Рјечник

sr Прилози   »   gu ક્રિયાવિશેષણ

100 [стотина]

Прилози

Прилози

100 [સો]

100 [Sō]

ક્રિયાવિશેષણ

kriyāviśēṣaṇa

Изаберите како желите да видите превод:   
српски гуџарати Игра Више
већ једном – још никада પ--લ-ં-- પ-ેલ---ક્ય--ેય-ન--ં પ__ - પ__ ક્___ ન_ પ-ે-ા- - પ-ે-ા- ક-ય-ર-ય ન-ી- ---------------------------- પહેલાં - પહેલાં ક્યારેય નહીં 0
k--y--iśē---a k____________ k-i-ā-i-ē-a-a ------------- kriyāviśēṣaṇa
Јесте ли већ једном били у Берлину? શુ- ત-------ર-ય બ---િ--ગય---ો? શું ત_ ક્___ બ___ ગ_ છો_ શ-ં ત-ે ક-ય-ર-ય બ-્-િ- ગ-ા છ-? ------------------------------ શું તમે ક્યારેય બર્લિન ગયા છો? 0
kri---iśē--ṇa k____________ k-i-ā-i-ē-a-a ------------- kriyāviśēṣaṇa
Не, још никада. ના ક--ા--- ન---. ના ક્___ ન__ ન- ક-ય-ર-ય ન-ી-. ---------------- ના ક્યારેય નહીં. 0
pahē-āṁ-- pahē-āṁ-ky-rēy---ah-ṁ p______ - p______ k______ n____ p-h-l-ṁ - p-h-l-ṁ k-ā-ē-a n-h-ṁ ------------------------------- pahēlāṁ - pahēlāṁ kyārēya nahīṁ
неко – нико કો-ન- -ોઈ----ં કો__ કો_ ન_ ક-ઈ-ે ક-ઈ ન-ી- -------------- કોઈને કોઈ નહીં 0
pah---ṁ - --h-lā--k-ār-y--nah-ṁ p______ - p______ k______ n____ p-h-l-ṁ - p-h-l-ṁ k-ā-ē-a n-h-ṁ ------------------------------- pahēlāṁ - pahēlāṁ kyārēya nahīṁ
Познајете ли овде некога? શું ત-- અહી- કોઈ-- ઓ--- -ો? શું ત_ અ_ કો__ ઓ__ છો_ શ-ં ત-ે અ-ી- ક-ઈ-ે ઓ-ખ- છ-? --------------------------- શું તમે અહીં કોઈને ઓળખો છો? 0
p-h---ṁ-- --hēl-ṁ -y-r--a -a--ṁ p______ - p______ k______ n____ p-h-l-ṁ - p-h-l-ṁ k-ā-ē-a n-h-ṁ ------------------------------- pahēlāṁ - pahēlāṁ kyārēya nahīṁ
Не, ја не познајем овде никога. ના- -ુ---હ-- -ો-ને-ઓ-ખ-ો-ન-ી. ના_ હું અ_ કો__ ઓ___ ન__ ન-, હ-ં અ-ી- ક-ઈ-ે ઓ-ખ-ો ન-ી- ----------------------------- ના, હું અહીં કોઈને ઓળખતો નથી. 0
ś------ē -y---ya -arl--a ga-ā ---? ś__ t___ k______ b______ g___ c___ ś-ṁ t-m- k-ā-ē-a b-r-i-a g-y- c-ō- ---------------------------------- śuṁ tamē kyārēya barlina gayā chō?
још – не више હ-ુ------વ-ુ-નહ-ં હ_ પ_ - વ_ ન_ હ-ુ પ- - વ-ુ ન-ી- ----------------- હજુ પણ - વધુ નહીં 0
śuṁ tam--k-ā---a -arli-a----ā chō? ś__ t___ k______ b______ g___ c___ ś-ṁ t-m- k-ā-ē-a b-r-i-a g-y- c-ō- ---------------------------------- śuṁ tamē kyārēya barlina gayā chō?
Остајете ли још дуго овде? શું --ે-અહ-- -ાંબ--સ-ય-સ-ધી---ો--ો? શું ત_ અ_ લાં_ સ__ સુ_ ર_ છો_ શ-ં ત-ે અ-ી- લ-ં-ા સ-ય સ-ધ- ર-ો છ-? ----------------------------------- શું તમે અહીં લાંબા સમય સુધી રહો છો? 0
śu- --------r-y--ba---na ---- c--? ś__ t___ k______ b______ g___ c___ ś-ṁ t-m- k-ā-ē-a b-r-i-a g-y- c-ō- ---------------------------------- śuṁ tamē kyārēya barlina gayā chō?
Не, ја не остајем више дуго овде. ના---ુ--અહ-- -ધ- -મ--ન----હીશ. ના_ હું અ_ વ_ સ__ ન_ ર___ ન-, હ-ં અ-ી- વ-ુ સ-ય ન-િ ર-ી-. ------------------------------ ના, હું અહીં વધુ સમય નહિ રહીશ. 0
N--ky-rēya -----. N_ k______ n_____ N- k-ā-ē-a n-h-ṁ- ----------------- Nā kyārēya nahīṁ.
још нешто – ништа више બી-ું---ઈક----ધ--કં--ન--ં બી_ કં__ - વ_ કં_ ન_ બ-જ-ં ક-ઈ- - વ-ુ ક-ઈ ન-ી- ------------------------- બીજું કંઈક - વધુ કંઈ નહીં 0
N- -yārēy- nahīṁ. N_ k______ n_____ N- k-ā-ē-a n-h-ṁ- ----------------- Nā kyārēya nahīṁ.
Желите ли још нешто попити? શું-ત-ન- ----- પીણ-ં ----? શું ત__ બી_ પી_ ગ___ શ-ં ત-ન- બ-જ-ં પ-ણ-ં ગ-શ-? -------------------------- શું તમને બીજું પીણું ગમશે? 0
Nā kyārēya -a--ṁ. N_ k______ n_____ N- k-ā-ē-a n-h-ṁ- ----------------- Nā kyārēya nahīṁ.
Не, ја не желим ништа више. ના,------વધ- ક-ઈ-જોઈ-----થી. ના_ મા_ વ_ કં_ જો__ ન__ ન-, મ-ર- વ-ુ ક-ઈ જ-ઈ-ુ- ન-ી- ---------------------------- ના, મારે વધુ કંઈ જોઈતું નથી. 0
Kō--ē -ō- n--īṁ K____ k__ n____ K-ī-ē k-ī n-h-ṁ --------------- Kōīnē kōī nahīṁ
већ нешто – још ништа કંઈ--- હ-ી -ંઈ---ી કં__ - હ_ કં_ ન_ ક-ઈ- - હ-ી ક-ઈ ન-ી ------------------ કંઈક - હજી કંઈ નથી 0
K--n--k-- n--īṁ K____ k__ n____ K-ī-ē k-ī n-h-ṁ --------------- Kōīnē kōī nahīṁ
Јесте ли већ нешто јели? તમે--જુ --ધ- ક-----ધ-- છ-? ત_ હ_ સુ_ કં_ ખા_ છે_ ત-ે હ-ુ સ-ધ- ક-ઈ ખ-ધ-ં છ-? -------------------------- તમે હજુ સુધી કંઈ ખાધું છે? 0
śu- t-m- -hī- -ō--ē -ḷakhō-ch-? ś__ t___ a___ k____ ō_____ c___ ś-ṁ t-m- a-ī- k-ī-ē ō-a-h- c-ō- ------------------------------- śuṁ tamē ahīṁ kōīnē ōḷakhō chō?
Не, ја још нисам ништа јео / јела. ના,-મેં---ી---ું--ાધ----થી. ના_ મેં હ_ ક_ ખા_ ન__ ન-, મ-ં હ-ી ક-ુ- ખ-ધ-ં ન-ી- --------------------------- ના, મેં હજી કશું ખાધું નથી. 0
ś-ṁ----- -hī- -ōī-ē ōḷak------? ś__ t___ a___ k____ ō_____ c___ ś-ṁ t-m- a-ī- k-ī-ē ō-a-h- c-ō- ------------------------------- śuṁ tamē ahīṁ kōīnē ōḷakhō chō?
још неко – нико више કો- -ીજુ----હ-ે ક------ં કો_ બી_ - હ_ કો_ ન_ ક-ઈ બ-જ-ં - હ-ે ક-ઈ ન-ી- ------------------------ કોઈ બીજું - હવે કોઈ નહીં 0
Nā, huṁ-ahīṁ----n- ōḷakh-tō --th-. N__ h__ a___ k____ ō_______ n_____ N-, h-ṁ a-ī- k-ī-ē ō-a-h-t- n-t-ī- ---------------------------------- Nā, huṁ ahīṁ kōīnē ōḷakhatō nathī.
Жели ли још неко кафу? કોઈ-ે ક-ફ- -ોઈ- છ-? કો__ કો_ જો__ છે_ ક-ઈ-ે ક-ફ- જ-ઈ- છ-? ------------------- કોઈને કોફી જોઈએ છે? 0
N-,--uṁ a-ī- k--n- ----ha---nat-ī. N__ h__ a___ k____ ō_______ n_____ N-, h-ṁ a-ī- k-ī-ē ō-a-h-t- n-t-ī- ---------------------------------- Nā, huṁ ahīṁ kōīnē ōḷakhatō nathī.
Не, нико више. ના- હવ--ક-- નહી-. ના_ હ_ કો_ ન__ ન-, હ-ે ક-ઈ ન-ી-. ----------------- ના, હવે કોઈ નહીં. 0
H-ju-paṇa----ad-u-na--ṁ H___ p___ - v____ n____ H-j- p-ṇ- - v-d-u n-h-ṁ ----------------------- Haju paṇa - vadhu nahīṁ

