Рјечник

sr Лица   »   gu વ્યક્તિઓ

1 [један]

Лица

Лица

1 [એક]

2 [એક]

વ્યક્તિઓ

vyaktiō

Изаберите како желите да видите превод:   
српски гуџарати Игра Више
ја આ- આ_ આ- -- આઈ 0
ā- ā_ ā- -- āī
ја и ти હું---- તું હું અ_ તું હ-ં અ-ે ત-ં ----------- હું અને તું 0
h-- anē-tuṁ h__ a__ t__ h-ṁ a-ē t-ṁ ----------- huṁ anē tuṁ
нас двоје અમે -ં-ે અ_ બં_ અ-ે બ-ન- -------- અમે બંને 0
a---ba--ē a__ b____ a-ē b-n-ē --------- amē bannē
он -ે તે ત- -- તે 0
t- t_ t- -- tē
он и она ત- અ---ત-ણી તે અ_ તે_ ત- અ-ે ત-ણ- ----------- તે અને તેણી 0
t- an- tēṇī t_ a__ t___ t- a-ē t-ṇ- ----------- tē anē tēṇī
њих двоје ત-ઓ---ને તે_ બં_ ત-ઓ બ-ન- -------- તેઓ બંને 0
tēō-b-nnē t__ b____ t-ō b-n-ē --------- tēō bannē
мушкарац મા-સ મા__ મ-ણ- ---- માણસ 0
m---sa m_____ m-ṇ-s- ------ māṇasa
жена મહિ-ા મ__ મ-િ-ા ----- મહિલા 0
m-h--ā m_____ m-h-l- ------ mahilā
дете બા-ક બા__ બ-ળ- ---- બાળક 0
bāḷa-a b_____ b-ḷ-k- ------ bāḷaka
једна породица પ-ી--ર પ___ પ-ી-ા- ------ પરીવાર 0
pa-īv-ra p_______ p-r-v-r- -------- parīvāra
моја породица મ--ું--ુટુંબ મા_ કુ__ મ-ર-ં ક-ટ-ં- ------------ મારું કુટુંબ 0
māruṁ--uṭu-ba m____ k______ m-r-ṁ k-ṭ-m-a ------------- māruṁ kuṭumba
Моја породица је овде. મ-ર- ---વા- -હીં-છ-. મા_ પ___ અ_ છે_ મ-ર- પ-િ-ા- અ-ી- છ-. -------------------- મારો પરિવાર અહીં છે. 0
m-rō-pa-iv-ra---īṁ-c--. m___ p_______ a___ c___ m-r- p-r-v-r- a-ī- c-ē- ----------------------- mārō parivāra ahīṁ chē.
Ја сам овде. હુ અહિય- છ-. હુ અ__ છુ_ હ- અ-િ-ા છ-. ------------ હુ અહિયા છુ. 0
H- --i-ā -h-. H_ a____ c___ H- a-i-ā c-u- ------------- Hu ahiyā chu.
Ти си овде. ત-ે---િં-ા-છ-. ત_ અ__ છો_ ત-ે અ-િ-ય- છ-. -------------- તમે અહિંયા છો. 0
Ta-ē-a------c-ō. T___ a_____ c___ T-m- a-i-y- c-ō- ---------------- Tamē ahinyā chō.
Он је овде и она је овде. ત--અહી- છ- -ન- -ેણી-અ-ી----. તે અ_ છે અ_ તે_ અ_ છે_ ત- અ-ી- છ- અ-ે ત-ણ- અ-ી- છ-. ---------------------------- તે અહીં છે અને તેણી અહીં છે. 0
T- -hī--c-- --ē -ēṇ- a-ī- c--. T_ a___ c__ a__ t___ a___ c___ T- a-ī- c-ē a-ē t-ṇ- a-ī- c-ē- ------------------------------ Tē ahīṁ chē anē tēṇī ahīṁ chē.
Ми смо овде. અ-ે અ--યાં----. અ_ અ__ છી__ અ-ે અ-િ-ા- છ-એ- --------------- અમે અહિયાં છીએ. 0
Am- -hiyāṁ-ch--. A__ a_____ c____ A-ē a-i-ā- c-ī-. ---------------- Amē ahiyāṁ chīē.
Ви сте овде. ત-- અ-િં-ા --. ત_ અ__ છો_ ત-ે અ-િ-ય- છ-. -------------- તમે અહિંયા છો. 0
T--ē --inyā chō. T___ a_____ c___ T-m- a-i-y- c-ō- ---------------- Tamē ahinyā chō.
Они су сви овде. તે- --ા-અ--ં છે. તે_ બ_ અ_ છે_ ત-ઓ બ-ા અ-ી- છ-. ---------------- તેઓ બધા અહીં છે. 0
Tē--b-d-ā-a--ṁ ---. T__ b____ a___ c___ T-ō b-d-ā a-ī- c-ē- ------------------- Tēō badhā ahīṁ chē.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 гуџарати (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језицима против Алцхајмерове болести

Људи који желе да до дубоке старости остану ментално агилни, треба да учестране језике. Учење страних језика може нас заштитити од деменције. Ово су доказале бројне научне студије. При томе је старост ученика потпуно небитна. Најважније је да се мозак редовно вежба. Учењем страних речи, у мозгу се активирају различити центри. Ти центри контролишу важне когнитивне процесе. Зато су људи који говоре више језика и много пажљивији. Они такође имају и бољу концентрацију. Али, вишејезичност са собом носи и многе друге предности. Људи који говоре више језика у стању су да лакше доносе одлуке. Или, боље рећи, доносе их брже. Узрок томе је да је њихов мозак научио да бира. Он у сваком тренутку зна барем два појма за једну ствар. Сваки од ових појмова нуди различиту опцију. Зато се људи који говоре више језика непрекидно налазе у процесу одлучивања. Њихов мозак је верзиран у избору једне од више опција. Центар за говор није једини кога овај тренинг унапређује. Вишејезичност позитивно утиче на развој више центара у мозгу. Захваљујући томе, вишејезичност такође омогућава и бољу когнитивну контролу. Разуме се да се дементност не може спречити чињеницом да говоримо стране језике. Ипак, код особа које владају страним језицима, болест напредује много спорије. Изгледа да њихов мозак лакше излази на крај са последицама болести. Код оних који уче језике, симптоми дементности су изражени у блажој форми. Збуњеност и заборавност су много мање изражени. Зато је учење страних језика од користи и старијим и млађим људима. И: са сваким савладаним језиком, све је лакше научити још један. Према томе: не кљукајте се пилулама - Речник у руке!
Да ли си знао?
Албански спада у индогерманске језике. Али није у сродству ни с једним другим језиком из ове језичке групе. Још се не зна како је тачно албански настао. Данас се овим језиком углавном говори у Албанији и на Косову. За око 6 милиона људи то је матерњи језик. Албански се дели на два велика дијалекта. Река Шкумбин је линија раздвајања између северног и јужној наречја. У неким тачкама се ова два дијалекта значајно међусобно разликују. Писани албански језик је створен тек у 20. вијеку. Албански језик користи латинична слова. Граматика личи делимице граматици грчког и румунског језика. Могу се наћи и паралеле у јужнословенским језицима. Све ове сличности су сигурно резултат контаката између говорника ових језика. Ко се занима за језике, требало би да обавезно учи албански! То је заиста јединствен језик!