Fraseboek

af om van iets te hou   »   sr нешто желети

70 [sewentig]

om van iets te hou

om van iets te hou

70 [седамдесет]

70 [sedamdeset]

нешто желети

nešto želeti

Kies hoe jy die vertaling wil sien:   
Afrikaans Serwies Speel Meer
Wil u rook? Ж-л-те----пуши-и? Ж_____ л_ п______ Ж-л-т- л- п-ш-т-? ----------------- Желите ли пушити? 0
ne--- žel-ti n____ ž_____ n-š-o ž-l-t- ------------ nešto želeti
Wil u dans? Же-и-е--и----ат-? Ж_____ л_ и______ Ж-л-т- л- и-р-т-? ----------------- Желите ли играти? 0
n---o žel-ti n____ ž_____ n-š-o ž-l-t- ------------ nešto želeti
Wil u gaan stap? Же-----л--ш-т--и? Ж_____ л_ ш______ Ж-л-т- л- ш-т-т-? ----------------- Желите ли шетати? 0
Ž--i-e-l----š-t-? Ž_____ l_ p______ Ž-l-t- l- p-š-t-? ----------------- Želite li pušiti?
Ek wil graag rook. Ј- же--м пуши-и. Ј_ ж____ п______ Ј- ж-л-м п-ш-т-. ---------------- Ја желим пушити. 0
Ž----- li-pu-iti? Ž_____ l_ p______ Ž-l-t- l- p-š-t-? ----------------- Želite li pušiti?
Wil jy ’n sigaret hê? Ж-л---ли--и-а--ту? Ж____ л_ ц________ Ж-л-ш л- ц-г-р-т-? ------------------ Желиш ли цигарету? 0
Ž--i-- -------ti? Ž_____ l_ p______ Ž-l-t- l- p-š-t-? ----------------- Želite li pušiti?
Hy soek ’n vuurhoutjie / aansteker. Он-жел---атру. О_ ж___ в_____ О- ж-л- в-т-у- -------------- Он жели ватру. 0
Ž--ite -- i--a-i? Ž_____ l_ i______ Ž-l-t- l- i-r-t-? ----------------- Želite li igrati?
Ek wil graag iets drink. Ја -ели- ---т--пити. Ј_ ж____ н____ п____ Ј- ж-л-м н-ш-о п-т-. -------------------- Ја желим нешто пити. 0
Že-ite li---ra--? Ž_____ l_ i______ Ž-l-t- l- i-r-t-? ----------------- Želite li igrati?
Ek wil graag iets eet. Ј- же--- н--т- --с--. Ј_ ж____ н____ ј_____ Ј- ж-л-м н-ш-о ј-с-и- --------------------- Ја желим нешто јести. 0
Ž-l-te ---i--at-? Ž_____ l_ i______ Ž-l-t- l- i-r-t-? ----------------- Želite li igrati?
Ek wil graag bietjie ontspan. Ја -е-ж--им--а-о-о-м----и. Ј_ с_ ж____ м___ о________ Ј- с- ж-л-м м-л- о-м-р-т-. -------------------------- Ја се желим мало одморити. 0
Ž-l--- l---et--i? Ž_____ l_ š______ Ž-l-t- l- š-t-t-? ----------------- Želite li šetati?
Ek wil u graag iets vra. Ј- В-----лим-н-ш-- -и--т-. Ј_ В__ ж____ н____ п______ Ј- В-с ж-л-м н-ш-о п-т-т-. -------------------------- Ја Вас желим нешто питати. 0
Žel--- -i -et-ti? Ž_____ l_ š______ Ž-l-t- l- š-t-t-? ----------------- Želite li šetati?
Ek wil u graag vir iets vra. Ја--ас ж-лим з------о------ити. Ј_ В__ ж____ з_ н____ з________ Ј- В-с ж-л-м з- н-ш-о з-м-л-т-. ------------------------------- Ја Вас желим за нешто замолити. 0
Ž-li-------et-t-? Ž_____ l_ š______ Ž-l-t- l- š-t-t-? ----------------- Želite li šetati?
Ek wil u graag na iets uitnooi. Ј--Ва--ж-л-м-н- не--- п-зв---. Ј_ В__ ж____ н_ н____ п_______ Ј- В-с ж-л-м н- н-ш-о п-з-а-и- ------------------------------ Ја Вас желим на нешто позвати. 0
J- -e-im -u--t-. J_ ž____ p______ J- ž-l-m p-š-t-. ---------------- Ja želim pušiti.
Wat wil u hê? Ш----елите----л--? Ш__ ж______ м_____ Ш-а ж-л-т-, м-л-м- ------------------ Шта желите, молим? 0
Ja--e--m------i. J_ ž____ p______ J- ž-l-m p-š-t-. ---------------- Ja želim pušiti.
Wil u koffie hê? Ж-л-те ---к-фу? Ж_____ л_ к____ Ж-л-т- л- к-ф-? --------------- Желите ли кафу? 0
J--želim p-šiti. J_ ž____ p______ J- ž-l-m p-š-t-. ---------------- Ja želim pušiti.
Of wil u liewer tee hê? И-и ра-ије желит- -а-? И__ р_____ ж_____ ч___ И-и р-д-ј- ж-л-т- ч-ј- ---------------------- Или радије желите чај? 0
Ž-l-š--i-ciga-et-? Ž____ l_ c________ Ž-l-š l- c-g-r-t-? ------------------ Želiš li cigaretu?
Ons wil huis toe ry. Ми -- ж-ли-- во--ти -ући. М_ с_ ж_____ в_____ к____ М- с- ж-л-м- в-з-т- к-ћ-. ------------------------- Ми се желимо возити кући. 0
Že-i- l--ci-aret-? Ž____ l_ c________ Ž-l-š l- c-g-r-t-? ------------------ Želiš li cigaretu?
Soek julle ’n taxi? Ж--ите -- -и -а--и? Ж_____ л_ в_ т_____ Ж-л-т- л- в- т-к-и- ------------------- Желите ли ви такси? 0
Ž-l-š l- -i-a-etu? Ž____ l_ c________ Ž-l-š l- c-g-r-t-? ------------------ Želiš li cigaretu?
Hulle wil graag ’n oproep maak. О-и--еле-----ф-------. О__ ж___ т____________ О-и ж-л- т-л-ф-н-р-т-. ---------------------- Они желе телефонирати. 0
O--že-i--a-r-. O_ ž___ v_____ O- ž-l- v-t-u- -------------- On želi vatru.

