Рјечник

sr У кући   »   gu ઘરમાં

17 [седамнаест]

У кући

У кући

17 [સત્તર]

17 [સત્તર] |

ઘરમાં

ઘરમાં |

Изаберите како желите да видите превод:   
српски гуџарати Игра Више
Овде је наша кућа. અહીં --ારુ- -ર--ે. અ_ અ__ ઘ_ છે_ અ-ી- અ-ા-ુ- ઘ- છ-. ------------------ અહીં અમારું ઘર છે. 0
ઘરમ-- | ઘ__ | ઘ-મ-ં | ------- ઘરમાં |
Горе је кров. ઉ-- ----ે. ઉ__ છ_ છે_ ઉ-ર છ- છ-. ---------- ઉપર છત છે. 0
ઘ--ાં | ઘ__ | ઘ-મ-ં | ------- ઘરમાં |
Доле је подрум. નીચ--ભ----ું છે. ની_ ભોં__ છે_ ન-ચ- ભ-ં-ર-ં છ-. ---------------- નીચે ભોંયરું છે. 0
અહી- -મા-ું -ર--ે.-| અ_ અ__ ઘ_ છે_ | અ-ી- અ-ા-ુ- ઘ- છ-. | -------------------- અહીં અમારું ઘર છે. |
Иза куће је врт. ઘરન- પાછળ-એક---ી-ો છ-. ઘ__ પા__ એ_ બ__ છે_ ઘ-ન- પ-છ- એ- બ-ી-ો છ-. ---------------------- ઘરની પાછળ એક બગીચો છે. 0
અ-ીં -મ--ુ- -ર---- | અ_ અ__ ઘ_ છે_ | અ-ી- અ-ા-ુ- ઘ- છ-. | -------------------- અહીં અમારું ઘર છે. |
Пред кућом нема улице. ઘર-ી --મ--ક-ઈ રસ--ો --ી. ઘ__ સા_ કો_ ર__ ન__ ઘ-ન- સ-મ- ક-ઈ ર-્-ો ન-ી- ------------------------ ઘરની સામે કોઈ રસ્તો નથી. 0
અ-----મા-ું-ઘર ----| અ_ અ__ ઘ_ છે_ | અ-ી- અ-ા-ુ- ઘ- છ-. | -------------------- અહીં અમારું ઘર છે. |
Поред куће је дрвеће. ઘ-ની બાજ--ાં---ડ -ે. ઘ__ બા__ ઝા_ છે_ ઘ-ન- બ-જ-મ-ં ઝ-ડ છ-. -------------------- ઘરની બાજુમાં ઝાડ છે. 0
ઉપર છત -ે- | ઉ__ છ_ છે_ | ઉ-ર છ- છ-. | ------------ ઉપર છત છે. |
Овде је мој стан. અ--ં-મ-ર-- --ાર-ટમે--ટ --. અ_ મા_ એ______ છે_ અ-ી- મ-ર-ં એ-ા-્-મ-ન-ટ છ-. -------------------------- અહીં મારું એપાર્ટમેન્ટ છે. 0
ઉ-ર છ- છ-- | ઉ__ છ_ છે_ | ઉ-ર છ- છ-. | ------------ ઉપર છત છે. |
Овде су кухиња и купатило. અ--- ર-ો------ે -ા-ર-મ--ે. અ_ ર__ અ_ બા___ છે_ અ-ી- ર-ો-ુ- અ-ે બ-થ-ૂ- છ-. -------------------------- અહીં રસોડું અને બાથરૂમ છે. 0
ઉપ- -ત--ે.-| ઉ__ છ_ છે_ | ઉ-ર છ- છ-. | ------------ ઉપર છત છે. |
Тамо је дневна соба и спаваћа соба. ત-ય-ં-લ-વ--ગ --મ અ----ે-ર-મ-છે. ત્_ લિ__ રૂ_ અ_ બે___ છે_ ત-ય-ં લ-વ-ં- ર-મ અ-ે બ-ડ-ૂ- છ-. ------------------------------- ત્યાં લિવિંગ રૂમ અને બેડરૂમ છે. 0
ન-ચે-ભો--રુ- છ---| ની_ ભોં__ છે_ | ન-ચ- ભ-ં-ર-ં છ-. | ------------------ નીચે ભોંયરું છે. |
Врата куће су затворена. આ-ળ-ો દ----ો -ં--છ-. આ___ દ___ બં_ છે_ આ-ળ-ો દ-વ-જ- બ-ધ છ-. -------------------- આગળનો દરવાજો બંધ છે. 0
નીચ- -----ું-છે--| ની_ ભોં__ છે_ | ન-ચ- ભ-ં-ર-ં છ-. | ------------------ નીચે ભોંયરું છે. |
Али прозори су отворени. પ- --રીઓ ખ---લ--છે. પ_ બા__ ખુ__ છે_ પ- બ-ર-ઓ ખ-લ-લ- છ-. ------------------- પણ બારીઓ ખુલ્લી છે. 0
ન-ચ- -ોંયરું છ-- | ની_ ભોં__ છે_ | ન-ચ- ભ-ં-ર-ં છ-. | ------------------ નીચે ભોંયરું છે. |
Данас је вруће. આ----ર-ી---. આ_ ગ__ છે_ આ-ે ગ-મ- છ-. ------------ આજે ગરમી છે. 0
ઘર-ી -ા-- એ--બગીચો છે- | ઘ__ પા__ એ_ બ__ છે_ | ઘ-ન- પ-છ- એ- બ-ી-ો છ-. | ------------------------ ઘરની પાછળ એક બગીચો છે. |
Ми идемо у дневну собу. અ---લિ-િ-- -ૂ-મા- જ-- -ી-. અ_ લિ__ રૂ__ જ__ છી__ અ-ે લ-વ-ં- ર-મ-ા- જ-એ છ-એ- -------------------------- અમે લિવિંગ રૂમમાં જઈએ છીએ. 0
ઘર-ી-પા-- એ------ો--ે. | ઘ__ પા__ એ_ બ__ છે_ | ઘ-ન- પ-છ- એ- બ-ી-ો છ-. | ------------------------ ઘરની પાછળ એક બગીચો છે. |
Тамо су софа и фотеља. ત---ં--ક -ોફા -ને ---મચેર --. ત્_ એ_ સો_ અ_ આ____ છે_ ત-ય-ં એ- સ-ફ- અ-ે આ-્-ચ-ર છ-. ----------------------------- ત્યાં એક સોફા અને આર્મચેર છે. 0
ઘર-ી----- -ક બગ-ચ- છે. | ઘ__ પા__ એ_ બ__ છે_ | ઘ-ન- પ-છ- એ- બ-ી-ો છ-. | ------------------------ ઘરની પાછળ એક બગીચો છે. |
Седните! તમ----સ-! ત_ બે__ ત-ે બ-સ-! --------- તમે બેસો! 0
ઘ--ી -ા-- -ોઈ -સ-------- | ઘ__ સા_ કો_ ર__ ન__ | ઘ-ન- સ-મ- ક-ઈ ર-્-ો ન-ી- | -------------------------- ઘરની સામે કોઈ રસ્તો નથી. |
Тамо стоји мој компјутер. કે -્-ા---ારું-કમ--્યુટર છે. કે જ્_ મા_ ક_____ છે_ ક- જ-ય-ં મ-ર-ં ક-્-્-ુ-ર છ-. ---------------------------- કે જ્યાં મારું કમ્પ્યુટર છે. 0
ઘરની-સ--ે -ો- રસ-ત-----.-| ઘ__ સા_ કો_ ર__ ન__ | ઘ-ન- સ-મ- ક-ઈ ર-્-ો ન-ી- | -------------------------- ઘરની સામે કોઈ રસ્તો નથી. |
Тамо стоји моја музичка линија. ક- જ્ય---મ-ર- સ-ટ-રિય--છ-. કે જ્_ મા_ સ્___ છે_ ક- જ-ય-ં મ-ર- સ-ટ-ર-ય- છ-. -------------------------- કે જ્યાં મારા સ્ટીરિયો છે. 0
ઘ--ી સ-મ- -ોઈ -સ-ત- નથ-- | ઘ__ સા_ કો_ ર__ ન__ | ઘ-ન- સ-મ- ક-ઈ ર-્-ો ન-ી- | -------------------------- ઘરની સામે કોઈ રસ્તો નથી. |
Телевизор је потпуно нов. ટીવ--એકદ----ુ--છ-. ટી_ એ___ ન_ છે_ ટ-વ- એ-દ- ન-ુ- છ-. ------------------ ટીવી એકદમ નવું છે. 0
ઘર-- બાજ-મા--ઝ-ડ --.-| ઘ__ બા__ ઝા_ છે_ | ઘ-ન- બ-જ-મ-ં ઝ-ડ છ-. | ---------------------- ઘરની બાજુમાં ઝાડ છે. |

