-h-à- ------------------------- tōng diànhuà (dǎ diànhuà)
Uvijek sam pitao / pitala. 我--前 -- 问 问--。 我 以_ 经_ 问 问_ 。 我 以- 经- 问 问- 。 -------------- 我 以前 经常 问 问题 。 0
w- dǎg-ò-d--n--à-e. w_ d____ d_________ w- d-g-ò d-à-h-à-e- ------------------- wǒ dǎguò diànhuàle.
ispričati 讲-、描述、告-、-、叙述 讲____________ 讲-、-述-告-、-、-述 ------------- 讲述、描述、告诉、说、叙述 0
wǒ -ǎ----di-----le. w_ d____ d_________ w- d-g-ò d-à-h-à-e- ------------------- wǒ dǎguò diànhuàle.
Ispričao / ispričala sam. 我--过---。 我 说_ 了 。 我 说- 了 。 -------- 我 说过 了 。 0
w--d--uò-----hu-le. w_ d____ d_________ w- d-g-ò d-à-h-à-e- ------------------- wǒ dǎguò diànhuàle.
Ispričao / ispričala sam cijelu priču. 我 - 整个事情 都-说--了 。 我 把 整___ 都 说_ 了 。 我 把 整-事- 都 说- 了 。 ----------------- 我 把 整个事情 都 说过 了 。 0
Wǒ yī--- zài-d----ành----. W_ y____ z__ d_ d_________ W- y-z-í z-i d- d-à-h-à-e- -------------------------- Wǒ yīzhí zài dǎ diànhuàle.
učiti -习 学_ 学- -- 学习 0
W---īz---zài-d-------uàl-. W_ y____ z__ d_ d_________ W- y-z-í z-i d- d-à-h-à-e- -------------------------- Wǒ yīzhí zài dǎ diànhuàle.
Učio / učila sam. 我 学习-过- 。 我 学_ 过_ 。 我 学- 过- 。 --------- 我 学习 过了 。 0
W- ---h---ài-d- d--nh-àl-. W_ y____ z__ d_ d_________ W- y-z-í z-i d- d-à-h-à-e- -------------------------- Wǒ yīzhí zài dǎ diànhuàle.
Učio / učila sam cijelu večer. 我--习了-整个 -- 。 我 学__ 整_ 晚_ 。 我 学-了 整- 晚- 。 ------------- 我 学习了 整个 晚上 。 0
T--w-ntí---èn -è-tí--wèn T_ w_____ w__ w_____ w__ T- w-n-í- w-n w-n-í- w-n ------------------------ Tí wèntí, wèn wèntí, wèn
raditi -作 工_ 工- -- 工作 0
Tí w----------w---í,-w-n T_ w_____ w__ w_____ w__ T- w-n-í- w-n w-n-í- w-n ------------------------ Tí wèntí, wèn wèntí, wèn
Radio / radila sam. 我-工- 了 。 我 工_ 了 。 我 工- 了 。 -------- 我 工作 了 。 0
T- ---t----è- -èntí- wèn T_ w_____ w__ w_____ w__ T- w-n-í- w-n w-n-í- w-n ------------------------ Tí wèntí, wèn wèntí, wèn
Radio / radila sam cijeli dan. 我----了 一整天-。 我 工_ 了 一__ 。 我 工- 了 一-天 。 ------------ 我 工作 了 一整天 。 0
w- w-n--òle. w_ w________ w- w-n-u-l-. ------------ wǒ wènguòle.
jesti -饭 吃_ 吃- -- 吃饭 0
wǒ -è--uòl-. w_ w________ w- w-n-u-l-. ------------ wǒ wènguòle.
Jeo / jela sam. 我 吃- 了 。 我 吃_ 了 。 我 吃- 了 。 -------- 我 吃过 了 。 0
wǒ wènguò-e. w_ w________ w- w-n-u-l-. ------------ wǒ wènguòle.
Pojeo / pojela sam svu hranu. 我-把 全部饭菜 都 吃----。 我 把 全___ 都 吃_ 了 。 我 把 全-饭- 都 吃- 了 。 ----------------- 我 把 全部饭菜 都 吃光 了 。 0
W--yǐq-án--īn---á-- -è----ntí. W_ y_____ j________ w__ w_____ W- y-q-á- j-n-c-á-g w-n w-n-í- ------------------------------ Wǒ yǐqián jīngcháng wèn wèntí.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + kineski (pojednostavljeni) (1-100) MP3 kineski (pojednostavljeni) (1-100)
Video nije pronađen!

Povijest lingvistike

Ljudi su oduvijek bili fascinirani jezicima. Povijest lingvistike je stoga veoma duga. Lingvistika je sustavno proučavanje jezika. Ljudi već tisućama godina razmišljaju o jeziku. Pritom razne kulture razvijaju različite sisteme. Na taj način nastaju raličiti opisi jezika. Današnja lingvistika se prije svega temelji na antičkim teorijama. Posebno mnogo tradicija je utemeljeno u Grčkoj. Ipak, najstarije poznato djelo o jeziku potječe iz Indije. Napisao ga je gramatičar Sakatayana prije otprilike 3.000 godina. U antičko doba su se jezikom bavili filozofi poput Platona. Rimski autori su kasnije dalje razvijali svoje teorije. Arapi su također u 8. stoljeću razvili vlastite tradicije. Njihova djela pokazuju točan opis arapskog jezika. U novije doba postojala je namjera istražiti porijeklo jezika. Učenjake je posebno zanimala povijest jezika. U 18. stoljeću se započelo s uspoređivanjem jezika. Na taj način se nastojalo shvatiti kako se jezici razvijaju. Kasnije se koncentriralo na jezike kao na sustav. Najbitnije pitanje je bilo kako jezici funkcioniraju. Danas unutar lingvistike postoji mnogo škola. Od 1950-ih su se razvile mnoge nove discipline. Na njih su dijelom snažno utjecale ostale znanosti. Na primjer, psiholingvistika ili interkulturalna komunikacija. Novi smjerovi lingvistike su jako specijalizirani. Jedan primjer je feministička lingvistika. Povijest lingvistike se tako nastavlja... Sve dok postoji jezik, čovjek će o njemu razmišljati!