Laai af MP3 (.zip lêers)

MP3 Afrikaans + Serwies (1-100) MP3 Serwies (1-100)
Geen video is gevind nie!

Twee tale = twee spraaksentrums!

Dis nie vir ons brein om ’t ewe wanneer ons ’n taal leer nie. Omdat dit verskillende stoorplekke vir verskillende tale het. Die tale wat ons leer, word nie almal saam gestoor nie. Tale wat ons as volwassenes leer, het hul eie stoorplek. Dit beteken die brein verwerk die nuwe reëls op ’n ander plek. Hulle word nie saam met die moedertaal gestoor nie. Mense wat aan die ander kant tweetalig grootword, gebruik net een deel van die brein. Talle studies het dié gevolgtrekking gemaak. Neurowetenskaplikes het verskeie proefkonyne ondersoek. Die proefkonyne het twee tale vlot gepraat. Een deel van die toetsgroep het egter met albei tale grootgeword. Die ander deel het die tweede taal later in hul lewe geleer. Navorsers kon die breinaktiwiteit tydens die taaltoetse meet. So kon hulle sien watter dele van die brein tydens die toetse gewerk het. En hulle het gesien dat “laat” leerders twee spraaksentrums het! Navorsers het reeds lank vermoed dis so. Mense met breinbeserings het verskillende simptome. So kan breinskade tot spraakprobleme lei. Mense wat aangetas is, kan nie woorde so goed uitspreek of verstaan nie. Maar tweetalige slagoffers het soms ongewone simptome. Hul spraakprobleme affekteer nie albei tale nie. As slegs een deel van die brein beseer is, kan die ander een nog werk. Dan praat die pasiënte een taal beter as die ander. Die twee tale word ook teen ’n verskillende pas weer geleer. Dit bewys dat albei tale nie op dieselfde plek gestoor word nie. Omdat hulle nie tegelyk geleer is nie, vorm hulle twee sentrums. Dis nog onbekend hoe die brein verskeie tale beheer. Maar nuwe bevindings kan tot nuwe leerstrategieë leer.