Арапски језик

Арапски спада у ред најважнијих светских језика. Њиме говори преко 300 милиона људи. Ови људи живе у преко 20 различитих земаља. Арапски спада у афроазијске језике. Настао је пре више хиљада година. Најпре се њиме говорило на Aрапском полуострву. Одатле се језик даље ширио. Говорни арапски разликује се од књижевног. Такође постоје и многобројни арапски дијалекти. Могли би се рећи да се у свакој областидрукчије говори. Они који говоре различитим дијалектом често се уопште и не разумеју. Зато се филмови на арапском језику чести синхронизују. Само на тај начин их се може разумети у свим арапским земљама. У данашње време се стандардни класични арапски скоро и не говори. Налазимо га само у писаном облику. Књиге и новине писане су класичним арапским језиком. До данас није установљен стручни арапски језик. Зато се користе стручни појмови из других језика. У овом региону доминантну улогу играју енглески и француски. Последњних година је интерес за арапски језик јако порастао. Све више људи жели да га учи. На сваком универзитету и у многим школама постоје курсеви овог језика. Писање арапског многе људе фасцинира. Арапски се пише здеснa налево. Изговор и граматика арапског нису баш једноставни. Има много гласова и правила које други језици не познају. При учењу арапског језика би се требало придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, па граматика, a затим писање.