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 гуџарати (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Речи и речник

Сваки језик има сопствени речник. Њега чини одређени број речи. Реч је независна лингвистичка јединица. Речи увек имају одређено значење. Тиме се разликују од гласова или слогова. Различити језици имају различити број речи. Енглески, на пример, има много речи. Могло би се рећи да је енглески светски првак у богатству речника. Енглески у данашње време има наводно преко милион речи. У Оксфордском речнику енглеског језика наилазимо на преко 600.000 речи. У кинеском, руском или шпанском има их много мање. Богатство речника једног језика такође зависи и од његове историје. Енглески језик се развијао под утицајем многих језика и култура. Резултат тога је био да се енглески речник знатно обогатио. Чак и данас он наставља да се развија. Стручњаци сматрају да се дневно повећава за петнаест речи. Главни извор ових новитета су углавном нови медији. У ово не спадају изрази из домена науке. Само терминологија из области хемије обухвата неколико хиљада речи. У скоро сваком језику се краће речи употребљавају радије од оних дугачких. Просечан човек употрбљава веома мали број речи. Отуда и разликујемо активно и пасивно богатство речника, односно активни и пасивни речник. Пасивно богатство чине речи које разумемо. Али, ове речи или уопште не употребљавамо или их употребљавамо врло ретко. Активни речник састоји се од речи које редовно употребљавамо. У једноставном разговору или за писање једноставнијих текстова довољан је мали број речи. У енглеском језику је за ово неопходно око четири стотине речи и четрдесетак глагола. Зато се немојте бринути ако је Ваш речник ограничен!
Да ли си знао?
Хебрејски спада у породицу афроазијатских језика. У блиском је сродству с арапским и арамејским. За 5 милиона људи је хебрејски матерњи језик. Савремени хебрејски је, међутим, вештачки створен језик… Основа за његово стварање је био већ пуно времена пре изумрли старохебрејски. Лексички фонд и граматика су деломице преузети и из других језика. Тако је старохебрејски свјесно преобликован у модеран стандардни језик. Овај циљано преобликовање језика је јединствено у свету. Хебрејски систем знакова се састоји од консонантског писма. То значи да се вокали у правилу не пишу. За њих нема властитих слова. Хебрејски се чита здесна налево. Његови знакови потичу из традиције дуге 3000 година. Ко учи хебрејски, истовремено упознаје и део светске историје. Испробајте га!