Рјечник

sr Упознати   »   gu જાણવા મળી

3 [три]

Упознати

Упознати

3 [ત્રણ]

3 [Traṇa]

જાણવા મળી

jāṇavā maḷī

Изаберите како желите да видите превод:   
српски гуџарати Игра Више
Здраво! હા-! હા__ હ-ય- ---- હાય! 0
hā-a! h____ h-y-! ----- hāya!
Добар дан! શ-ભ દ---! શુ_ દિ___ શ-ભ દ-વ-! --------- શુભ દિવસ! 0
Ś-b---d--as-! Ś____ d______ Ś-b-a d-v-s-! ------------- Śubha divasa!
Како сте? / Како си? તમે ક---છો? ત_ કે_ છો_ ત-ે ક-મ છ-? ----------- તમે કેમ છો? 0
Ta-ē---m---h-? T___ k___ c___ T-m- k-m- c-ō- -------------- Tamē kēma chō?
Јесте ли Ви из Европе? શ-- ત-ે--ુર---ા-છ-? શું ત_ યુ___ છો_ શ-ં ત-ે ય-ર-પ-ા છ-? ------------------- શું તમે યુરોપના છો? 0
Ś-- t--ē -urō-----ch-? Ś__ t___ y_______ c___ Ś-ṁ t-m- y-r-p-n- c-ō- ---------------------- Śuṁ tamē yurōpanā chō?
Јесте ли Ви из Америке? શ-- --ે અ----ક-થી-છ-? શું ત_ અ____ છો_ શ-ં ત-ે અ-ે-િ-ા-ી છ-? --------------------- શું તમે અમેરિકાથી છો? 0
Śuṁ -a---amē-ik--hī ---? Ś__ t___ a_________ c___ Ś-ṁ t-m- a-ē-i-ā-h- c-ō- ------------------------ Śuṁ tamē amērikāthī chō?
Јесте ли Ви из Азије? શું--મે એ--યા-- છો? શું ત_ એ___ છો_ શ-ં ત-ે એ-િ-ા-ા છ-? ------------------- શું તમે એશિયાના છો? 0
Śu----m- --iy-n--c-ō? Ś__ t___ ē______ c___ Ś-ṁ t-m- ē-i-ā-ā c-ō- --------------------- Śuṁ tamē ēśiyānā chō?
У којем хотелу сте смештени? ત-ે ---હ-----ાં --ો છો? ત_ ક_ હો___ ર_ છો_ ત-ે ક- હ-ટ-લ-ા- ર-ો છ-? ----------------------- તમે કઈ હોટેલમાં રહો છો? 0
T--ē --ī h-ṭēlamā---a-ō----? T___ k__ h________ r___ c___ T-m- k-ī h-ṭ-l-m-ṁ r-h- c-ō- ---------------------------- Tamē kaī hōṭēlamāṁ rahō chō?
Колико дуго сте већ овде? ત---ક--લ--સમ--ી----- છ-? ત_ કે__ સ___ અ_ છો_ ત-ે ક-ટ-ા સ-ય-ી અ-ી- છ-? ------------------------ તમે કેટલા સમયથી અહીં છો? 0
T-mē ---al- -a-ayathī---īṁ---ō? T___ k_____ s________ a___ c___ T-m- k-ṭ-l- s-m-y-t-ī a-ī- c-ō- ------------------------------- Tamē kēṭalā samayathī ahīṁ chō?
Колико дуго остајете? તમે -્--ં --ધ--રહો--ો? ત_ ક્_ સુ_ ર_ છો_ ત-ે ક-ય-ં સ-ધ- ર-ો છ-? ---------------------- તમે ક્યાં સુધી રહો છો? 0
Ta-ē -y-- --dh- rahō---ō? T___ k___ s____ r___ c___ T-m- k-ā- s-d-ī r-h- c-ō- ------------------------- Tamē kyāṁ sudhī rahō chō?
Допада ли Вам се овде? તમ- ---- --- પસંદ---ો છ-? ત_ તે_ અ_ પ__ ક_ છો_ ત-ે ત-ન- અ-ી પ-ં- ક-ો છ-? ------------------------- તમે તેને અહી પસંદ કરો છો? 0
Tamē--ēn- ahī-p-san-- ka-ō ---? T___ t___ a__ p______ k___ c___ T-m- t-n- a-ī p-s-n-a k-r- c-ō- ------------------------------- Tamē tēnē ahī pasanda karō chō?
Јесте ли овде на годишњем одмору? શ-ં -મે -ે-ે-ન--- --? શું ત_ વે___ પ_ છો_ શ-ં ત-ે વ-ક-શ- પ- છ-? --------------------- શું તમે વેકેશન પર છો? 0
Śuṁ ta-ē ---ēśana-p--a-chō? Ś__ t___ v_______ p___ c___ Ś-ṁ t-m- v-k-ś-n- p-r- c-ō- --------------------------- Śuṁ tamē vēkēśana para chō?
Посетите ме једном! મ------ા--ક---લ-ક-ત -ો! મ_ ક્___ મુ___ લો_ મ-ે ક-ય-ર-ક મ-લ-ક-ત લ-! ----------------------- મને ક્યારેક મુલાકાત લો! 0
M--- ---rēk- ----k-ta-l-! M___ k______ m_______ l__ M-n- k-ā-ē-a m-l-k-t- l-! ------------------------- Manē kyārēka mulākāta lō!
Ово је моја адреса. અહીં-મ-રું-સરનામું---. અ_ મા_ સ___ છે_ અ-ી- મ-ર-ં સ-ન-મ-ં છ-. ---------------------- અહીં મારું સરનામું છે. 0
A-īṁ-mā--ṁ sar-nām-- -hē. A___ m____ s________ c___ A-ī- m-r-ṁ s-r-n-m-ṁ c-ē- ------------------------- Ahīṁ māruṁ saranāmuṁ chē.
Хоћемо ли се сутра видети? ક-લે--ળીએ? કા_ મ___ ક-લ- મ-ી-? ---------- કાલે મળીએ? 0
K-lē------? K___ m_____ K-l- m-ḷ-ē- ----------- Kālē maḷīē?
Жао ми је, имам већ сутра нешто договорено. માફ-----, ---ી---સ- યો-ન-ઓ છ-. મા_ ક___ મા_ પા_ યો___ છે_ મ-ફ ક-શ-, મ-ર- પ-સ- ય-જ-ા- છ-. ------------------------------ માફ કરશો, મારી પાસે યોજનાઓ છે. 0
Māp-a-ka---ō, -ā-ī --s- -ō-an-ō---ē. M____ k______ m___ p___ y______ c___ M-p-a k-r-ś-, m-r- p-s- y-j-n-ō c-ē- ------------------------------------ Māpha karaśō, mārī pāsē yōjanāō chē.
Ћао! / Збогом! બાય! બા__ બ-ય- ---- બાય! 0
B---! B____ B-y-! ----- Bāya!
Довиђења! આ--ો! આ___ આ-જ-! ----- આવજો! 0
Āv-jō! Ā_____ Ā-a-ō- ------ Āvajō!
До ускоро! ફ-ી -ળ-ય-! ફ_ મ___ ફ-ી મ-્-ા- ---------- ફરી મળ્યા! 0
P--r- maḷyā! P____ m_____ P-a-ī m-ḷ-ā- ------------ Pharī maḷyā!

Алфабет

Уз помоћ језика се споразумевамо. Њиме другима саопштавамо како се осећамо и о чему размишљамо. Ову функцију врши и писање. Већина језика има сопствено писмо. Писмо се састоји од знакова. Разне су врсте таквих знакова. Већина писама састоји се од слова. Оваква писма називамо Алфабетом. Алфабет се састоји од графичких симбола организованих на известан начин. Када се такви графички симболи организују у складу са одређеним правилима, добијамо речи. Сваки знак има свој утврђени изговор. Појам Алфабет потиче из грчког језика. У њему се прва два слова називају “алфа” и “бета”. Историја познаје различите алфабете. Писмено је у употреби већ преко 3000 година. Пре тога су писмена били магични симболи. И само је малом броју било познато њихово значење. С времоном су писмена изгубила своју симболичну природу. У данашње време она немају значење. Значење добијају тек у комбинацији са другим словима. Писмена попут кинеског функционишу на другом принципу. Потсећају на слике и врло често приказују своје значење. Пишући кодирамо своје мисли. Знаке употребљавамо да би забележили своје знање. Наш мозак је научио како да дешифрује алфабет. Знаци постају речи, речи постају идеје. Захваљујући томе, један текст може преживети хиљадама година. А ипак се разумети ...
Да ли си знао?
Бенгалски спада у индоиранске језике. За око 220 милиона људи то је матерњи језик. Више од 140 милиона од тог броја живи у Бангладешу. Осим тога има око 75 милиона говорника у Индији. Остале групе говорника овог језика се налазе у Малезији, Непалу и Саудијског Арабији. Тиме бенгалски спада у језике с највећим бројем говорника на свету. Језик има властито писмо. И за бројеве има властите знакове. Међутим, данас се већином користе арапске цифре. Чланови реченице у бенгалском језику следе тачно одређена правила. Прво долази субјекат, затим објекат па на крају глагол. Не постоји граматички род. И именице и придеви се незнатно мијењају. То је добро за све који желе да науче овај важан језик. А то би требало да ради што више људи!